Srbija će ubuduće teže moći da se zadužuje i to je prva posledica smanjenja kreditnog rejtinga koji joj je odredila međunarodna agencija Standard & Poor's. Stručnjaci procenjuju da će mnogo vremena proći pre nego što zemlja izađe iz krize, dok vlast veruje da će novim merama uskoro moći da se vrati u društvo relativno stabilnih ekonomija.
Zbog lošeg stanja u srpskim finansijama agencija Standard & Poor’s smanjila je kreditni rejting Srbije sa “BB” na “BB minus sa negativnim izgledima”.
Ova mera bila je očekivana jer Srbija ove godine ima rekordan deficit konsolidovanog računa od sedam odsto, manjak u državnoj kasi veći je od pet odsto jer nedostaje 225 milijardi dinara (dve milijarde evra), a javni dug je čak 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Mlađan Dinkić, ministar finansija, izjavio je za RSE da će popravljanje kreditnog rejtinga Srbije biti moguće samo ukoliko budu sprovedene mere koje je nova vlada upravo isplanirala.
“To će zavisiti od smanjenja budžetskog deficita za 100 milijardi dinara u narednih godinu i nešto dana, i od pokretanja privrede kako bi izašli iz recesije. To neće biti ni malo jednostavno ali sam optimista. Ubedjen sam da će nakon stabilizacije, koja nam je najteža na samom početku, mnogo lakše da se diše sledeće godine. Uveren sam da će kao rezultat našeg rada najpre doći do vraćanja kreditnog rejtinga pa onda i do drugih poboljšanja.”
Srbija se sa rejtingom “BB minus” našla u društvu zemalja kao što su Crna Gora, Angola, Bangladeš, Bolivija, Salvador, Gruzija, Mongolija, Paragvaj, Surinam i Vijetnam u kojima, prema svetskim standardima, postoji visok rizik ulaganja.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da je to vrlo loša vest jer će sve manje investitora Srbiji želeti da pozajmljuje novac.
“Kada bi sada Srbija izlazila na finansijska tržišta verovatno bi kamatne stope bile izmedju devet i deset posto za desetogodišnje hartije u ervo obveznicama. Da podsetim da je prethodno zaduživanje, negde u septembru prošle godine, bilo po 7,25. “B” status je inače vrlo loš jer već sa “C” počinje rangiranje zemalja koje su praktično u takozvanom džank statusu, odnosno bezvrednosne hartije. To je dovoljno upozoravajuće za kreditore i za sve druge zainteresovane.”
Nepoželjna i promena oko NBS-a
Privreda Srbije i formalno je u recesiji pošto je u poslednja dva kvartala imala pad od 1,3 i 0,6 odsto, dok će BDP ove godine opasti od 0,5 do jedan odsto. Očekuje se dalji pad privredne aktivnosti jer je suša smanjila poljoprivrednu proizvodnju, pa su prve antikrizne mere koje je država najavila oslobadjanje privrede od nekih dažbina i veće regeresiranje poljoprivrednika.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je, osim činjenice da Srbija nije u stanju da finansira svoje velike javne izdatke, smanjenju kreditnog rejtinga baš u ovom trenutku ključno doprineo potez nove vlasti da izmeni Zakon o Narodnoj banci kojim je iznuđena ostavka dosadašnjeg guvernera.
“Svi ekonomisti slažu se da je ta promena krajnje nepoželjna i kontraproduktivna jer to smanjuje nezavisnost centralne banke. I to Srbiju u medjunarodnoj finansijskoj i poslovnoj javnosti prikazuje u krajnje nepovoljnom svetlu.”
Država u planu fiskalne konsolidacije priprema rebalans budžeta a jedna od mogućih mera trebalo bi da bude i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto.
Ministar finansija Mlađan Dinkić rekao da je u toku ugovaranje sredstava iz inostranih izvora za Srbiju od dve milijarde evra i najavio da će se sa Međunarodnim monetarnim fondom pregovarati o novom aranžmanu.
“Neće biti zamrzavanja plata i penzija ali će rast plata biti u skladu sa realnim mogućnostima budžeta. Ukoliko to ne bi uradili potpuno je jasno da bi Srbiju došla u jako tešku poziciju, odnosno u bankrot.”
Ministar Dinkić najavio je da se razmatra i prodaja dela državne imovine na javnom tenderu, ali da se neće prodavati ono za šta ne bude bar jednog sigurnog potencijanog kupca.
Ekonomista Ljubomir Madžar zaključuje da će isključivo od poteza nove vlsti zavisiti da li će Srbija uspeti da se izvuče iz ekonomske krize, i da će od toga zavisiti i koliko će trajati loš kreditni status Srbije.
“To ni sama vlast ne zna. Velika je neizvesnost kakva će biti naša ekonomska politika. Prva stvar koju država može da učini je da prestane da čini štete koje je do sada činila. Trebalo bi da proba da vrati privredi svoje ogromne dugove i da sprovede giljotinu propisa. I morala bi da promeni krajnje negativan stav koji ima prema poslovnim ljudima.”
