Vlada Republike Srpske podnijela je Tužilaštvu BiH krivične prijavu protiv protiv v.d. glavnog tužioca Tužilaštva BiH Milorada Barašina, međunarodnog tužioca Tužilaštva BiH Harija Furlana, Rafija Gregorijana prvog zamjenika visokog predstavnika, šefa Odjeljenja za organizovani kriminal Tužilaštva BiH Dejvida Apčera, sudije Suda BiH za prethodni postupak Šefke Šahbegovića, zbog sumnje da su, udruženi u grupu, lažno prijavljivali da su izvjesne osobe na teritoriji RS, zaposlene u organima uprave RS i Vlade počinili krivično djelo zloupotreba službenog položaja ili ovlaštenja.
Tužbe su, za isto krivično djelo, podnesene i protiv urednika političkog magazina "60 minuta'' Federalne televizije Bakira Hadžiomerovića, dopisnika ovog političkog magazina iz Banjaluke, Slobodana Vaskovića, predsjednika nevladine organizacije Narodni front Dragomira Babića i zamjenika direktora Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) Dragana Lukača.
U obimnom obrazloženju krivične prijave Rafi Gregorijan tereti se da je “utjecao na nezavisan rad tužilaštva”, te svojim političkim utjecajem omogućio Vaskoviću i Babiću, da iznose “neistine i laži na štetu RS i premijera Milorada Dodika”. Iz tih razloga u krivičnoj prijavi, od Tužilaštva BiH zahtijeva se da “odmah izda zabranu da se u političkom magazinu FTV “ 60 minuta”emituju prilozi, čak i oni afirmativni o situaciji u Republici Srpskoj”.
Prenosimo tekst tužbe u cjelosti:
Број:04/1.2/053-2315/08
Датум: 26.11.2008.
СВИМ МЕДИЈИМА
Влада Републике Српске упутила је данас кривичну пријаву против више лица Тужилаштву БиХ, на основу Закључка Владе од 24.11.2008. године.
На основу Закључка Владе Републике Српске број 04/1-012-2726/08, од 24.11.2008.године, Влада Републике Српске на основу члана 215. Закона о кривичном поступку Босне и Хрцеговине ( Службени гласник ''Босне и Херцеговине'' број: 3/03), Влада Републике Српске подноси
КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ
ТУЖИЛАШТВУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Против:
1. Милорада Барашина , В.Д.Главног тужиоца Тужилаштва БиХ
2. Хариј Фурлана , Међународног тужиоца Тужилаштва Босне и Херцеговине,
3. Рафи Грегоријана, Првог Замјеника Високог представника за БиХ,
4. Дејвида Апчера, Шефа одјела за организовани криминал Тужилаштва БиХ,
5. Шефка Шахбеговића, Судије суда БиХ,судије за претходни поступак,
6. Бакира Хаџиомеровића, уредника магазина '' 60 минута'' Федералне телевизије Босне и Херцеговине,
7. Слободана Васковића, дописника политичког магазина '' 60 минута'',
настањеног у Бањој Луци, власник листа '' Патриот''
8. Драгомир Бабића, Народни фронт, Бања Лука,
9. Драгана Лукача,замјеника директора Агенције за истраге и заштиту БиХ,
'' СИПА''-е.
због постојања основи сумње да су починили кривична дјела из члана 247.,248., и 249, као основна дјела, а у вези са чланом 220. Кривичног закона Босне и Херцеговине.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Пријављени од 1-9 у договору , организујући групу лица , удруживањем ( члан 247,248,249 КЗ БиХ) починили су кривично дјело из члана 220.Кривичног закона Босне и Херцеговине, док су пријављени под 1.и 5.поред наведеног починили и дисциплински прекршај из члана 57.Закона о високом судском и тужилачком вијећу БиХ, што може за послиједицу имати разрјешење од дужности, о чему ће поред Тужилаштва Босне и Херцеговине одлучивати и Дисциплински тужилац по достављању ове пријаве.
