Dostupni linkovi

Filmovi i mladi autori obeležili kulturnu scenu u Srbiji


Insert iz filma Klip Maje Miloš
Insert iz filma Klip Maje Miloš
Najbolji učinak u sferi kulture tokom prošle godine u Srbiji nesumnjivo je postignut u filmskoj industriji koja može biti ponosna na višestruko nagrađivan film “Klip” mlade rediteljke Maje Miloš, što nije jedino ovogodišnje uspešno filmsko ostvarenje. Pozorišnu sezonu su, osim svega jedne premijere u JDP-u i velikih trzavica u Ateljeu 212, obeležile i predstave nekoliko mladih autora - predstavnika takozvane moderne forme.

Bez obzira na to što se u Srbiji za potrebe kulture izdvaja sve manje novca i za nju najčešće vlada potpuna državna nebriga, umešnost i snalažljivost samih autora i dalje daju određene rezultate.

U situaciji kada se završen filmski projekat smatra izuzetkom, ove godine se u konkurenciji nekoliko filmova – po kvalitetu izdvajaju najmanje dva – “Klip” mlade Maje Miloš, koji je na festivalima širom sveta osvojio više od 20 nagrada i “Smrt čoveka na Balkanu” Miroslava Momčilovića.

To je izbor filmskog i književnog kritičara Milana Vlajčića jer, kako objašnjava, ta ostvarenja jako skromnog budžeta - precizno, oštro i bolno prikazuju sliku propadanja srpskog društva i situaciju u kojoj se nalazimo.

“Oba filma su izazvala velike debate. Sretao sam ljude koji su bili vrlo uzbuđeni i kojima se to dopalo, ali i one kojima nije. I to je funkcija filma, da pobudi razna osećanja, razne sudove. To je demokratska stvar – to je OK. Prema tome ta dva filma su pokazala mogućnosti naše kulture i našeg filma. Međutim zvanična politika to ne prepoznaje. Mi nažalost imamo jednu urušenu kulturnu politiku koja uopšte nije postavljena na zdrave osnove. Tako da mladi autori i oni najbolji, ako nisu mnogo sposobni da se povežu – teško njima", kaže Vlajčić.

(VIDEO: Trejler za film 'Klip' Maje Miloš)


Poplava jednokratnih bestselera koja je svoju kulminaciju doživela na oktobarskom Sajmu knjiga, obeležila je ovdašnju književnu scenu. Ipak, oni koji cene dobro štivo mogli su pronaći dela autora iz regiona poput Miljenka Jergovića ili Ante Tomića, u edicijama domaćih izdavača. Od novijih pažnju su skrenuli mladi pesnici Siniša Tucić i Dragana Mladenović svojim zbirkama Metak i Magda. Ipak, Milana Vlajčića je potpuno iznendilo jedno potpuno neočekivano izdanje.

“Događaj decenije – to su sabrana kritička dela Stanislava Vinavera jednog fenomenalnog pisca koji je dugo bio u zavetrini dok je pisao i stvarao. Umro je 1955. i 57 godina se čekalo da se sabere njegovo rasuto delo koje je bilo po novinama, magazinima u nekim privatnim izdanjima. Vinaver je preveo stotinak knjiga: od “Šeherezade” i “Hiljadu i jedne noći” do modernih pisaca. Da ne pominjem Rablea, Vijona, Valerija. Sad je to sve sabrano u prvih devet knjiga", navodi Vlajčić.

Mlade snage i otklon od tradicionalnog bili su zaštitni znak pozorišnog repertoara – pogotovo na prošlogodišnjem Sterijinom pozorju. U prvom planu je bilo nekoliko predstava i autora, a prednjačila je rediteljka Anđelka Nikolić sa pobedničkom predstavom “Radnici umiru pevajući”.

Jedna od selektorki Sterijinog pozorja i direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Ksenija Radulović objašnjava da je to jedan od retkih slučajeva da mladi autori svoje komade nisu radili po uzoru na predstave koje su se igrale pre nekoliko decenija.

“Radnici su jedna nova forma i u dramskom smislu. To je prvi dramski tekst mlade spisateljice Olge Dimitrijević. Tematika je nažalost vrlo aktuelna: radnički štrajkovi, sirotinja, beda i ta tematika je, čini mi se, dosta vešto upakovana u okvir jedne ljubavne priče – ljubavnog trougla. Mislim da tu ima nekoliko momenata koji su doveli do izvesnog fenomena recepcije te predstave da je publika u tišni s pažnjom na novosadskom izvođenju tu predstavu nove moderne forme pratila do kraja", navodi Ksenija Radulović.

Mrlju na ovogodišnju pozorišnu sezonu je međutim bacilo to što je zbog poteškoća, pretežno uzrokovanih nedostatkom novca, jedna od vodećih kuća - Jugoslovensko dramsko pozorište ove sezone na svom repertoaru imalo samo jednu premijeru. Još jedan gorak utisak ostavio je sukob bivšeg upravnika Ateljea 212 Kokana Mladenovića i većeg dela glumačkog ansambla, koji je okončan Mladenovićevim povlačenjem.

Istovremeno, jedan od novih trendova u prestonici Srbije je veći broj izložbi naučnog tipa koje su izazvale interesovanje građana. Među njima je i kontroverzna postavka “Razotkrivanje tela”, koju čine eksponati tela i organa preminulih ljudi koji su ih zaveštali u medicinske svrhe.

(FOTOGALERIJA: Razotkrivanje tela)

Ipak, to nije izložba koja je ostavila najjači utisak na direktorku Muzeja savremene umetnosti Branislavu Anđelković.

“Prateći kustoski rad Biljane Đurđević, njena doktorska izložba “Tamna je šuma” je za mene svakako pozitivno i dobro iznenađenje. Ali situacija na sceni vizuelnih umetnosti iz godine u godinu je sve komplikovanija, ne samo zbog ekonomske krize, već I situacije u društvu. To recimo vidimo kroz galerijsku politiku: U Beogradu ima jako mnogo galerija koje ne menjaju svoje izlagačke politike, ne otvaraju prostor za mlađe umetnike. Što se tržišta tiče ono je uvek bilo veoma, veoma tanko kada govorimo o savremenoj umetnosti, sada bih rekla da jedva i postoji", ocenjuje Branislava Anđelković.

Već nekoliko godina zatvorena vrata dva najznačajnija muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti samo su još jedan dokaz da se Srbija iz, godine u godinu, udaljava od ostatka Evrope.

Gostujuće izložbe, poput one posvećene čuvenom austrijskom slikaru Gustavu Klimtu krajem prošle godine, upozoravaju da će se taj jaz u odnosu na evropske gradove, još uvećati.
  • Slika 16x9

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

XS
SM
MD
LG