Za dvadesetdvogodišnju Dušanku Ilić, studentkinju Fakulteta političkih nauka i budućeg diplomatu, Srbiju od Evropske unije dele samo dva koraka. A njihov prelazak nije van realnosti ukoliko se to želi:
“Ja sam se upravo vratila iz Evrope. Mladim ljudima treba reći da ukoliko se približimo EU, da će vikend u Parizu biti normalna stvar, da ćeš moći da odeš da gledaš Zvezdu ako igra sa nekim evropskim klubom, da možes da odeš da popiješ kafu u Beču, da je univerzitet tu da možeš da odeš da se školuješ, da ćeš naučiti bolje strani jezik, da ćeš imati druga koji je iz inostranstva i koji te ne gleda kroz dnevnik RTS ili CNN, nego kroz to što ste imali lični kontakt i što ste postali prijatelji.”
Da se želi prelaženje tih koraka ka EU, moglo bi se zaključiti iz istraživanja Stratedžik marketinga, da bi u slučaju referenduma 61 odsto građana glasalo za ulazak Srbije u uniju, i ne samo to, nego da čak 63 odsto građana ne zna za šta se pred Tribunalom terete Karadžić i Mladić. Generalno opredeljenje prema EU je veoma stabilno bez obzira na ogromne oscilacije u retorici koja prati tu temu, kaže nam direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević:
“Kad postavimo pitanje ali…, onda se menja stav. Kad im kažemo da to možda znači priznavanje Kosova onda odjednom padne broj. Ali onda u istom upitniku kažemo da to znači više radnih mesta onda se broj povećava. Politički uticaj na to opredeljenje je očigledno moguć, međutim, bez kampanje ovo je jedan generalni stav, koji nije vezan toliko za politiku, koliko je vezan za očekivanje da to donosi bolji život.”
No, u tom prelaženju makar i dva koraka, postoje teškoće. Da li toliko da jedna polovina Srbije želi da živi u EU a druga u Ruskoj federaciji, kako kaže jedan ovdašnji političar ili je Srbija ipak bliža EU. I da li je skoro frenetičan entuzijazam kojim je vicepremijer Božidar Đelić obrazložio Sporazum o pridruživanju EU u parlamentu dovoljan:
“Hajde da izaberemo budućnost!! Hajde da uđemo u tu Evropu!!! Hajde da iskoristimo šanse koje ona daje, i da iskažemo naš identitet, i sve ono što je slava naše zemlje!
Pre svega u situaciji kada pojedine opozicione stranke, iako ne spore evropske integracije, stavljaju znak jednakosti između Sporazuma sa EU i borbe za Kosovo, uporno insitirajući da bi prihvatanje prvog bilo odricanje od drugog, a za Radikale su čak i haški optuženici ispred EU i kako je izručenje Ratka Mladića uslov Brisela, može li doći do opstrukcije u parlamentu, koji mora da usvoji popriličan broj zakona za približavanje EU. Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić, iako dešavanja u srpskom parlamentu vidi kao zaustavljanje vremena, ipak je optimističan:
“Ta trenutna situacija, koja izgleda dosta mračno i nespokojno, će brzo biti završena. Ovo je sad prosto jedna elementarna nepogoda, koju oni hoće da iskoriste i da to bučno predstave, ali opredeljenje većine jeste da se mi izvučemo iz ovih problema. I ovo što se juče desavalo u Briselu, dato je još jedno ohrabrenje proevropskoj orijentaciji političkih partija, da one ne posustanu da se približimo EU i da se što pre uključimo u EU.”
Na drugoj strani međutim, Vladimir Todorić, urednik „Srpske pravne revije“, kaže da je širi konsenzus u društvu izgrađen zbog toga što je opredeljenje za EU izjednačeno sa jednom vrstom oportunizma da će to doneti bolji život, a ne prihvatanja EU kao simbola skupa određenih vrednosti i reformi. Osim toga Todorić misli da bi bilo dobro da Privremeni sporazum sa EU što pre stupi na snagu jer bi se opet moglo desiti da se kao pre nekoliko meseci kada je potpisan sporazum tome ispreči Kosovo:
“Nadajmo se da će to biti do 15. septembra, mada mislim da je mnogo bolje da to bude učinjeno pre Generalne skušptine Ujedinjenih nacija i skoro sigurnog neuspeha inicijative Srbije da se pokrene procedura za dobijanje mišljenja od Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova. Jer ako bi ta inicijativa bila odbijena, pa tek kasnije privremeni sporazum sa EU stupio na snagu, dobio bi se utisak da je jedan neuspeh na jednom planu nadomešten uspehom na drugom planu. To jest, dovelo bi se u istu ravan kod javnosti Kosovo i evropske integracije.”
Za to vreme mnogi u Srbiji, pre svega mladi iščekuju prve rezultate približavanja EU, poput ukidanja viza. Studentkinja Dušanka Ilić, iako ima 22 godine, ove godine je tek drugi put izašla iz zemlje, i to upravo u projektu koji je omogućila jedna od članica EU, Austrija u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji:
“Ja sam pre 15 dana stajala u Berlinu na granici Berlinskog zida, i on je pao pre 20 godina, da mi uspemo na 20 godišnjicu da srušimo šengenski zid ili tako nešto.”