Пријављени већ дужи временски период од 2007.године када је Окружно тужилаштво БиХ запримило пријаву у предмету број КТА 460/07, на територији Босне и Херцеговине, искориштавали су службени положај и овлаштења, посебно прекорачивши границе свог овлаштења , те тиме Републици Српској, Влади Републике Српске, Премијеру и министрима Владе Републике Српске нанијели штету и повриједилии права истих. Радње извршења огледају се у лажном пријављивању да су извјесне особе на територије Републике Српске, запослене у органима управе Републике Српске , Влади Републике Српске, починиле кривично дјело злоупотребе службеног положаја или овлаштења из члана 374. Кривичног закона Републике Српске у јавном сектору. У радњама пријављених стичу се обиљежја бића кривичног дјела, као основног дјела из члана 274. КЗ БИХ ( договор за учињење кривичног дјела) на начин што је ТРЕЋЕПРИЈАВЉЕНИ Рафи Грегоријан утицао на првопријављеног В.Д. Главног тужиоца БиХ Милорада Барашанина на састанку ,приликом заједничког сусрета, истакавши '' крајње је вријеме да се обустави пропагандна кампања против ''Transparenci Internacional BiH'' и да се допусти независним правосудним инстанцама да истраже изнесене оптужбе,'' а при којем сусрету је другопријављени уручио петопријављеном анонимно писмо чији је аутор шестопријављени, што је јавно и признао.Такву радњу утицаја на лице које обавља функцију Тужиоца Босне и Херцеговине, трећепријављени није ни покушао скрити, што и OHR Press Releases јавно наводи, пружајући тиме круцијалан доказ против пријављених да користе анонимна писма Народног фронта, Драгомира Бабића у свом раду и на истим писмима темеље свој рад проводећи истрагу у предмету број: КТА 460/07. У овој фази поступка када се само прикупљају информације нико осим пријављених и тужиоца па и истражних органа не смије знати да се уопште икакве радње обављају, а не да о томе кординирају са тужиоцима, трећим лицима, посебно са медијима , јер је то у интересу истраге, у интересу осумњичених. Овим поступцима пријављених, тајним састанцима, кориштењем анонимних писама, објављивањем чињеница у медијима, телевизијским емисијама, врши се притисак на правосудне органе , а на штету пријављених и претпоставка невиности утицајем медија на тужиоце, in dubio pro reo у потпуности губи свој значај , јер обзиром да се утиче на тужиоце директно се тиме утиче и на Суд уколико би евентуално судио кад би дошло до подизања оптужнице. Да се ради о удружењу, организованој скупини лица која имају намјеру да нанесу штету Републици Српској, остварујући биће кривичног дјела из члана 220. КЗ БиХ, говори и изјава пријављеног Бакира Хаџиомеровића дата на записник пред Општинким судом у Сарајеву у предмету број 065-0-П-07-007368, на 6.страни, гдје исти наводи: ''На основу више извора које смо консултирали и на основу обимне документације коју посједујемо о којој више може рећи Васковић, наши извори су из дипломатских а из домаћих кругова, закључили смо да је...,'' Евидентно је да се ради о организованој групи која подстиче вршење кривичних дјела која своје '' канџе'' има у дипломатским круговима што признаје трећепријављени, а о чему посебно мора имати знања Рафи Грегоријан као Први Замјеник Високог представника за Босну и Херцеговину, што се доводи у везу његовим састанком са Барашин Милорадом , разговору о анонимном писму Драгомира Бабића , који је такође био свједок у овом парничном предмету и тиме имамо ланац дјеловања : Грегоријан-Барашин-Хаџиомеровић-Васковић-Бабић-Фурлан ( чињеница да је Грегоријан обзиром на своју функцију неминовно повезан са дипломатским круговима).
Доказ: извјештај Прес ОХР-а од 09.07.2008.године,
Записник Општинског суда Сарајево оод 14.05.2008.године у предмету број
065-0-П-07-007368.
