Beograd na vodi, dugo najavljivani arhitektonski mega projekat, ugledao je svetlo dana na predstavljanju Beogradu. Investicijom od četiri milijarde dolara, koju u pitanje dovode pojedini kritičari iz javnog života, biće promenjen izgled dela glavnog grada sa čim Srbija očekuje razvoj biznisa i turizma.
Spektakularnom promocijom i podizanjem zavese sa makete Beograda na vodi, u prisustvu investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pokazano je kako bi deo glavnog grada između Save i Karađorđeve ulice trebalo da izgleda za desetak godina. Beogradski toranj, moderna kula visoka 200 metara, dominiraće urbanom celinom od dva miliona kvadratnih metara, uz najveći tržni centar na ovim prostorima, park od 37 hektara, bulevare, luksuzne hotele , restorane i ogroman poslovni prostor.
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, najavio je da izgradnja počinje najkasnije u martu 2015.
„Veliki deo javnosti sumnjao je u ovaj projekat. Uz zahvalnost malom broju ljudi koji su verovali da ćemo moći da promenimo stvari u Srbiji, želim da kažem da je ovo samo početak. Da ono o čemu smo maštali nisu samo pusti snovi. Beograd na vodi će zaposliti armiju ljudi. To će značiti i povećanje turizma i ugostiteljstva. Beograd će biti ubedljivo najvažniji grad jugoistočne Evrope", rekao je Vučić.
Planovi su da Belgrade waterfront, kako je internacionalno ime ovog ambicioznog projekta, prodajom luksuznih i manjih stanova u ovom kompleksu postane dom za 14.000 ljudi, ali i atraktivna turistička destinacija i prostor za rekreaciju, kulturu i slobodno vreme. Ovaj projekat, kako je ranije govorila gradska vlast, bio je zvezda sajma nekretnina u Kanu.
Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, kaže da je realizacija Beograda na vodi prioritet.
„Želimo da ovo bude projekat koji će da podstakne građevinsku industriju, a samim tim da podstakne i ekonomski oporavak naše zemlje", naglašava beogradski gradonačelnik.
U najavama ovog projekta čulo se da će ubuduće takozvani Savski amfiteatar, koji se uz reku proteže od Terazijskog grebena do ušća u Dunav, ličiti na moderni Singapur i najveće svetske metropole, sa bulevarima projektovanim po uzoru na pariska Jelisejska polja, Las Ramblas ili Kastelano. Sada se na toj obali Save, kojom dominira nekada prelepa Karađorđeva ulica, nalaze pruga, ruševine, i oronuli magacini.
Arhitekta Bojan Kovačević, koji je u nekoliko analiza pisao o Beogradu na vodi, kaže da se taj moderni projekat, baziran na visokim objektima od čelika i stakla, jednostavno ne uklapa u ambijent.
„Jedan od tekstova o tome naslovio sam „Ostrvo na obali hrome reke“. U smislu da ta struktura uopšte nema veze sa okolinom u Beogradu. A pod hromom rekom podrazumevam Savu koja bi bila prva reka u istoriji koja bi imala samo jednu obalu. U ovom projektu uopšte nije tretirana leva obala Save, već samo desna. Što je recimo jedna od metodoloških potpunih nebuloza. Ali ako dajete prostor za komercijalne sadržaje onda je moguće svašta da se desi i svašta da se gradi", smatra Kovačević.
Urbanističko resetovanje
Politički pokret Dosta je izneo zamerku da za Beograd na vodi nije bilo javnog konkursa i stručne rasprave.
„Ne može biti dobro da ugovori koji se sklapaju sa inostranim partnerima budu maltene tajni. Ja sam samo za to da se, ako je to toliko dobro, poštuju procedure. Mislim da je najbitnije da se Beograđani izjasne šta žele da imaju i da se radi u skladu sa tim“, kaže Aleksandar Stevanović, iz te partije.
Kada se radi o stručnom uglu, pojedine arhitekte smatraju da je uređenje Savskog amfiteatra bila poslednja šansa da se Beograd urbanistički „resetuje“, da se tamo postave neke centralne funkcije, i podsećaju da je projektom Srpske akademije nauka bilo predviđeno da se u tom delu grada izgradi nekoliko muzeja, zgrada beogradske opere i baleta, i dva trga se leve i desne obale reke.
Premijer Aleksandar Vučić odgovorio je da poštuje kritičare ali da se neće povući iz, kako je rekao, ovako dobrog i čistog projekta.
„Kada su u Luvru gradili onu piramidu, za koju ja i danas mislim da joj nije mesto tamo, izgradili su nešto lošije i ružnije. A mi umesto baraka, asfaltnih baza, autobuske i železničke stanice očajnog izgleda, gradimo najlepše zgrade i novi lendmark celog regiona. I tome tražimo primedbu? Izvinite, ja to neću da radim, već ću sa ponosom da izađem pred svakoga i da kažem dođite ljudi i pogledajte kako ovo izgleda", poručio je Vučić.
Izgradnja Beograda na vodi koštaće nešto više od tri milijarade dolara, a najavljeno je da će do završetka radova taj iznos možda ići i do četiri milijarde jer će projekat ići u korak sa najnovijim urbanističkim i arhitektonskim rešenjima u svetu.
Muhamed El Abar, prvi čovek kompanije iz UAE “Eagle hills” koja investira u ovaj projekat, rekao je da će Beograd na vodi promeniti kvalitet života i perspektivu Srbije.
“Radili smo mnoge velike projekte širom sveta i želim da kažem da posebnu pažnju obraćamo na okruženje i životnu sredinu. To je ono što u izgradnji veoma poštujemo. Što se tiče arhitekture, uvek na tome sarađujemo sa lokalnim vlastima, konsultujemo se sa domaćim i svetskim arhitektama i uvažavamo njihova mišljenja. Ovakvi projekti dokaz su da je uz posvećenost sve moguće", ocenio je El Abar.
Prva faza Beograda na vodi, sa Beogradskom kulom, trebalo bi da bude završena do kraja 2016. godine. Koliku će dobit doneti, zaključuje ekononmski novinar Milan Ćulibrk, ostaje da se vidi.
“Taj projekat će u velikoj meri zavisiti od toga da li će biti kupaca za sve ono što je planirano da se izgradi. Trenutno tržište nije optimalno raspoloženo jer u Beogradu ima viška kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Ali očito postoji rešenost da se ovo sprovede. Tako da treba dati još malo vremena da bi se videlo kako će sve to na kraju da se završi", konstatuje Ćulibrk.
Planirano je da Beograd na vodi ima oko 6.000 stanova, uključujući rezidencije i apartmane srednje kategorije, a Kula Beograd zamišljena je kao objekat mešovite namene sa stambenim jedinicama, poslovnim prostorima, hotelima, krovnom baštom i vidikovcem. Optimističke najave su da će tokom izgradnje biti otvoreno 20.000 radnih mesta i da će Beograd na vodi povećati BDP Beograda za čak pet odsto.
