Kosovo je postalo zabranjena tema

RSE: U vladi je preglasana DSS i Nova Srbija koji su hteli da podrže Rezoluciju radikala o tome da u Evropu može da uđe samo Srbija zajedno sa Kosovom, što bi značilo da se poništi nezavisnost Kosova. Kako reagujete na to? 

KOVAČEVIĆ-VUČO: Reagujem isto kao što reagujem na sve što se dešava u ovoj zemlji, naročito od proglašenja nezavisnosti Kosova, od početka njegovog priznavanja i najave priznanja od strane zemalja Evropske unije i SAD-a. Reagujem na to sa određenom dozom, ne straha, ali nemanja izlaza iz situacije. Došli smo u fazu da se jedno veoma ozbiljno političko pitanje, kao što je Kosovo, koje je odavno trebalo da dođe na dnevni red u jednom racionalnom obliku, preko raznih političkih manipulacija i bildovanja emocija pretvara u iracionalno pitanje u kojem nema političke diskusije. Došli smo u situaciju da se manipuliše sa najznačajnijim pitanjem za Srbiju, pitanjem evropskih integracija, povodom Kosova i zloupotrebom Kosova. To pitanje postaje do te mere iracionalno da o njemu nema diskusije. Kosovo je postalo zabranjena tema, a evropske integracije su postale linija razgraničenja na izdajnike i patriote. U jednoj državi u kojoj nema i u kojoj ne funkcionišu institucije, dolazi do preglasavanja u vladi. Normalno bi bilo da nas se ne tiče kako se došlo do odluke u vladi i da očekujemo da će odluka vlade dobiti većinsku podršku u Skupštini, a znamo da je većina u Skupštini upravo suprotna onoj većini u vladi. Tu dolazi do jedne nove blokade institucija, ali ona neće stvoriti ni jedan novi kvalitet, u smislu raspisivanja novih izbora i stvarnog preuzimanja odgovornosti za situaciju u zemlji i stvarnog dopuštanja građanima ove države da se izjasne o tome za koju su politiku, koje će predstavnike birati u predstavnički organ - u skupštinu i vladu. 

RSE: Ovo je pokazalo koliko smo podeljeno društvo, kao što su pokazali i izbori za predsednika Srbije. Razlika između glasova koje je dobio Boris Tadić i Toma Nikolić je mala, svega 180 hiljada glasova. Jedan deo Srbije je radikalski, a drugi je demokratski. Čemu vodi takva rascepkanost? 

KOVAČEVIĆ-VUČO: Svakom laiku je jasno da ta vrsta podeljenosti, tog duvanja za vrat i to bipolarno društvo koje se kod nas stvara nije dobro jer mi nismo zašli ni u dublju tranziciju. O nekoj demokratiji i postojanju razvijene demokratije kod nas još ne možemo ni da govorimo. U takvoj situaciji mi smo se podelili. Postoje države sa dve najjače partije, kao što je Amerika, ali to su razvijene države, sa razvijenim institucijama i sa razvijenom demokratijom. Mi u Srbiji još nismo ni startovali. Više ne postoje demokratska pitanja, da se jedni opredeljuju za jednu varijantu, a drugi za drugu. Kod nas postoji monopolisan patriotizam ili lažni patriotizam, od strane najvećih stranaka i tako postoji konsenzus. Izdvaja se samo LDP. Postoji ono drugo mišljenje, a to drugo mišljenje je izdajničko.  

Demokratska partija u takvoj situaciji šalje prilično ambivalentnu poruku. Ona se ne svrstava na onu stranu koja bi trebala da predstavlja alternativu ovom konsenzusu koji još uvek vlada, a to je ono što nameću radikali, DSS i Nova Srbija. Smatram da je ključ u tome da se DS konačno izdvoji iz tog korpusa i da stane na stranu onih koji su glasali za opciju Boris Tadića, za pro-evropsku opciju. DS još uvek nije poslala jasan signal da je za evropsku orjentaciju. Još uvek se oni ponašaju neodlučno i pokušavaju da reše kvadraturu kruga, a svi znamo da ga je nemoguće rešiti i da se moraju odlučiti da li žele u Evropsku uniju ili ne. 

RSE: Jedan od američkih naučnika je nedavno rekao da Borisu Tadiću fali čvrsta ruka i hrabrost. 

KOVAČEVIĆ-VUČO: Nisam sigurna da mu fali čvrsta ruka. Koliko sam upoznata i koliko sam čula, zaveo je čvrstu ruku u DS-u i mislim da to jeste jedan od problema. DS je jedna od retkih stranaka koja je preživela lustraciju. Posle ubistva premijera uglavnom su iz DS-a, što izbačeni, što marginalizovani ljudi koji su nekada simbolizovali DS, a ti ljudi su prethodno bili demonizovani u medijima. DS kao takva je izgubila kapacitet, a Boris Tadić je pokazao, kada je stranka u pitanju, da ima prilično čvrstu ruku.  