Са напријед изложеног евидентно је да је ТРЕЋЕПРИЈАВЉЕНИ утицао на независан рад Тужилаштва и тиме омогућио да пријављени под 6.,7. и 8. износе у политичком магазину '' 60 минута'' гнусне неистине и лажи на штету Републике Српске, Премијера Милорада Додика, чиме Републику Српску дискредитују као признату, стабилну и чврсту политичку заједницу у коју њени грађани имају повјерења што је доказано на протеклим општинским изборима.НА ИНСИСТИРАЊА ТРЕЋЕПРИЈАВЉЕНОГ в.д.Тужилац Остоја Барашин одговорио је '' ако добијемо такав извјештај поступићемо у складу са законом'' . Дакле, одмах без одлагања је поступљено ( док десетине хиљада предмета чекају да се узму у рад, и то предмети ратних злочина, геноцида и сл., гдје су пријављени починили доказана дјела на штету Републике Српске и Српског народа и исти су одложени у тужилашке уписнике), што значи да је и сам тужилац направио повреду која је за обраду код Дисциплинског тужиоца Високог судског и тужилачког вијећа БиХ, јер узима у рад предмете преко реда , а по нлогу , договору са другима, дакле договор да учине кривична дјела ( злочиначко удружење).
На сајту Високог судског и тужилашког вијећа БиХ читамо о покренутим поступцима против судија и тужилаца који су преко реда узимали предмете и процесуирани су због наведеног, те су и Тужилац БиХ, као и судија за претходни поступак с обзиром на наведено одговорни за несавјестан рад у служби , злоупотребу положаја или овлаштења процесуирајући '' нове'' предмете на штету Републике Српске. Штета Републици Српској наноси се изношењем у медијима неистина , лажи, које стварају у свјетској и европској заједници лажну и неистиниту слику, која се може манифестовати и у материјалном смислу, губитком страних улагања у Републику због изложених неистина, што узрокује ланац: Грегоријан-Барашин-Хаџиомеровић-Васковић-Бабић-Фурлан,Апчер,Шахбеговић, Лукач.
Хариј Фурлан несавјесним радом у служби прикупља доказе и чињенице у предмету Тужилаштва БиХ број КТА.460/07 , против осумњичених из Републике Српске, тражећи доказе у предмету на основу члана 35.став 2. ЗКП БИХ за дјело које су лица починила на основу члана 374. Кривичног закона Републике Српске, што је апсурдно и тиме потврђује да свјесно крши законе у складу са чланом 224.КЗ БиХ, не извршава своје службене дужности у складу са Законом о кривичном поступку, а то је знање да је исти ненадлежан да поступа у предмету број КТА.460/07 ,или је то вођење поступка има за циљ да се омогући у медијима изношење лажних чињеница против Републике Српске, у чему му помажу остали пријављени.
Зашто неког '' гонити '' по Кривичном закону Републике Српске , а пред тужилаштвом Босне и Херцеговине, што поступајући тужилац са умишљајем чини, кад је дјело које се ставља на терет потенцијалним осумњиченим предвиђено законодавством Републике Српске, те је због тога за поступање по истом је и надлежно правосуђе Републике Српске. Управо због наведеног Тужилаштво Босне и Херцеговине, односно пријављени крше законе, Устав БиХ, Републике Српске. Напријед наведену чињеницу подкрепљујемо материјалним прописима, по којима Тужилаштво Босне и Херцеговине мора поступати, а не свјесно кршити законе, посебно поступајући Тужилац.
Закони о кривичним поступцима Босне и Херцеговине, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине ступили су на снагу 1. марта, односно 1. јула и 1. августа 2003. године. Разлози за доношење Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине произилазе из одредаба Закона о суду Босне и Херцеговине (''Службени гласних БиХ'', бр. 29/00, 16/02 и 24/02). У члану 13.Закона о суду Босне и Херцеговине одређује се надлежност Суда БиХ да поступа у кривичним стварима када је то законом одређено.
