Videći navodne sve češće i otvorenije nasrtaje na veru i poredak Srpske pravoslavne crkve Otačastveni pokret Obraz organizovao je molitveni hod, sa oko 200 stotine pristalica i desetak monaha i monahinja, do sedišta Patrijaršije, uz crkvene relikvije i pesme:
"Pojte mu Srbi..."
"Odlazimo na suđeno mesto..."
Mladen Obradović, vođa Obraza, kaže da su odluku Sabora Srpske pravoslavne crkve o ostanku patrijarha Pavla na čelu crkve videli kao pobedu:
"Mislim da će se još jednom pokazati da glava Srpske pravoslavne crkve nije ni rimski papa ni bilo koji drugi svetovni gospodar. Glava Srpske pravoslavne crkve je sam Hristos i Sveti Sava i tako će, ako Bog dà, i ostati."
Obraz je prema klasifikaciji policije klerofašistička organizacija dok su Nacionalni stroj, skinhedi, Krv i čast i Rasonalisti neonacističke organizacije. Antizapadnjaštvo, nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, homofobija, animozitet prema liberalnim vrednostima i antisemitizam, njihovi su zajednički programski elementi. Na nedavnom prikazivanju filma Vrela krv o delovanju ovih organizacija to su i pokazali, propraćajući scene filma svojevrsnim govorom mržnje:
"Ubij, ubij, ubij pedera..."
Do sada je tužilaštvo zatražilo zabranu samo Nacionalnog stroja zbog izazivanja rasne i nacionalne mržnje.
Kao jedno od objašnjenja zašto desničarske organizacije u Srbiji jačaju navodi se i njihova navodna povezanost sa delovima državne strukture, crkve i političkim partijama, što oni sami odbijaju da priznaju. Mladen Obradović iz Obraza:
"Ovakva vlast, kakva je danas, je nešto najgrđe i najgore što je Srbiji moglo da se desi i sa njima ne možemo da sarađujemo. Što se tiče crkve, Obraz je osnovan sa blagoslovom episkopa budimskog Danila, ponosimo se time što uživamo podršku mnogih sveštenika i monaha, ali je naš odnos prema crkvi poput odnosa dece prema svojoj majci."
RSE: Kada su u pitanju političke partije, da li uživate nečiju podršku i zaštitu?
"Ne, nemamo, nismo imali niti ćemo ikada imati bilo kakvu vrstu podrške političkih partija. Naravno da su nam miliji Srpska radikalna stranka ili Demokratska stranka Srbije od Liberalno demokratske partije ili Rasima Ljajića."
Neosporan je utisak da jača ekstremna desnica u Srbiji i da je sve prisutnija, mada nema konkretnih procena jačine njene baze, kaže sociolog Vladimir Vuletić. A da odgovor zašto je to tako nije jednostavan:
"Odnos društva prema desnici je veoma mlak, nema prave reakcije, a to je pre svega zbog toga što je ovo tradicionalno društvo, izgrađeno na ruševinama socijalizma, koje je bilo tolerantno prema svemu onome što nije socijalističko. Ako govorimo o državi, ovde još uvek nije potpuno jasno šta predstavlja demokratski oblik organizacije društva. Mnogi su shvatili da sve ideje koje se pojavljuju imaju podjednaku težinu."
Za Mladena Obradovića iz Obraza, međutim, odgovor je sasvim jasan:
"Činjenica da je očigledno došlo vreme srpskog nacionalizma, da je Srbima preko glave rasturanje našeg naroda, naše države i naše duhovnosti."
Zato sociolog Vladimir Vuletić upozorava da je problem upravo u tome što i kada se čini da su ove organizacije slabe i malobrojne one mogu ojačati u kriznim situacijama ako je baza prijemčiva za njihove poruke:
"Činjenica da je najavljeni marš desničara bio zabranjen je dobra stvar, ali je to malo. Desničarima se ostavlja mogućnost da pišu i pričaju stvari koje jednostavno nisu u vezi sa činjenicama."