Prihvatanje dogovora o šest tačaka smatra se drugim uspehom srpske diplomatije nakon onog kada je Generalna Skupština UN-a pristala da zatraži mišljenje Suda pravde u Hagu o legalnosti kosovske nezavisnosti. Ipak, takve impresije iznosi samo vlast, iz opozicije prete obaranjem Vlade upravo zbog EULEX-a, dok analitičari upozoravaju da i u zadovoljstvu treba pokazati meru.
Insistiranje na svojim uslovima od stranke srpske diplomatije imalo je efekta. Dogovor Beograda i Ban Ki Muna iznenadio je Prištinu, ocenjuju mnogi posmatrači, jer je pokazao da za Beograd i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova nije sve izgubljeno. To što je Savet bezbednosti prihvatio plan o šest tačaka za raspoređivanje EULEX-a, koji podrazumeva između ostalog statusnu neutralnost misije i njen dolazak u skladu sa novom Rezolucijom UN-a, smatra se kao još jedan uspeh srpske diplomatije.
Vlada ipak nema potpuni politički konsenzus sa kojim se nekada mogao podičiti bivši premijer Koštunica kada je uz potpunu saglasnost svih bitnih faktora donosio Ustav u kome je zacrtano da je Kosovo deo Srbije. Zbog EULEX-a svega četiri meseca nakon formiranja Vlade Mirka Cvetkovića, biće raspravljano o njenoj smeni.
O EULEX-u se raspravljalo svuda osim u Skupštini Srbije, ocenio je funkcioner Demokratske stranke Srbije, bivši državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, Dušan Proroković. Zbog toga, dodaje on, jedino rešenje koje će narodnjaci preduzeti jeste otvaranje rasprave o obaranju Vlade, koja je već zakazana za 28. novembar:
„Vrlo je jasno šta raspoređivanje EULEX-a znači. Loše je što se to vezalo za plan od šest tačaka koji se tiče bilateralnog sporazumevanja Srbije i UNMIK-a, odnosno ostalih organa Ujedinjenih nacija. Raspoređivanje EULEX-a koje će uslediti i koje su najavili zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sigurno znači sprovođenje Ahtisarijevog plana i ulazak Srbije i Kosova u niz bilateralnih aranžmana onako kako je to definisano između ostalog i Sporazumom o pridruživanju i stabilizaciji.“
Usvajanje predloga od šest tačaka u Savetu bezbednosti je dobar signal pre svega i za istočnu i za zapadnu međunarodnu zajednicu, ocenila je predsednica Centra za evroatlantske studije Jelena Milić. Istovremeno to je dobra vest i za region koji Kosovo doživljava kao potencijalni izvor nestabilnosti zbog konstantnog manjka sredstava pravne države. Po njoj najozbiljniji problem ostaje interpretacija ovog događaja i u Prištini, a posebno u Beogradu gde je proteklih meseci Kosovo bilo uslov za sva bitna državna pitanja, posebno evrointegracije i regionalnu saradnju:
„Srbija je postigla nešto ali ostaje ogromno pitanje unutrašnje političke cene toga. Koliko su srpske reforme talac politike o Kosovu, koliko tu ima netransparentnosti sa jedne strane i sa druge strane koliko ćemo se mi u očima Evropske unije videti kao faktor, uslovno rečeno, opstrukcije, faktor komplikacije situacije. To se na jedan ili drugi način takođe može odraziti na naše evropske integracije. Ne bi bilo dobro ako bi se sa srpske strane ulio preterani optimizam i euforija jer je već imamo u vezi sa situacijom sa Hrvatskom, a vidimo već i da tabloidi huškaju i podižu tenziju kada je odnosu prema Kosovu reč. Postoji rizik koji se lako može desiti a to je da cena ovog, uslovno rečeno, uspeha bude prevelika.“
Očigledno je da će odluka Saveta bezbednosti tek staviti tačku na jedan deo kosovskog procesa, ali vrlo lako će otvoriti nove potrese u srpskoj političkoj stvarnosti.