30.12.2006
Od kada je postalo očigledno da se kriza socijalističke Jugoslavije neće razrešiti na miran način, nemali broj umetnika podigao je svoj glas protiv nacionalističke ostrašćenosti koja je vukla narode u sukob. Nicala su udruženja nezavisnih pisaca i intelektualaca, pisali su se apeli i proglasi, ali to nije moglo da zaustavi težnje da se nove balkanske granice iscrtaju oružjem. Oni koji su imali hrabrosti da ukažu na neke pogubne pojave u svojim sredinama, bili su izloženi otvorenim progonima, napadima i pozivima na linč. Bez obzira što su neki od njih bili prinuđeni da potraže utočište u drugim zemljama, stvaraoci su se tokom rata sastajali, razgovarali i pokušavali da spasu ono što još uvek nije bilo izgubljeno. Godine mira omogućile su im da ponovo otpočnu saradnju na umetničkim projektima, ali je ovih dana održan još jedan susret na kome se ponovo govorilo o nasleđu prošlosti. S obzirom da će se sastanci grupe intelektualca u narednom periodu održavati i u drugim gradovima bivše Jugoslavije, ovaj novi umetnički aktivizam tema je i naše današnje emisije u kojoj između ostalih učestvuju: • Beogradski pisac Filip David • Sarajevski reditelj i direktor Međunarodnog festivala MESS Dino Mustafić • Pozorišni režiser iz Sarajeva Haris Pašović • Direktorka Zagrebačkog kazališta Mladih Dubravka Vrgoč No pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, od direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić čućemo šta je glavni razlog zbog koga se ova grupa umetnika bavi pitanjem nasleđa prošlosti: «Nekoliko nevladinih organizacija je u maju mesecu organizovalo u Sarajevu regionalni forum o tranziconoj pravdi, u cilju da se otvori jedna opšta debata o tome kako doći do te istine o prošlosti i kako formirati istorijsko pamćenje. Na tom skupu smo videli da nedostaju razne profesionalne grupe koje imaju svoje viđenje o tome kako se odnositi prema prošlosti. I ako zbilja hoćemo o tome da otvorimo raspravu, onda moramo da izađemo iz tog kruga nevladinih organizacija. Vrlo je važno viđenje prošlosti, viđenje neke budućnosti, ali s aspekta jednog umetničkog izražavanja i odgovornosti u odnosu na to izražavanje.»
Dalje