Ono što njemu nedostaje kao predsedniku države, to je autoritet predsednika države. Navodno to je upravo zbog toga što je on predsednik svih građana, ali se nekako taj predsednik strašno trudi da zadovolji upravo onu radikalsko-DSS-ovsku Srbiju, koja nije opcija onih građana koji su glasali za njega, ili bar ja tako mislim. Prema dosadašnjim analizama tog biračkog tela koji je glasao za Borisa Tadića, a to je 2.300.000 ljudi, je očigledno da su oni glasali protiv opcije Toma Nikolić - DSS - Vojsilav Koštunica. 

RSE: Kako tumačite njegove ustupke DSS-u? 

KOVAČEVIĆ-VUČO: Donekle je to ideološki, donekle mislim da je on politički bliži DSS-u nego svojoj sopstvenoj Demokratskoj stranci. Srbiji je jako potrebna jaka Demokratska stranka, koja će biti na drugoj strani od radikalsko-DSS-ovskih opcija. Ne mogu da ulazim u psihološki profil Borisa Tadića, ali je činjenica da on pravi grešku za greškom. On je promovisao novi Ustav, stao je iza tog Ustava i njegova je velika odgovornost za usvajanje tog Ustava. Referendum od dva dana po pitanju tog Ustava nas je doveo u situaciju da se pravi sprdnja sa svima nama. Tu je i Rezolucija o Kosovu, koja je već ranije bila u Skupštini, i to stalno popuštanju DSS-u. Ne mislim da je samo on odgovoran, ali to podilaženje jednoj politici nas je i dovelo dovde. 

RSE: Pre izvesnog vremena ste rekli da smo mi društvo koje se nalazi u fazi pred-političkog razvoja. Da li zbog svega ovoga o čemu pričate mislite i dalje da smo u toj fazi?  

KOVAČEVIĆ-VUČO: Na žalost, mislim, jer se nalazimo u takvoj situaciji da ne postoji taj događaj i ne postoji ta stvar koja može da natera političku elitu, ljude koji su izabrani i koji se nalaze u izvršnim organima vlasti, u vladi, da odgovaraju za svoje postupke. Ne postoji javno mnjenje i ne postoje mediji, jer ne postoji pluralizam mišljenja. Ne možemo reći da se radi o političkom i demokratskom društvu u situaciji kada postoji indukovano mišljenje o jednoj stvari, kada postoji zabranjena tema, kao što je Kosovo, i jedno lažno predstavljanje Evropske unije. U Srbiji postoji samo ovo ili izdaja. U svakoj od tih situacija se stalno balansira oko toga na koji način i kako nešto reći, a ne biti izvrgnut ruglu, javnom linču, prozivci, demonizaciji i slično. Ne funkcionišu institucije. Na televiziji može da se pojavi Velja Ilić i da legitimiše nasilje, a da ne snosi nikakvu političku posledicu. Postoje nosioci moći koji demonstriraju tu moć bez ikakvih posledica, pa se čak ne boje ni izbora. U tom smislu se ne može govoriti o tome da živimo u nekom političkom društvu. Mehanizmi ne funkcionišu. Ne funkcioniše ni odgovornost. Ne postoji u ovoj državi, u ovom trenutku, ništa što bi moglo da nas karakteriše kao političko ili demokratsko društvo. 

RSE: Šta je bolje rešenje - referendum ili novi izbori? 

KOVAČEVIĆ-VUČO: Tu nemam dilemu. Referendum je u ovakvim pred-političkim društvima, u nedemokratskim, uvek bilo i ostaće jedno grandiozno sredstvo za manipulaciju. To je najbolji način da se odgovornost za nesposobnost donošenja odluka, ili za pokriće sopstvenih promašaja, prebaci na građane. 

RSE: Kod referenduma zavisi kako se formuliše pitanje?  

KOVAČEVIĆ-VUČO: Tako je i od političke situacije. Referendum može da bude plebiscit ili referendum. Formulisano pitanje za referendum ne sme da bude sugestivno i ne sme da bude pravljeno u takvoj vrsti političkog miljea gde se nameće odgovor. To je glavna karakteristika referenduma. To jeste neposredno odlučivanje građana, ali ono se u ovakvim društvima koristi da bi se odgovornost za donošenja odluka prebacila na građane države, kojima se prethodno indukuje stav i koji znaju da moraju da odgovore na određeni način jer je to javno mnjenje određenom propagandom već preparirano. U takvim situacijama referendum je sredstvo političke zloupotrebe, a ne davanja mogućnosti građanima da odluče o nekom veoma bitnom pitanju.  

