Krah Vlade
Boris Tadić na konferenciji za novinare nakon što Vlada nije usvojila predloženu Rezoluciju Radikalne stranke, 6. mart 2008
06.03.2008
Krah koalicije, vreme za izbore, Nikolić ante portas – naslovi su u novinama u Srbiji, nakon prekinute sednice Skupštine. I nema preterivanja u njima. Vladajuća koalicija se nepovratno raspala.
Pitanje je jedino da li će zbog svojih političkih i politikantskih interesa produžavati agoniju ili će Srbija, posle samo nešto malo više od godinu dana, ponovo na parlamentarne izbore.
Jučerašnja, dramatično kratka sednica Skupštine, koju je prekinuo njen predsednik Oliver Dulić jer Vlada nije dostavila mišljenje o predlogu rezolucije Radikala kojom se nalaže da samo Srbija sa Kosovom može sa Evropskom unijom potpisati Sporazum o pridruživanju, do pucanja je zaoštrila krizu vlade. Radikali, čiju rezoluciju je otvoreno podržala Koštuničina Demokratska stranka Srbije, definišući tako novu skupštinsku većinu suprotnu onoj u Vladi, najavili su zahtev za smenu Dulića, inače člana Tadićeve Demokratske stranke. Koštuničini su onda pričali o referendumu u kojem bi građani odgovarali na pitanje da li su za to da Srbija ide u Evropu bez Kosova ili sa Kosovom.
Drama je nastavljena i danas sednicom Vlade u kojoj ubedljivu većinu čine ministri iz Demokrarske stranke i G17 plus, na kojoj je 15 ministara iz ovih stranaka dalo negativno misljenje o radikalskoj rezoluciji, a pozitivnu sedam članova Vlade iz Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije. Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju i funkcioner DSS-a, nakon sednice novinarima je objavio da više ne postoji zajednička politika Vlade u odnosu prema EU i Kosovu.
Šef Demokrata i predsednik države Boris Tadić još juče je izjavio da Demokratska stranka neće sprovoditi odluke neke nove skupštinske većine i da će ta većina, ako postoji, “morati da se iskaže kroz odluku Skupštine o formiranju neke nove vlade”.
To je novinarima saopštio i danas.
“Demokratska stranka nema nikakvu obavezu da poštuje i da sprovodi u politiku erzoluciju koju donosi neka parlamentarna vecina koja nije u Vladi. Nijedna opoziciona stranka nema ustavno pravo da sprovodi spoljnu politiku zemlje, pogotovu strateške odluke o spoljnoj politici, pre svega vezane za evropske integracije naše zemlje, o pridruživanju Evropskoj uniji i o učlanjenju u Evropsku uniju. Tek kada takva politika dobije svoju potvrdu na nekim budućim izborima, onda će moći da se sprovodi u institucijama ove države. Dakle, dok god je Demokratska stranka u Vladi, ona će sprovoditi politiku priključivanja Evropskoj uniji i od te politike neće odustati."
Tadić je naglasio da će Vlada postojati dok god bude uvažavala pet principa na kojima je formirana.
“Kada Vlada ne bude poštovala te principe, onda neće postojati”.
Demokratska stranka neće ni jednim gestom doprinositi padu Vlade, a ako neko to želi, preuzima na sebe odgovornost, rekao je Tadić, ali je povodom jučerašnjih radikalskih najava otvoreno poručio:
“Što se tiče najave o promeni predsednika Skupštine, to bi sasvim sigurno značilo i pad Vlade jer promena predsednika parlamenta u svakoj demokratiji znači promenu parlamentarne većine i formiranje neke nove parlamentarne većine”.
Da će se kriza produbljivati, da će zemlja imati dve većine bez vlasti i blokadu institucija sitema, sugeriše poruka Koštuničinog ministra Slobodana Samardžića nakon sednice Vlade, koji je rekao da će duboku krizu u kojoj je Vlada, prvenstveno rešavati stranke koje čine Vladu, ali i one koje učestvuju u političkom životu Srbije.
“Tvrdim da je kriza Vlade duboka i ona će morati da se razreši na ovaj ili onaj način. Po mom mišljenju ona je najdublja otkad Vlada funkcioniše. Ovo je najveće iskušenje koje Vlada ima otkad postoji”, rekao je Samardžić.
Agonija Vlade nije ništa novo jer ona traje od dana njenog formiranja pre nešto više od godinu dana, kaže funkcioner Srpske radikalne stranke Dragan Todorović i ocenjuje da iz evidentnog kolapsa kabineta Vojislava Koštunice vode jedino novi izbori:
“Po mnogim najznačajnijim pitanjima vi imate potpuno oprečne stavove. Uzmite sad ovo pitanje da li ćemo mi u Evropu sa Kosovom I Metohijom ili bez Kosova i Metohije. Vlada bi morala da bude jedinstvena, a vi imate u njoj potpunu podelu po tom pitanju. Imate je I po pitanju NATO pakta. Pola Vlade je za ulazak u NATO pakt, druga polovina protiv toga. To je nezamislivo za Vladu, Vlada mora da funkcioniše ipak kao jedan tim koji vodi državu”.
Ono što je najverovatniji scenario jeste izvesno produžavanje agonije, uz pokušaje da se dođe do nekakvog kompromisa, ali sa sve kraćim periodima saglasnosti i sve dužim periodima sukoba, što će na kraju rezultirati novim izborima I preraspodelom političkih snaga najkasnije na jesen, procenjuje politički analitičar Zoran Stojiljković.
“Ono što se čini dovoljnim razlogom da se to ne desi odmah sada, da nemamo vanredne parlamentarne izbore zajedno sa lokalnim i pokrajinskim, jeste činjenica da se teško može bilo ko odlučiti da prvi izvuče sedište ispod kola Vlade a da za to ne bude optužen, kao I činjenica da je krajnje neprihvatljivo da zemlja u ovoj situaciji ostane bez operativne izvršne vlasti. Međutim, ako – što je za očekivati – lokalni i pokrajinski izbori pokažu novu preraspodelu snaga, makar i to da jedni relativno značajno slabe a drugi jačaju, onda je gotovo izvesno da zajedničke računice na dužu stazu više neće biti”.