Da li će nadležna tela u Srbiji povesti postupak zbog emisije "Ćirilica", na nacionalnoj televiziji Happy, čiji je urednik i voditelj Milomir Marić, uoči godišnjice genocida u Srebrenici, doveo u pitanje da li su tela koja se sahranjuju u Potočarima zaista srebreničke žrtve?
Marić je to rekao tokom razgovora sa svojim gostima, među kojima su bila i dva haška osuđenika Vinko Pandurević i Vojislav Šešelj, te jedan od optuženih u Bosni i Hercegovini za ratni zločin - Tomo Kovač.
"Devedeset devet posto medija nikako ili sramotno izveštavaju, gledaju da zatvore oči i zatrpaju nos i to tako prolazi", primećuje novinar Vlado Mareš upitan kako se u o genocidu u Srebrenici ove godine govori i piše u medijima u Srbiji.
Dva dana uoči godišnjice genocida u Srebrenici, kada se sahranjuju ostaci još 35 žrtava, urednik i voditelj emisije "Ćirilica" Milomir Marić je u diskusiji sa haškim osuđenikom, liderom Srpske radikalne stranke i poslanikom u Skupštini Srbije, Vojislavom Šešeljom rekao:
"Svake godine kada televizija prenosi, kada dođu strani državnici, oni donose mrtva tela ko zna odakle i sahranjuju u Srebrenici."
Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine (RAK) od utorka dobija prigovore zbog sadržaja emisije "Ćirilica", čiji program preuzima i prenosi bosanskohercegovačka televizija ATV iz Banje Luke.
"Regulatorna agencija za komunikacije je primila nekoliko prigovora zbog sadržaja emisije ’Ćirilica’ koja je emitovana na Alternativnoj televiziji. Međutim, u skladu sa svojim nadležnostima Agencija je na osnovu sopstvenih snimaka počela da vrši analize emitovanog programa, a o ishodu, odnosno osnovanosti prigovora javnost će biti blagovremeno obavještena", rekla je za Radio Slobodna Evropa Jovana Vučetić iz RAK-a.
Ona kaže da se u ovom trenutku ne može govoriti o sankcijama, ali da Regulatornoj agenciji zakon daje mogućnost da sprovodi odgovarajuće mere od pismenog upozorenja, novčanih kazni i slično.
Na naš upit da li smatraju da postoji osnov da reaguju zbog pomenutih navoda u emisiji "Ćirilica" emitovanoj na televiziji Happy sa nacionalnom frekvencijom, od Regulatornog tela za elektronske medije Srbije (REM) do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
"U Srbiji je zabranjeno da se negira genocid, na primer, počinjen u Kongu, dok je potpuno legitimno da se negiraju zločini počinjeni, na primer, na Ovčari ili na Kosovu i genocid u Srebrenici", kaže Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.
Ona objašnjava da Krivični zakonik Srbije propisuje da može biti kažnjen onaj ko javno odobrava ili negira postojanje genocida ili umanjuje njegov značaj, ali ukoliko je genocid utvrđen u presudama domaćih sudova ili Međunarodnog krivičnog suda, što izuzima presude Haškog tribunala.
Fond za humanitarno pravo je još kod izmena Krivičnog zakonika 2016. godine ukazivao da je to potpuno pogrešno zakonsko rešenje, navodi naša sagovornica.
"Upravo iz tog razloga što se uvek pred obeležavanje godišnjice u Srebrenici javljaju teorije zavere ili umanjivanja samog genocida koji je počinjen u Srebrenici nakon pada srebreničke enklave", napominje Žanić.
Gosti emisije "Ćirilica" bili su, između ostalih, i osuđeni za ratne zločine Vinko Pandurević, nekadašnji oficir Vojske Republike Srpske (VRS), koga je Haški tribunal osudio na 13 godina zatvora zbog zločina u Srebrenici i Vojislav Šešelj, osuđen u Hagu na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, te Tomo Kovač, nekadašnji komandant policije na Ilidži, a kasnije i ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, koji je u BiH optužen za ratni zločin, ali je nedostupan pravosudnim organima ove države.
- Pandurevića Haški tribunal osudio, a Višegrad mu dodijelio grb
- Nepravedna haška pravda za žrtve Šešeljevih zločina
Emisija je najavljivana sa naznakom "Genocid i zločin - ali ko je u stvari kriv?", te "da li je zaista u Srebrenici bilo onako kako su plasirali zapadni mediji?" Ova emisija nije izuzetak, već pre najilustrativniji primer kako dobar deo medija iz Srbija izveštava o genocidu u Srebrenici. Zašto je to tako?
"To je sve posledica ovog političkog trenutka, te želje ove garniture na vlasti da tu prošlost, odnosno 90-te, relativizira, da je prefarba nekom lepom, po nju, nekom lepom bojom", odgovara Vlado Mareš.
"Oni dozvoljavaju i dovode osuđene ratne zločince da se šepure, da predaju u školama, da daju neka svoja mišljenja. Mediji su po malo prinuđeni, oni mediji koji su proizvedeni kao deo te tehnike vlasti su naravno iz sve snage u tome. Ja mislim da to neće tako dugo trajati, ali će i ovo imati neku svoju cenu koja nam neće prijati", kaže Mareš.
Zvaničnici u Srbiji priznaju da se u Srebrenici dogodio strašan zločin, ali odbijaju da prihvate da je reč o genocidu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u martu prošle godine, tada kao premijer, u intervjuu za sarajevski Dnevni avaz izjavio da niko ne dovodi u pitanje težinu zločina u Srebrenici, ali da se postavlja pitanje zašto se insistira na pravnoj kvalifikaciji da je to bio genocid.
"Niko nikad ne umanjuje težinu zločina, težinu užasnih stvari koje su se dogodile u Srebrenici, što je mnogo važnije. Ovde se postavlja pitanje Srbima, a s druge strane, šta je to zbog čega neko želi pravnu kvalifikaciju", rekao je tada Vučić.
Fond za humanitarno pravo (FHP) zatražio je od političkih zvaničnika Srbije na 23. godišnjicu zločina počinjenog u Srebrenici na današnji dan 1995. godine, da prestanu sa omalovažavanjem i umanjivanjem tog zločina, a javnost u Srbiji da na dostojanstven način oda poštovanje žrtvama i članovima njihovih porodica za patnju i bol koju i dalje proživljavaju.
Podsećajući da je u nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili oko 8.000 Bošnjaka, Fond je ukazao da vlast u Srbiji i dalje odbija da prihvati tu činjenicu uz tvrdnje da je "nedopustivo da se srpski narod svakog jula proglašava genocidnim i zlim".
Facebook Forum