Vojvođanski Srbi ovog političara uglavnom pamte kao vođu pokreta za prisajedinjenje Vojvodine Srbiji i junak je, i danas, onih Srba koji su na drugoj strani od takozvanih autonomaša. Jevrejsko pitanje Jaše Tomića ostalo je kao nevažno u tim domaćim političkim podelama. A Jaša Tomić je pisao:
"Намножавање људства било је код Јевреја јаче и наглије, него намножавање производња и средства за живот. А где то наступи, тамо мора наступити зверска борба за опстанак - отимање. Та је околност по нашем мишљењу произвела код Јевреја - разврат."
Tako je pisao na početku prošlog veka poznati srpski političar iz Vojvodine Jaša Tomić, čovek koji je predsedavao parlamentom 1918. godine kada je doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji. Srbi u Vojvodini ga pamte kao nacionalnog vođu Srba koji su bili za prisajedinjenje Srbiji. Zarad ovog političkog programa koji je zastupao, srpski nacionalisti mu opraštaju antisemitizam, pa uprkos užasavanju lokalnih Jevreja i demokratski orijentisanih Novosađana podižu mu, u vreme gradonačelnikovanja tada Šešeljeve radikalke Maje Gojković, spomenik u centru grada. Jovana Pejina koji se predstavlja kao arhivarski savetnik i koji odobrava dizanje spomenika pitali smo:
RSE: Da li Vi mislite da čovek koji je napisao onakve stvari o Jevrejima zaslužuje spomenik?
"A šta je to on napisao?"
RSE: Mogu da Vam citiram, ali pretpostavljam da ste Vi to čitali.
"Jesam."
RSE: Imam pred sobom taj tekst pa Vam ga mogu i citirati:
"Једино што су дозволили Јеврејима, беше трговина, али су и ту сматрали тадашњи законодавци за дужност, подвикнути хришћанском свету: "Види ово је Јевреј, њему заповеда његова вера да те превари и упропасти. Чувај га се!" Тако је поникао "чивутски жиг", управо наредба, која налагаше Јеврејима да морају носити једну жуту или бојадисану закрпу на горњој хаљини, а у неким крајевима морадоше носити нарочите капице. То беше за то, да их свет позна, те, да на први поглед знаде, с ким има посла. "
Bio je to citat iz Jašinog "Jevrejskog pitanja" gde on objašnjava srednjevekovni odnos prema Jevrejima. I posle citata, naš sagovornik Jovan Pejin objašnjava ono što biste čuli i od radikala koji su postavili spomenik:
"Kakve veze ima taj mešani tekst sa pobunom Srba i oslobođenjem od Ugarske? On je naš prvak koji je podigao narod, moje pretke, da se oslobodimo i ujedinimo sa Srbijom."
RSE: Ali građani Novog Sada su i Jevreji. Šta mislite kako se oni osećaju?
"Pa šta? Oni to nisu ni znali, da vam kažem."
Stišale su se strasti, spomenik stoji u centru multietničkog Novog Sada, neko saginje glavu kad prolazi , nekako sram ga da ga pogleda, drugi mu se smeše, njihov junak... Kad, eto novih izbora. Dolazi nova demokratska vlast koja ima nove junake. Donosi odluku da direktoru Vizental centra, poznatom borcu protiv nacizma Efraimu Zurofu dodeli titulu počasnog građanina Novog Sada. I onda se događa da baš spomenik Jaši Tomiću vaskrsne kao prepreka. Jer, Zurof ne bi baš da bude počasni građanin grada u kome se teško može mimoići spomenik pisca antisemitskog pamfleta.
Šta da se radi? To pitanje postavlja sebi i poznati Novosađanin, književnik Laslo Vegel:
"Treba se paziti klopke rušenja i dizanja spomenika. Trebalo bi izvući pouku, da neka vlast može da podigne spomenik samo onda kada u gradu postoji jedna opšta saglasnost. Ali, jedno bih sigurno uradio, pored spomenika bih stavio jednu tablu na kojoj bi pisalo ko je bio gradonačelnik, koja partija je bila na vlasti – ko je podigao spomenik, a da nije imamo saglasnost."
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić kaže da je odluka gradske vlade da se u naredih 90 dana građani u javnoj raspravi izjasne hoće li da izmeste spomenik ili ne:
"Da se svi izjasnimo pa da vidimo kakva je većinska volja Novosađana. Da je tako rađeno i onda kada spomenik postavljan, danas ne bismo imali ovakav problem."
Ovaj gest gradske vlasti bio je za Efraima Zurofa dovoljan da na naše pitanje hoće li prihvatiti titulu počasnog građanina, bez dvoumljenja odgovori da hoće:
"Da, prihvatiću. Novosadska vlada je odlučila da ispita mogućnosti za premeštanje spomenika. Oni hoće da reše problem, oni su razumeli da je Jaša Tomić bio i antisemita i srpski nacionalista. I ja hoću da pomognem ljudima koji imaju volje da to reše. I ja moram reći da sam jako srećan i da je velika privilegija za mene da budem počasni građanin divnog grada Novog Sada."
Vraćamo se našem sagovorniku Laslu Vegelu koji kaže da je priča o antisemiti Jaši Tomiću i svetskom borcu protiv nacizma, dakle antisemitizma, Efraimu Zurofu paradigmatična:
"Te dve stvari ne idu i to pokazuje jedno šizofreno stanje i gradu koje je mnogo opasnije od samog spomenika."
Podsetimo, na kraju, Novi Sad je onaj grad koji je pre nekoliko nedelja doneo odluku da jednu ulicu u centru grada nazove imenom Srđana, mladića iz Trebinja koji je pokušao da spase od srpske paravojske svog druga Bošnjaka. Njega je spasao, sebe nije. To je taj isti grad.