Kosovo je poseban slučaj i ne može da služi kao presedan, kazao je predsednik Fatmir Sejdiu i kao argument naveo rešenje o statusu Kosova međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.
„Kosovo predstavlja primer sui generis u celini kako sa istorijskog, ustavno-pravnog i političkog aspekta. Apsolutno ne može biti poređenja niti paralela koje mogu da posluže na drugim prostorima na zemaljskoj kugli. To je najbolje objašnjeno u sveobuhvatnom predlogu međunarodnog posrednika, bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, zbog čega je taj predlog dobio međunarodnu podršku“, kazao je kosovski predsednik.
I politički analitičari smatraju da se ne mogu uspostaviti paralele između Kosova i Gruzije, odnosno Kosova i samoproglašenih republika Južne Osetije i Abhazije.
Shkelzen Maliqi kaže da Rusija več nekoliko godina pokušava da povezuje slučaj Kosova sa samoproglašenim republikama u Gruziji, ali da su poslednji događaji pokazali da se nije radilo o principijelnim pitanjima već o njenim interesima.
„Sada u ovom slučaju Rusija pokazuje jednu vrstu neprincipijelnosti pošto u slučaju Kosova podržava suverenitet Srbije, dok u slučaju Gruzije ne poštuje taj suverenitet. To jasno pokazuje da Rusija ima svoje interese a da ne štiti interese Srbije, što je bilo jasno i do sada ali je sada još jasnije“, kaže Maliqi.
On smatra da se ne mogu izvući paralele između samoproglašenih republika u Gruziji i severa Kosova pošto do sada, barem javno, nisu obznanjene pretenzije da sever proglasi neku vrstu nezavisnosti, dok Srbija iako indirektno kontroliše taj teren, zbog srpske većine, do sada nije iskazala pretenzije da je proglasi nezavisnom zonom, čak se za sada javno ne spominje ni neka vrsta autonomije. Maliqi ističe da se radi o skrivenoj intenciji da se taj deo Kosova otcepi i postane deo Srbije. On istovremeno kaže da je status Kosova sada jasan.
„Kosovo sada ima izuzetno unapređen status, njegovu nezavisnost je priznalo 45 zemalja među kojima su i najznačajnije zapadnoevropske zemlje, SAD, NATO i druge međunarodne organizacije.“
Jedino što može povezati Kosovo i Gruziju su ekspanzionističke težnje koje u slučaju Kosova ima Srbija odnosno Rusija u slučaju Gruzije, smatra političkin analitičar Belul Beqaj. On ističe kako nema ničega zajedničkog u relanostima između Kosova i Gruzije, kako sa istorijskog, političkog i pravnog aspekta.
„Naravno da ima onih koji pokušavaju povezati nešto što nije moguće povezati sa političkog i logičkog aspekta, pošto realnosti na Kosovu i Gruziji nisu iste. Međutim, nezavisno od drugačijih struktura i etničkog sastava koji imaju Gruzija i Kosovo, istorijski i političko-pravni aspekti govore da ne može biti veze između ove dve zemlje“, kaže Beqaj, ističući da je razlog zašto se one međusobno povezuju je u ekspazicionističkom mentalitetu i onima koji takav mentalitet podržavaju.
„Ja mislim da je jedina veza koji se može videti u ovim relacijama mogućnost iste ili slične intervencije Srbije na Kosovu kada KFOR ne bi bio ovde. Ja mislim da tu počinju i tu se završavaju sličnosti između ekspanzionističkih težnji koje imaju Srbija i Rusija, ali ne i političko-pravne činjenice koje imaju Kosovo i Gruzija.“
Bećaj ističe da je takva ekspanzionistička logika neprihvatljiva za međunarodni pravni poredak.
„Takva logika je naopaka, nerealna i za međunarodni pravni poredak veoma opasna i neodrživa. Zato se ne mogu vršiti ovakva poređenja jer koliko znam u 70 odsto država u svetu sastav stanovništva nije jednonacionalan. To treba poštovati i ne treba nasilnim intervencijama poremetiti te odnose.