Obavezna evidencija kupaca karata, koju su organizatori sportskih događaja dužni da predaju Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, sankcionisanje vređanja na verskoj i nacionalnoj osnovi, kao i izazivanja mržnje i netrpeljivosti – bile bi neke od novina, ukoliko predložene izmene Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama budu usvojene u Skupštini Srbije, gde su stigle krajem septembra.
Uz to, zatvorom od 30 do 60 dana ili novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara (od 420 do 1.260 evra) bili bi kažnjeni napadači na učesnike manifestacije, osobe koje uništavaju imovinu, koriste pirotehnička sredstva ili maskiraju lice za vreme nasilja čiji su inicijatori ili učesnici – što je kaznena politika preuzeta iz zakona koji je na snazi a poslednji put je menjan 2013. godine.
„Ova rešenja jesu neka minimalna koja mogu da poboljšaju održavanje bezbednog stanja tokom utakmice, ali je problem kako se primenjuje u praksi“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
U praksi je to poslednji put izgledalo tako što je tokom slavlja igrača i navijača čiji je povod bila ovogodišnja fudbalska titula šampiona Srbije Crvene zvezde, uz obilje pirotehnike, bakljom zapaljen autobus kojim su se igrači vozili kroz grad.
Centralne ulice Beograda su u noći između 19. i 20. maja 2018. bile blokirane tokom njihovog zajedničkog defilea koji su obezbeđivale policijske snage. Naočigled policije širom grada gorelo je hiljade baklji, izazivana opasnost i prekršena su najmanje tri propisa - Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, Zakon o javnom redu i miru i Krivični zakon.
„Ne znam način na koji bi to trebalo da se spreči. Kako to nemo gledaju sa strane i policija i drugi ljudi? Oni koji treba da odgovaraju ne odgovaraju... To je možda i podstrek za buduće, opet tako neke nasilnike, koji dolaze i urušavaju bilo koji skup“, ocenjuje za RSE Stanislav Karasi proslavljeni fudbaler Crvene zvezde i nekadašnje jugoslovenske reprezentacije.
Samo u poslednje dve godine dogodilo se najmanje četrnaest incidenata čiji su vinovnici bile huliganske grupe, ali i sami fudbaleri. Od obračuna i povređivanja pirotehničkim sredstvima, preko masovnih tuča, do gesta kada su oktobra 2016. godine, noseći majice sa likom Aleksandra Stankovića, poznatog po nadimku Sale Mutavi, fudbaleri Partizana odali počast ubijenom osuđeniku za trgovinu drogom i posedovanje oružja. Stanković je bio i vođa jedne od grupa navijača Fudbalskog kluba Partizan.
Milojko Pantić, dugogodišnji sportski novinar, kaže u izjavi za RSE da činjenice poput navedenih, ukazuju na površni i neiskren angažman države.
„Usvajaju se zakoni u Parlamentu, održavaju se simpozijumi, prave se strategije i donose deklaracije.... Donošenje bilo kakvih zakona u tom smislu je prazna retorika. Ali, ona koja poručuje nešto daleko važnije. U Srbiji, naime, ne postoji ne pravna, nego ne postoji država uopšte sa njenim atributima“, tvrdi Milojko Pantić.
Inicijativi o još jednoj promeni propisa prethodilo je, decembra 2017, osnivanje državnog tela pod nazivom Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu. Čine ga ministri unutrašnjih poslova, odbrane i sporta Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin i Vanja Udovičić. Za njihovog mandata se dogodio incident s paljenjem autobusa u kome su bili igrači Zvezde, koji su nekoliko meseci kasnije – avgusta 2018, zbog klicanja njihovih navijača prvostepeno osuđenom ratnom zločincu pred Haškim sudom Ratku Mladiću u kvalifikacijama za Ligu šampiona igrali bez podrške publike protiv austrijskog Salcburga.
„Tačerka (premijerka Velike Britanije Margaret Tačer u periodu od 1979. do 1990. prim. nov.) je to uradila na najbolji način. Nije tolerisala nikoga. Uvela je zabrane od tri do pet godina klubovima za izlazak i takmičenje u Evropi. Samim tim i navijači ne idu. A kod kuće je uvedena doživotna zabrana za one koji upadaju na teren. Imaju ljudi zakon i sankcije“, ukazuje Karasi, nekadašnji fudbalski internacionalac koji je karijeru gradio u Francuskoj, Belgiji i SAD-u.
„Međutim sve je džabe ako se zakon ne sprovodi“, nastavlja Stanislav Karasi.
„Ne vidim snagu vlasti da problem reše po engleskom modelu. Ne samo da ne vidim to, već ni sami pokušaj bilo kakvog drugačijeg ponašanja“, smatra Karasi.
Priznanje stanja koje uviđa naš sagovornik predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je još maja 2016. kada je, sa premijerske funkcije poručio, da država nema dovoljno snage za borbu protiv huligana.
„Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to. Pa nemamo dovoljno snage jer je potreban opšte-društveni konsenzus za neke stvari“, rekao je tada Aleksandar Vučić.
Ostalo je, međutim, iz te izjave nejasno postoji li u državi Srbiji društveni konsenzus za poštovanje zakona koje je sama donosila. Jer da ga ima, ukazuje novinar Zoran Pavić, fudbalska lopta se možda ne bi ni kotrljala terenima širom države.
„Pirotehnika se kod nas toleriše. Tolerišu se političke parole na stadionima. Svi zakoni koji važe i koje ima UEFA (Evropska fudbalska unija) i koji propisuju drastične kazne važe i u Srbiji. Dakle, propisi su usklađeni. Međutim, nekom nije u interesu da te zakone primenjuje. Kod nas je inače i u drugim sferama oblasti za primenu zakona, to je potpuno jedan anarhonizam, potrebna politička volja“, kaže novinar Zoran Pavić.
On podseća na slike koje su obeležile poslednji „Večiti derbi“, odigran krajem septembra (tradicionalni fudbalski meč koji igraju Partizan i Crvena zvezda) a ostale su u drugom planu, zbog kako kaže, spornog gola kojim je Zvezda izjednačila.
Radi se, kaže Pavić, o neprekidnoj upotrebi pirotehnike (za šta je podsećamo propisana zatvorska kazna od 30 do 60 dana), kao i navijačkoj tuči kod severne tribine, koju je navodi, bez reakcije posmatralo stotinak pripadnika Žandaremerije zaduženih za bezbednost.
„Neće biti bitno šta u tom Zakonu piše ukoliko se ne bude sprovodio. I ukoliko postoji način da se na liniji policija – tužilaštvo – pravosuđe nađe neka provalija koja će zaustaviti primenu“, smatra Pavić.
U skladu sa skupštinskom procedurom - Zakon ili njegove izmene i dopune mogu dospeti na dnevni red sednice Parlamenta 15 dana pošto ga je Vlada dostavila Skupštini. Po toj dinamici poslanici bi o njemu mogli raspravljati sredinom oktobra.
Facebook Forum