Slučaj deportacije bosanskohercegovačkih izbjeglica koje je crnogorska vlast početkom devedesetih hapsila po Crnoj Gori i isporučila pod nož Vojsci Radovana Karadžića do danas nije sudski okončan. Porodice ubijenih izbjeglica su pokrenule četrdesetak parničnih postupaka protiv države, a za ratni zločin protiv civilnog stanovništva krivično se goni samo pet tadašnjih policijskih funkcionera koji tvrde da su postupali po nalogu tadašnje vlasti. Tek nedavno je nakon punih petnaest godina završena istraga protiv sedam osoba koje se terete da su počinili zločin protiv čovječnosti, kada su tokom '92. i '93. etnički očistili pljevaljsku Bukovicu. U tom pohodu osam Bošnjaka muslimana je izgubilo život, na stotine je protjerano, a njihova ognjišta su spaljena.
Lider Liberalne partije Miodrag Živković smatra da su pod takvim okolnostima sva politička izvinjavanja ovdašnje vlasti licemjerna.
"Aktuelna Crna Gora se i dan danas bori protiv Zakona o lustraciji, aktuelna Crna Gora do danas nije osudila zločine koji su se desili u Crnoj Gori, nije osudila ljude koji su podsticali i podstrekavali zločine koji su se dešavali na prostorima oko Crne Gore. Iz tog razloga su sva izvinjenja politikantska i licemjerna".
I Andrej Nikolaidis, književnik i kolumnista, smatra da u trenutnoj situaciji prepucavanje oko izvinjenja nema moralnu već isključivo jeftinu političku dimenziju:
"To nije moralni čin, barem ne za crnogorsku vlast, nego znači da ako se crnogorska vlast do danas nije izvinila građanima Bosne i Hercegovine onda to nije uradila samo iz jednog razloga zato što nije imala nikakvu korist da to uradi. Ako se jednoga dana ispriča građanima Bosne i Hercegovine to će opet uraditi samo iz jednog razloga zato što jeste imala korist da to uradi. Sa druge strane, ja sam siguran da Haris Silajdžić ima preča posla u ovom trenutku nego da traži izvinjenja od Crne Gore, na primjer, ne bi bilo loše da učini nešto da profunkcionišu stvari u Bosni i Hercegovini da ta država krene ka Evropskoj uniji. Ja sam jedan od ljudi koji je enorman napor uložio u priču o deportaciji bosanskih izbjeglica i uopšte priču o zločinima koji su sa ove strane počinjeni. Oni su jednostavno kao i svaki zločin monstruozni, oni su se prosto desili i to treba da ide svojim tokom, prije svega treba izvršiti pritisak da sudski organi u Crnoj Gori donesu presude i da barem pruže ikakvu, ako je uopšte moguće pružiti utjehu porodicama nastradalih".
Miodrag Živković postavlja i pitanje kakva je svrsishodnost izvinjenja onih ljudi koji su bili na vlasti i u vrijeme kada su zločini počinjeni:
"Ko ustvari treba da pruži to izvinjenje? Sjetimo se da je za zlodjela koje je nacistička Njemačka napravila izvinjenje pružila neka druga vlast, izvinjenje je pružio Vili Brant na jedan najstrašniji način i to je bila najveća poruka svijetu. Ja lično mislim da će prava izvinjenja i Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i čitavom okruženju iz Crne Gore moći poći jednog dana kada ovdje bude neka druga vlast".
Ne smije se prenebregavati ni činjenica da dominantna Crna Gora, kaže Andrej Nikolaidis, ne želi da se izvini ni za svoja zlodjela s početka devedesetih:
"I nikakvo formalno izvinjenje od strane ove vlasti tu činjenicu koja je tužna i odvratna neće promijeniti. Mislim da izvinjenjem oštećena strana ne dobija ništa. Ništa bosanskim muslimanima neće biti lakše zbog toga što će im se crnogorska vlast izviniti. Jedina strana koja može imati korist od toga jeste upravo crnogorska vlast koja je imala koristi onda kada su zločini počinjeni, a kakvu korist su imali to najbolje znaju oni, a potom korist ima i sada kada pokazuje svoje civilizovano lice i kada pokazuje da je "okrenula ploču".