Slike zabeležene 21. maja u vojvođanskom selu Baranda nakon obrušavanja aviona Vazduhoplovstva Srbije tipa „Orao“:
"Čuo sam jaku eksploziju i video veliki dim, a onda sam pogledao gore i video padobranca koji se verovatno katapultirao. Uspeo je da se spasi."
U baru Rusanda, u selu Melenci nedaleko od Zrenjanina, 26. maja srušio se helikopter koji je na tom području započeo akciju zaprašivanja larvi komaraca:
"Helikopter je skijom zakačio vodenu površinu i prevrnuo se na bok. Piloti su, sva sreća, dobro i vojni helikopter dolazi po njih da ih nosi na VMA, pošto su obojica aktivna vojna lica."
U oba incidenta, na sreću, niko iz posade letelica nije stradao. Pad helikoptera bio je 32. incident u civilnom vazduhoplovstvu u Srbiji od 2004. godine do danas. U tom periodu zabeleženo je 10 nezgoda i 22 udesa u kojima je poginulo 14 osoba, saopšteno je iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Vojni analitičar Aleksandar Radić potvrđuje da su letelice u Srbiji nesumnjivo zastarele, ali da u tome ne bi trebalo tražiti objašnjenje za njihova rušenja:
"Radi se o tehnici koja je vrlo pouzdana, proverena i sa kojom nema nekih velikih iznenađenja, a koja opet nije ni tako stara da bi se moglo govoriti o zamoru materijala ili nekim drugim problemima koji bi bili direktno vezani za godine koje je ta tehnika do sada nagomilala. Naravno za ratno vazduhoplovstvo je nužno da što pre uđe u modernizaciju, ali je to zbog povećanja mogućnosti, a ne zbog toga što je tehnika sa kojom sada raspolaže do te mere utrošena da joj se više ne može verovati."
U Srbiji je registrovano, odnosno upisano u registar Direktorata civilnog vazduhoplovstva 320 vazduhoplova transportne, opšte i posebne kategorije, a od toga 189 aviona i helikoptera trenutno imaju dozvole za letenje. Jugoslovenski avio transport uglavnom ne obnavlja svoj vozni park i poseduje 16 aviona. Među registrovanim letelicama su i dve u vlasništvu Vlade Srbije.
Portparolka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Katarina Andrić Milosavljević izjavila je kako je prioritet ove kuće bezbednost neba nad Srbijom, te da je to pitanje rešeno po evropskim standardima:
"Možemo sa sigurnošću reći da je naše nebo bezbedno. Da bismo očuvali takvu situaciju Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije permanentno proverava sve učesnike u civilnom vazdušnom saobraćaju, kao i ispravnost letilica, i da li se poštuju propisana pravila koja su u skladu sa standardima Evropske unije - po pitanju sigurnosti i bezbednosti našeg neba Srbija ni malo ne zaostaje za Evropom. Treba reći da smo pod stalnim nadzorom međunarodnih organizacija, da uspešno ispunjavamo sve rigorozne kriterijume, bolje i od mnogih država članica Evropske unije. U poslednje dve godine smo imali čak 11 kontrola evropskih i međunarodnih inspekcija."
Analitičar Aleksandar Radić slaže se u oceni da je pogrešno u tim razlozima tražiti objašnjenja za poslednje nezgode:
"Udesi su se događali čak i kada su te letilice tek uvođene u naoružanje, štaviše događali su se intenzivnije - dešavalo se da tokom jedne godine padne dva-tri komada. Sa letenjem je spojen taj deo rizika koji mora da se prihvati. Udesi su mogući i oni imaju neku svoju posebnu logiku, u prošlosti su se dešavali u serijama i bilo je mnogo više stradanja. Pre rata je u proseku desetak vazduhoplova padalo u toku jedne godine, ali to nije bilo tako medijski propraćeno i nije se postavljalo pitanje šta se to dešava."
Među registrovanim letelicama u Srbiji ima i onih starih 45 godina, kao i izuzetno modernih aviona, uglavnom u privatnom vlasništvu. U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva upozoravaju da su ne starost, već način na koji se upravlja letelicama i njihovo održavanje razlog nesreća, te pomalo u šali zaključuju da je citat “svaka letilica sklona padu”.