Uvek se oko referenduma lome koplja kako će pitanje da se postavi. Postoji čitav niz detalja, ali je vrlo simptomatično da se u našem društvu i državi od devedesetih godina do danas organizovalo šest referenduma, a dva su bila karakteristična. Jedno je bilo povodom strane intervencije, kada se direktno postavilo pitanje na način da su ljudi bili protiv stranog mešanja, jer je pitanje bilo postavljeno kao pitanje izdaje. Mislim da bi i sadašnji referendum predstavljalo na isti način manipulaciju sa pitanjem ulaska cele ili okupirane ili ne cele ili podelene ili otete Srbije.  

Parlamentarni izbori u Srbiji zaista nemaju alternativu. 

RSE: Studenti u Kosovskoj Mitrovici su, kao i mnogi drugi građani u tom delu Kosova, dosta instrumentalizovani od strane Beograda. To je očigledno. Studenti su po Kosovskoj Mitrovici protestovali zbog proglašenja nezavisnosti Kosova i izveli su na trgu scenski prikaz koji se zove Kosovski boj. Podržao ih je gost koji je došao iz Rusije. Sam naziv tog scenskog prikaza kao da imputira šta bi moglo da se desi. 

KOVAČEVIĆ-VUČO: Ne bih se usudila da govorim u ime studenata iz Kosovske Mitrovice, jer je njima zaista teško. Nemam nikakve dileme da kod njih postoji strašna frustracija. Ne mogu iz pozicije nekoga ko živi u Beogradu i ko je u drugačijoj situaciji da kritkujem njihov revolt.  

Činjenica je da je manipulacija sa Rusijom, sa našim prijateljima, nešto što je već viđeno i da je to nešto što se ponavlja. Ruska politika nije baš tako jednostavna, kao što se pokušava kod nas prikazati. Kombinacija sa tom mitologijom i sa Kosovskim bojem je zapravo neko samožrtvovanje u ime nepravde koje se čini, po meni poprima neke iracionalne elemente, tako da svaki racionalni razgovor na tu temu izaziva još veći revolt. Nalazim se u situaciji kada mi je teško da bilo šta kažem, jer imam utisak da se bilo kojim odgovorom skupljaju dokazi protiv nas, da se skupljaju dokazi o našoj izdaji, o nemanju empatije prema ljudima koji pate, o nemanju nikakvog saosećanja sa ljudima koji to zaista doživljavaju kao jednu nepravdu koja im se dešava. To prizivanje Kosovskog boja, to samožrtvovanje i to da srljamo u gubitak da bi na kraju svima pokazali kako je nama strašno, za mene je van sfere nekog normalnog političkog rezonovanja i spada u domen iracionalnog. Ne bih se time bavila na taj način. 

RSE: Mnogi iz DSS-a i Stranke radikala traže da se poništi odluka o priznavanju nezavisnosti Kosova. Sada je već 23 države priznalo Kosovo. Kako je moguće to poništiti? 

KOVAČEVIĆ-VUČO: Nije moguće to poništiti i to se nikada neće poništiti, a to svi znaju. I ovo zvuči kao defektizam, kao miniranje napora države da sačuva Kosovo i Metohiju. Tu je stalno ponavljanje određenih gotovih fraza i rečenica koje više štete, nego što koriste, čak i onom cilju koji je ova država zacrtala. Svi koji misle o realnosti u kojoj se nalazimo znaju da je nemoguće da to bude i ostvareno, ali to su stvari koje su zabranjene da se glasno izgovaraju. Ovde je to sada zabranjena tema. To je ono što zaista poražava. Realnost je da je Kosovo priznato od strane 23 države i da će ostale države polako početi da ga priznavanju. Država Srbija ima određene mogućnosti da Kosovo ne bude priznato i primljeno u OEPS, jer se tu traži konsenzus. U UN-u se odlučuje većinski. Postoje određene mogućnosti. 

Kao neko, ko se bavi ljudskim pravima i kome je najvažniji kvalitet života ljudi, jedinog života koji ljudi imaju da prožive, se zaista pitam šta se uradilo na uspostavljanju normalnih odnosa sa Albancima i šta se uradilo na istinskoj zaštiti prava Srba? Ponovo se nameće situacije da oni ne mogu da sarađuju ni sa zvaničnim organima na Kosovu, zabranjuje im se saradnja sa njima i na taj način se dovode u još nepovoljniji položaj. To je pitanje ljudskosti i pitanje osnovnih ljudskih prava. U tom smislu mislim da je to inaćenje i zahtevanje nečega što ne može da se ostvari. Poništavanje odluka nikada nije bilo moguće, niti će biti. Međunarodno pravo i odluke koje se donose u takvim situacijama su uvek presedan i uvek su to nove situacije. Šta se radi da se položaj Srba poboljša?