Iako su mnogi posmatrači činjenicu što Beograd nastoji da institucionalno što više veže za sebe sever Kosova čitali kao pripreme za podelu Kosova u nekom trenutku ovo je prvi put da jedan od srpskih zvaničnika takvu mogućnost i izgovori.
"Spreman sam da razmišljam i o toj opciji, ako iscrpimo sve prethodne opcije, a ima ih dosta", rekao je Tadić u jednom televizijskom intervjuu.
“Mislim da to nije na dnevnom redu, ali sa druge strane sve inicijative su legitimne, i sve je bolje od situacije u kojoj je jedna strana izgubila sve a druga dobila sve”, rekao je Tadić.
Ova Tadićeva izjava dolazi u trenutku kada Srbija pokušava da na Generalnoj skupštini UN dobije rezoluciju za izjašnjavanje Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti. I dok su pojedini koalicioni partneri poput G 17 plus imali razumevanja za ovu Tadićevu izjavu, jer kako kaže njihova poslanica sa Kosova Stojanka Petković:
“Multietničnost Kosova je definitivno propala. Definitivno je jasno svima da Srbi ne mogu da žive zajedno sa Albancima, da Srbi i Albanci mogu samo da žive jedni pored drugih, a ne jedni sa drugima.”
A drugi, poput Socijalista, iako ne misle da je podela Kosova dobra, podsećaju da je Tadić naveo to naveo kao zadnju opciju, opozicija nije štedela predsednika. Novi šef Radikala Dragan Todorović u tome vidi:
“Da pristanu na zahteve Amerike i EU i da Kosovo i Metohija dobiju potpunu nezavisnost. Ova izjava o navodnoj podeli je samo u prvom momentu kako bi se na neki način umirila javnost u Srbiji.”
No, Boris Tadić i njegova Demokratska stranka su upravo pod uticajem radikala i tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice pristali na preambulu novog srpskog Ustava da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Srbije. I upravo na to podseća nekadašnji državni sekretar za Kosovo Dušan Proroković iz Koštuničinog DSS-a:
“U ovom trenutku to je nemoguće, ne zbog stranke nego zbog Ustava Republike Srbije.”
Osim što i on podseća na ovu ustavnu odredbu, lider LDP Čedomir Jovanović, jedini koji poziva zvanični Beograd da prizna kosovsku realnost, još primećuje:
“Da dve trećine Srba živi u onom delu koji, čak ni po tom konceptu podele Kosova, ne bi mogao da pripadne Srbiji. Pitanje podele Kosova je vraćanje u politički život onih tema koje su bile prisutne i u Miloševićevoj Srbiji, i u Koštuničinoj Srbiji, i tema koje su se, po pravilu, završavale debaklom za srpsku državu.”
Ni Srbi sa severa Kosova, koji su neprihvatanjem kosovskih institucija ostali vezani za Beograd, ideju o podeli Kosova ne vide kao dobru. Marko Jakšić sa severa ali i Rada Trajković iz centralnog Kosova:
“Niko nema pravo da se odrekne Gračanice, Pećke patrijaršije, Dečana. Mislim da nam to niko živ ne bi oprostio.”
“Mislim da ne postoji, u stvari, kod Albanaca projekat podele. Postoji projekat zamene, a to je sever za Preševo, Bujanovac i Medveđu.”
Da podela Kosova nije prihvatljiva za Albance potvrđuje i prvo reagovanje Prištine preko predsednika Kosova Fatmira Sejdiua:
“Mi ne želimo da komentarišemo ono što oni žele da urade. Naš stav je poznat, on je jasan, mi smo država i svi ostali pokušaji su uzaludni.”
Međutim, zbog stanja na terenu ali i nepokazivanja volje međunarodne zajednice da i sever Kosova stavi pod kontrolu kosovskih vlasti Međunarodna krizna grupa upozorila je da su izgledi za de facto podelu Kosova sve veći. Takvo rešenje kao jedino logično zagovaraju i pojedini analitičari u zemlji. Međutim, Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose u Tadićevom nagoveštaju takve mogućnosti vidi jednu staru iluziju srpskog nacionalizma:
“To je što bi rekli seljaci u Srbiji daj šta daš. To je uvek pozicija jednog lošeg trgovca. Dakle, to je jedno uvreženo stanovište koje je Demokratska stranka nasledila od Dobrice Ćosića, a koje je itekako uticalo na Miloševićevu politiku. Moj prvi zaključak kad sam slušao predsednika Tadića je da po pitanju Kosova nije odmakao dalje od Miloševića. Drugo, da on u stvari nema nikakvu ideju i to je izraz slabosti. To je loš izgovor jer daje ponovo prostor za reaktiviranje Koštunice i Srpske radikalne stranke.”
Osim toga ideja o podeli Kosova je loša jer tako nešto nije moguće, misli Janjić:
“Amerika i svi sponzori nezavisnosti su još 2005. rekli može razmena teritorije, ne može podela. Drugo, razmena teritorije Preševo za sever može da se opravda tzv. mirnim dogovorom o granici, a sve drugo bi bila nasilna promena granice. I treće, što ne treba zaboraviti, realno stanje, da je NATO u svim svojim mapama uspostavio zonu M, to je Mitrovica i zonu B, to je Preševo. i da je uticaj NATO-a, iako se Preševo nalazi na teritoriji Srbije, izuzetno jak.”