Carinska služba Kosova ocenjuje da se, kada je u pitanju ilegalan uvoz i trgovina nafte i naftinih derivata ne radi o velikim količinama, dok ekonomski stručnjaci procenjuju da je u severnom delu Kosova, iznad reke Ibar, na delu značajno krijumčarenje posebno robe koje podležu akcizi.
Shpend Ahmeti, direktor Instituta za ekonomska istraživanja GAP kaže da institucije Kosova, ali ni međunarodne institucije ne kontrolišu uvoz ove robe na severu Kosova.
„Najviše se krijumčare prozivodi koji su najprofitabilniji, u prvom redu se radi o nafti i naftinim derivatima“, kaže Ahmeti, ističući da se cene benzina na Kosovu kreću od 1,20-1,30 eura, dok se na severu Mitrovice benzin može kupiti i za 90 centi, pošto se ne plaćaju porezi, PDV i druge takse koje su obavezne.
Sve to, prema njemu, utiče na smanjenje prihoda budžeta Kosova i nanosi štetu njenim građanima.
Portparol Carinske službe Adriatik Staviljeci za naš prgram kaže kako se najviše krijumčare nafta i naftni derivati.
„Naša reakcija posle uništenja carinskih punktova, preko mobilnih ekipa je uticala da ovo krijumčarenje nema značajniju ulogu u nanošenju štete budžetu Kosova. Upoređivanje podataka uvoza između prošle i ove godine govori da je to krijumčarenje u iznosu od oko 1% ukupnog uvoza nafte na Kosovu“, kaže Stavileci.
„Ukoliko se uporedi prošlogodišnji i ovogodišnji uvoz nafte, bez obzira na krijumčarenje, zabeleženo je povećanje uvoza nafte“, kaže Stavileci, pozivajući se na službene podatke Carine.
U međunarodnoj administraciji, koja je zaokupljena procesom rekonfiguracije, su rekli da od krijumčarenja imaju štete obe zemlje i da će za njegovo rešenje trebati vremena.
„Što se tiče kruijumčarenja mogu da kažem da obe strane zbog toga mnogo gube. To je jedan od razloga zbog čega treba vrlo brzo uspostaviti kontrolu na carinskim punktovima. Krijumčarenje je problem za obe strane, ali će njegovo rešenje oduzeti dosta vremena“, rekao je portparol UNMIK-a Aleksander Ivanko, ističući da se taj problem ne treba rešiti upotrebom sile, već da o tome treba da bude postignut dogovor između strana, „pošto od krijumčarenja i Beograd ima štete“.
Ahmeti iz instituta GAP ističe kako institucije Kosova treba da obezbede uspostavljanje vladavine zakona na celoj teritoriji.
„Ne mislim da se ovo pitanje treba rešiti slanjem zahteva Beogradu, već obezbeđivanjem ostvarivanja reda i zakonitosti i uspostavljanja kontrole na graničnim prelazima na severu Kosova, kao najboljoj opciji, ali ako je to nemoguće onda ostvariti kontrolu u drugim delovima, kako se ne bi dozvolilo krijumčarenje“, kaže Ahmeti.
Ugledni londonski „Fajnešenel Tajms“ je u tekstu o krijumčarenju robe na severu Kosova napisao da je sever Kosova postao centar krijumčarenja nafte i naftinih derivata, što nanosi milionske štete budžetima Srbije i Kosova.