Po preuzimanju dužnosti nova vlada poručila je da neće privatizovati Elektroprivredu Srbije i da će zadržati većinsko vlasništvo u strateškim javnim preduzećima kao što su Železnica i PTT.
Zbog lošeg stanja u srpskim finansijama agencija Standard & Poor’s smanjila je kreditni rejting Srbije sa “BB” na “BB minus sa negativnim izgledima”.
Ova mera bila je očekivana jer Srbija ove godine ima rekordan deficit konsolidovanog računa od sedam odsto, manjak u državnoj kasi veći je od pet odsto jer nedostaje 225 milijardi dinara (dve milijarde evra), a javni dug je čak 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Mlađan Dinkić, ministar finansija, izjavio je za RSE da će popravljanje kreditnog rejtinga Srbije biti moguće samo ukoliko budu sprovedene mere koje je nova vlada upravo isplanirala.
“To će zavisiti od smanjenja budžetskog deficita za 100 milijardi dinara u narednih godinu i nešto dana, i od pokretanja privrede kako bi izašli iz recesije. To neće biti ni malo jednostavno ali sam optimista. Ubedjen sam da će nakon stabilizacije, koja nam je najteža na samom početku, mnogo lakše da se diše sledeće godine. Uveren sam da će kao rezultat našeg rada najpre doći do vraćanja kreditnog rejtinga pa onda i do drugih poboljšanja.”
Srbija se sa rejtingom “BB minus” našla u društvu zemalja kao što su Crna Gora, Angola, Bangladeš, Bolivija, Salvador, Gruzija, Mongolija, Paragvaj, Surinam i Vijetnam u kojima, prema svetskim standardima, postoji visok rizik ulaganja.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da je to vrlo loša vest jer će sve manje investitora Srbiji želeti da pozajmljuje novac.
“Kada bi sada Srbija izlazila na finansijska tržišta verovatno bi kamatne stope bile izmedju devet i deset posto za desetogodišnje hartije u ervo obveznicama. Da podsetim da je prethodno zaduživanje, negde u septembru prošle godine, bilo po 7,25. “B” status je inače vrlo loš jer već sa “C” počinje rangiranje zemalja koje su praktično u takozvanom džank statusu, odnosno bezvrednosne hartije. To je dovoljno upozoravajuće za kreditore i za sve druge zainteresovane.”
Nepoželjna i promena oko NBS-a
Privreda Srbije i formalno je u recesiji pošto je u poslednja dva kvartala imala pad od 1,3 i 0,6 odsto, dok će BDP ove godine opasti od 0,5 do jedan odsto. Očekuje se dalji pad privredne aktivnosti jer je suša smanjila poljoprivrednu proizvodnju, pa su prve antikrizne mere koje je država najavila oslobadjanje privrede od nekih dažbina i veće regeresiranje poljoprivrednika.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je, osim činjenice da Srbija nije u stanju da finansira svoje velike javne izdatke, smanjenju kreditnog rejtinga baš u ovom trenutku ključno doprineo potez nove vlasti da izmeni Zakon o Narodnoj banci kojim je iznuđena ostavka dosadašnjeg guvernera.
“Svi ekonomisti slažu se da je ta promena krajnje nepoželjna i kontraproduktivna jer to smanjuje nezavisnost centralne banke. I to Srbiju u medjunarodnoj finansijskoj i poslovnoj javnosti prikazuje u krajnje nepovoljnom svetlu.”
Država u planu fiskalne konsolidacije priprema rebalans budžeta a jedna od mogućih mera trebalo bi da bude i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto.
Ministar finansija Mlađan Dinkić rekao da je u toku ugovaranje sredstava iz inostranih izvora za Srbiju od dve milijarde evra i najavio da će se sa Međunarodnim monetarnim fondom pregovarati o novom aranžmanu.
“Neće biti zamrzavanja plata i penzija ali će rast plata biti u skladu sa realnim mogućnostima budžeta. Ukoliko to ne bi uradili potpuno je jasno da bi Srbiju došla u jako tešku poziciju, odnosno u bankrot.”
Ministar Dinkić najavio je da se razmatra i prodaja dela državne imovine na javnom tenderu, ali da se neće prodavati ono za šta ne bude bar jednog sigurnog potencijanog kupca.
Ekonomista Ljubomir Madžar zaključuje da će isključivo od poteza nove vlsti zavisiti da li će Srbija uspeti da se izvuče iz ekonomske krize, i da će od toga zavisiti i koliko će trajati loš kreditni status Srbije.
“To ni sama vlast ne zna. Velika je neizvesnost kakva će biti naša ekonomska politika. Prva stvar koju država može da učini je da prestane da čini štete koje je do sada činila. Trebalo bi da proba da vrati privredi svoje ogromne dugove i da sprovede giljotinu propisa. I morala bi da promeni krajnje negativan stav koji ima prema poslovnim ljudima.”
Po preuzimanju dužnosti nova vlada poručila je da neće privatizovati Elektroprivredu Srbije i da će zadržati većinsko vlasništvo u strateškim javnim preduzećima kao što su Železnica i PTT.
