Srbija u septembru namerava u Savetu bezbednosti, koji uz Generalnu skupštinu ima takvo ovlašćenje, pokrenuti inicijativu da ovaj organ Ujedinjenih nacija zatraži od Međunarodnog suda pravde savetodavno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Prema neslužbenim najavama šef francuske diplomatije Bernar Kušner i komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren su nameravali da tokom posete Beogradu, koja je u sredu najavljena a potom odgođena, izmedu ostalog razgovaraju o najavi Srbije da će od Međunarodnog suda pravde zatražiti da se izjasni o nezavisnosti Kosova. Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović za naš program tim povodom kaže:
"Srbija ima legitimno pravo da traži mišljenje, stavove i pravnu zaštitu od onih institucija koje su za takve stvari nadležne, a u ovom slučaju se radi o Međunarodnom sudu pravde. Dakle, ako je taj sud bio dovoljno dobar da rešava neke druge zahteve, protiv Srbije, sasvim je logično da i Srbija zatraži zaštitu od neutralnih i stručnih lica, a to su sudije u Hagu."
Iako je mišljenje Međunarodnog suda pravde neobavezujuće, najavljeni potez Srbije bi po mišljenju dela političke javnosti samo otežao saradnju između Srbije i Evropske unije. Nije tema da li Srbija ima pravo da podnese tužbu, to je nesporno i po mišljenju Dušana Lazića, nekadašnjeg diplomate i člana foruma za međunarodne odnose:
"Ako Srbija, pre svega, uspe da dobije 96 glasova na Generalnoj skupštini, jer je toliko glasova potrebno da se usvoji ta rezolucija, već samo to mišljenje ima svoje dejstvo - deluje tim autoritetom svog mišljenja iako to neće biti obavezujuće. Iz ovoga ne bih izvukao zaključak da će one države koje su do sada priznale nezavisnost Kosova menjati svoju odluku zbog tog mišljenja. To verovatno može uticati na usporavanje onih država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, na njihovu uzdržanost u vezi s tim. Na to će, čini mi se, uticati i sve ovo što se desilo u ratu između Rusije i Gruzije, a u vezi sa Južnom Osetijom."
Ukoliko sud donese odluku u korist Srbije, a mnogi smatraju da postoje šanse za to, to ipak neće predstavljati ozbiljnu prepreku u daljim nastojanjima dela međunarodne zajednice da se državnost Kosova ozakoni, procenjuje spoljnopolitički komentator dnevnika 'Politika' Boško Jakšić:
"Mislim da je priča o statusu davno završena, formalno je završena 17. februara. Čak i neobavezujuće mišljenje tribunala, koji bi eventualno i mogao da nam da za pravo, bi samo doprinelo komplikovanju čitave situacije u trenutku kada vidimo da radijacija svega onoga što se događalo na Kosovu ima svoje direktne posledice u Južnoj Osetiji. Tu se radi o stvarima koje apsolutno nemaju nikakvu praktičnu vrednost, to je više jedna vežbanka iz diplomatije i međunarodnog prava bez, ponavljam, praktičnih posledica."
Premda je Srbija dobila podršku za svoju inicijativu od nekoliko članica Ujedinjenih nacija, pojedini zvaničnici Evropske unije, ali i deo srpske političke javnosti, nezvanično ukazuju da bi inicijativa pred Međunarodnim sudom pravde mogla čak da ugrozi pretenzije Srbije na članstvo u Uniji. Državni sekretar za Kosovo u srpskoj vladi Oliver Ivanović misli drugačije:
"Ne mislim da će to poremetiti odnose zato što i oni koji se u izvesnom smislu emotivno bune protiv našeg zahteva ne mogu osporiti legitimnost takvog zahteva da se, ipak, njihovi stavovi i odluke preispitaju pred nadležnom institucijom. Mislim da je to više emotivno reagovanje ljudi koji se boje reakcije svog javnog mnjenja. Dakle, samo je to u pitanju, ali o tome je trebalo misliti pre donošenja takvih odluka koje su, po meni, apsolutno pogrešne i suprotstavljene međunarodnom pravu."
Inicijativu da Srbija pred međunarodnim sudovima i sudovima država koje priznaju nezavisnost Kosova pokrene postupke za poništenje takvih odluka, prvi je sredinom decembra prošle godine izneo predsednik Srbije Boris Tadić.