Pokušali smo da dobijemo i komentar od bivše šefice Florens Artman, Karle del Ponte, koja je danas ambasadorka Švajcarske u Argentini. Međutim, njena asistentkinja nas je obavestila da del Ponte više neće davati izjave vezane za rad Međunarodnog suda. Artman će, utisak je, biti prepuštena sama sebi u dokazivanju da se nije ogrešila o pravila rada Haškog suda.
Haški tribunal je saopštio da je Artmanova optužena za nepoštovanje Suda i da joj je naloženo da se pred tom institucijom pojavi u ponedeljak 15. septembra kako bi se izjasnila o krivici. Artmanova tokom dana nije bila dostupna za davanje bilo kakvih komentara, a nakon vesti iz Haga, oglasila se samo u kratkoj izjavi za B-92:
“Očigledno je da nisu motivisani pravnim razlozima. Moja knjiga se bavi temom pozitivnih i negativnih strana rada Haškog tribunala. Očigledno je da je najava Suda zapravo namera da se ućutkam. Slobodno istraživanje uključuje i mogućnost kritikovanja. Moja knjiga je bazirana na činjenicama, na istraživanju. Očigledno je to ono što je zasmetalo Tribunalu.”
Ukoliko se dokaže da je kriva Florens Artman prete vrlo ozbiljne kazne i to zatvor do sedam godina, novčana kazna u iznosu do 100.000 evra ili obe kazne zajedno. Sve zbog dokumenta, jednog od zapisnika sa sednice Vrhovnog saveta odbrane SRJ iz vremena rata u Bosni i Hercegovini, koji je dobrim delom već poznat javnosti. Naime, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije Sonja Biserko podseća da je Artmanova zapravo objavila navode iz dokumenta na čijoj tajnosti je insistirala vlast u Beogradu, a koji navodno dovodi u vezu Vladu bivše Savezne Republike Jugoslavije sa genocidom počinjenim u Srebrenici. Biserko ocenjuje da se tome može i zahvaliti što Beograd nije osuđen za taj zločin u postupku pred Međunarodnim sudom pravde. Ona međutim napominje da je dokument zbog kog se na sud izvodi Florens Artman, u Srbiji već objavljen:
“Pre svega u knjizi Momira Bulatovića, bivšeg predsednika Vlade Jugoslavije. On je očigledno te dokumente posedovao kao nešto sa čime je on trebalo da izađe na sud. Znači radi se o njegovom svedočanstvu koje je objavljeno kao knjiga zajedno sa spornim transkriptima.”
Akutelni ambasador Srbije u Holandiji je Radoslav Stojanović, koji je predvodio tim odbrane Beograda tokom procesa pred Međunarodnim sudom pravde, nakon što je u jutarnjem programu Radija Slobodna Evropa za Srbiju čuo izjavu Sonje Biserko i revoltiran onim što je ona rekla pozvao je našu redakciju u Beogradu i izjavio:
“Ti dokumenti nisu skrivani od Međunarodnog suda pravde zbog toga da bi se sakrila uloga Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini, već da ne bi došlo do uvida od bosanske strane, jer slušajte mi smo spremali odbranu. Pa, nećemo valjda da damo strani koja nas optužuje sve dokumente iz kojih bi oni posle mogli da prave kombinacije kakve hoće.”
U praksi Haškog suda i Tužilaštava problem sa dokumentima je rešavan tako, kako saznajemo, što su delovi za koje je postojao dogovor sa Beogradom da se ne iznose u javnost jednostavno bili osečeni. Na taj način se lako, čak i vizuelno, vrlo jasno stavljalo do znanja da se radi o službenoj tajni. Uprkos tome Artmanova je postupila suprotno. Sonja Biserko procenjuje šta je mogao biti njen motiv:
“To je verovatno i na liniji toga da se odbrani pozicija Karle del Ponte koja je pristala na takav dogovor sa srpskom vladom. Ona je naknadno tražila da sudije donesu odluku da se ti dokumenti obelodane što oni nisu hteli.”
Podizanje optužnice protiv Florens Artman izazvalo je veliko iznenađenje u Hagu, opisao nam je urednik u agenciji SENSE i hroničar haških suđenja Mirko Klarin. On podseća da je do sada nekolicina suđenja pred Haškim sudom održana protiv lica koja su odala identitet zaštićenih svedoka, dok će proces protiv Artmanove biti u mnogo čemu specifičniji:
“Izgleda da su se sudije osetile lično pogođene tvrdnjama Florens Artman. Sada imamo vrlo zanimljivu, čak jedinstvenu situaciju. Dakle, sudije su povređena strana u ovom sporu, optužnicu je potpisao sudija Ađijus, a na kraju će sudije i presuditi da li se zaista radi o nepoštovanju Suda.”
Florens Artman ponovo se vraća pod krov Haškog suda ali će ovog puta sedeti na mestu onih čiju je krivicu dokazivao tim u kom je bila sve do aprila 2006. godine kada je smenjena odlukom Karle del Ponte bez posebno detaljnog objašnjenja. Oktobra prošle godine objavila je knjigu “Mir i kazna” u kojoj se najviše bavi ometanjem rada suda od strane međunarodnih faktora. U toj knjizi kao i tekstu "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, nalaze se i izvodi iz tajnih dokumenata Beograda zbog čijeg obelodanjivanja je protiv Artmanove i podignuta haška optužnica.