Delimično nesaglasni tonovi Nemačke i Sjedinjenih Država o načinima rešavanja spora Kosova i Srbije, mogu prolongirati, ali ne ugrožavaju njihov pregovarački proces koji se vodi pod okriljem Evropske unije (EU), kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) povodom različitih modaliteta koji figuriraju u javnosti kao potencijalni epilog dijaloga Beograda i Prištine.
Nemačka i Velika Britanija čvrsto se protive konceptu promene granica – dok Sjedinjene Države, kako je do sada više puta isticano, podržavaju rešenja koja zajednički postignu strane u sporu.
"Pregovarački proces može da bude usporen, ali nema alternative i on će se održati, jer to je, u krajnjem slučaju interes svih, a pre svega Prištine i Beograda. A protiv dijaloga ne mogu biti ni veliki – niti su ikada bili, razume se", kaže Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama (UN) i dugogodišnji diplomata u razgovoru za RSE.
Američki zvaničnik, koji je poslednji u nizu govorio o sporu Kosova i Srbije, bio je senator Ron Džonson.
U intervjuu za RSE, Džonson je stavom "Nemačka ima crvene linije, Sjedinjene Države ne" podsetio na različita gledišta međunarodnih partnera.
"Kakvo god da bude rešenje spora između Kosova i Srbije, bila to i promena granica, neće izazvati šire potrese – ukoliko to velike sile ne budu dozvolile", reakcija je Milovana Božinovića, bivšeg ambasadora Srbije u Nemačkoj, povodom različitih modaliteta koji su prihvatljivi Nemačkoj sa jedne i Sjedinjenim Državama sa druge strane, u svrhu okončanja dijaloga Beograda i Prištine i postizanja pravno-obavezujućeg sporazuma dve strane.
"Zapadna alijansa je naravno jedna velika i jaka stvar. Ali Tramp (Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, prim. aut.) je pokazao da drugačije razmišlja i, koliko god to bio jedan skandal svima da to prihvate, počinje sa tim iskustvom da se živi", ukazuje Božinović.
Pročitajte: Vučić prelazi 'granicu' Angele Merkel?
Koncept nepromenjivosti granica koji veliki deo međunarodne zajednice, u prvom redu Nemačka i Velika Britanija garantuju i štite našao se na testu – pošto su Sjedinjene Države, najmoćnija svetska sila, iskazale razumevanje za korekcije – pod uslovom da to bude sporazum strana u sporu.
"Kod njih (Nemačka, prim. aut.) su se do te mere politika i društvo saživele sa svešću da od Amerike ne sme da se udaljava, da Tramp sigurno ima još prostora za jednostrane manevre, a da to bliski odnos sa Nemačkom ne ugrozi", kaže Božinović.
Diplomata Božinović prelivanje primene koncepta promene granica na druga trusna područja poput Bosne i Hercegovine ili Ukrajine, ne vidi kao presudnog uzročnika narušavanja stabilnosti u međunarodnim okvirima, ali bi se, veruje, negativno odrazilo na obične građane koje, kako ističe, direktno pogađa.
"Nisam video da bi njihova prava i perspektive, a bez perspektive oni prosto ne mogu živeti, bili poboljšani. Bilo bi dobro, recimo, da se Srbija i Kosovo međusobno priznaju, uspostave prijateljske odnose i da to onda bude neki opšti ambijent koji pospešuje osećaj sigurnosti tih ljudi – pre svega manjina na Kosovu. Ali to je jedna hipoteza, koja nije bez osnova, koje te države tek treba da dokažu", smatra Milovan Božinović.
Međutim, Agon Malići, istraživač javnog mnjenja na Kosovu i koosnivač bloga Sbunker, upozorava da bi eventualni izostanak konsenzusa Nemačke, u ovom trenutku najznačajnijeg evropskog političkog igrača i Sjedinjenih Država, najveće svetske sile, o zajedničkom pristupu u dijalogu Beograda i Prištine, mogao doprineti da u aktuelnom mandatu Evropske unije ne bude postignut dogovor i stavljena tačka na spor Srbije i Kosova.
"Ne bi bila od jednom jedna katastrofa, ali i dalje bi u sledećim godinama kosovski čvor bio plod regionalnih tenzija. Znači ta nesigurnost u vezi sa legalizacijom nezavisnosti je plod unutrašnje destabilizacije Kosova a onda to ima dosta uticaja i na Srbiju jer je drži u nekom smislu kao taoca Rusije, znači blokira i orijentaciju Srbije. Tako da bi se desio nastavak nesigurnosti u vreme kada se klima u Evropi pogoršava. U tom smislu bi se održao problem Kosova u lošem kontekstu u Evropi i rastućem ruskom uticaju", ukazuje Malići.
On smatra da bez razumevanja SAD-a, ali i Francuske sa Nemačkom o scenariju promene granice, ta ideja može i da propadne.
Ipak, taj plan ponovo može da se aktualizuje nakon referenduma u Makedoniji i izbora u Bosni i Hercegovini, s obzirom na to da postoji strahovanje kakve bi posledice koncept promene granica mogao imati po BiH i Makedoniju.
"Možda se čeka da se vidi šta će da se desi u tim zemljama pa da se ponovo preispita ta mogućnost", kaže Malići.
Na koncu, kako navodi Pavle Jevremović, potpuno je logično očekivati da će – ukoliko za to bude bilo nekakve preke potrebe, Nemačka i SAD približiti stavove do mere koja bi stopirala potencijalne nestabilnosti na Zapadnom Balkanu.
"Nemačka i dalje ostaje ključni partner SAD-a u Evropi – s obzirom na približavanje Bregzita", kaže Jevremović.
Koncept promene granica u javnosti su promovisali predsednici Kosova i Srbije i glavni pregovarači dve strane u briselskom procesu Hašim Tači i Aleksandar Vučić, dovodeći to pitanje, koje je godinama unazad bilo isključeno u fokus procesa normalizacije odnosa dve strane.
Facebook Forum