У члану 23. Закона о кривичном поступку БиХ одређена је надлежност Суда Босне и Херцеговине, гдје Суд одлучује о кривичним стварима у првом степену у кривичним стварима у границама своје стварне надлежности одређене законом, одлучује о жалбама против одлука донесених у првом степену, одлучује о понављању кривичног поступка, рјешава сукоб надлежности у кривичним стварима између Судова Федерације БиХ и Судова Републике Српске, одлучује о стварима која се тичу међународних и међуентитетских прописа. Дакле, што се тиче стварне надлежности одређена је у члану 23. Закона о кривичном поступку, те с тим у вези одређена је и надлежност Тужилаштва БиХ и то у члану 12. Закона о тужилаштву Босне и Херцеговине (''Службени гласник БиХ'' бр. 24/02 и 42/03). У складу са наведеном одредбом закона, Тужилаштво БиХ је надлежно :
''1. Тужилаштво је орган надлежан за спровођење истраге за кривична дјела за која је надлежан Суд Босне и Херцеговине, те за гоњење починилаца пред Судом БиХ у складу са Законом о кривичном поступку Босне и Херцеговине и другим примјењивим законима.''
Дакле, евидентно је да Тужилаштво Босне и Херцеговине, нема стварне надлежности за поступање у овој кривичној ствари ради прикупљања информација у овој фази истраге, као ни мјесну надлежност , а поступајући тужилац не може бити у заблуди да не познаје прописе, него свјесно исте крши, а посебно крши уставне принципе .
Наиме и сам Устав Босне и Херцеговине је по питању надлежности судова и тужилаштава прецизан и јасан, јер анализа усклађености важећих закона о кривичном поступку са одговарајућима одредбама ових устава, те за доношење истих на три нивоа јавила се неминовност из три разлога:
- Уставом Босне и Херцеговине (члан 2. тачка 1), изричито је утврђено да ће Босна и Херцеговина и оба ентитета осигурати највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода, као и да ће у ту сврху постојати Комисија за људска права за Босну и Херцеговину, на начин као што је то предвиђено у Анексу 6. Општег оквирног споразума. Поред тога, у Анексу 1. Устава Босне и Херцеговине садржан је списак од 15. најзначајнијих међународних споразума о људским правима који се примјењују у Босни и Херцеговини. Међу њима су: Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966. године) и Опциони протоколи (1966.и 1989. године), Европска конвенција о спријечавању мучења, нехуманог или понижавајућег третмана или кажњавања (1987.године) и др. Исто тако одредбе чл. 13., 22-26., 28. и 30. Устава Републике Српске о правима и слободама остварују се у складу са одговарајућим одредбама чл. 8-11. Европске конвенције (тачка 3. Амандмана LVII на Устав Републике Српске). Овако конципиране уставне одредбе, које чине основу унутрашњег правног система Босне и Херцеговине, Републике Српске и Федерације БиХ, требало је да нађу израз и у одговарајућим законима, гдје спадају и закони о кривичном поступку.
- Као инструмент за заштиту људских права и слобода, кривични поступак има задатак да штити и пружи сатисфакцију у случају повреде или признавања права признатих уставом, као и да онемогући кршење права и слобода загарантованих грађанима укљученим у кривични поступак .
- Остваривање и заштита права слобода и грађана у кривичном поступку зависи од многобројних и разноврсних услова, међу којима значајну улогу игра и стање из области законодавства, будући да и оно треба да омогући ту реализацију.
-
Стога, напријед наведена три принципа неопходно је поштовати и не кршити основне уставне принципе, а посебно да према Уставу Републике Српске, надлежност за евентуална дјела која се приписују осумњиченим, није пренесена надележност за поступање у овој правној ствари на Суд Босне и Херцеговине, Тужилаштво Босне и Херцеговине, и наведено је у надлежности законодавства Републике Српске.
Осим наведеног евидентно да се предмет води код Тужилаштва под пословном ознаком ''КТА'' што значи да је у фази прикупљање информација према пријављеним лицима, дакле не постоји основи сумње да су пријављена лица починила одређено кривично дјело, па стога док предмет није добио пословну ознаку ''КТ'' поступајући Тужилац би предмет морао да уступи Републичком тужилаштву Републике Српске, односно Окружном, што он избјегава са намјером да омогући заједничко дјеловање свих пријављених како би организовано чинили кривична дјела, а посебно што осумњичени , а и није нам познато ко су, у овој фази поступка, предкривичној, немају могућности улагања приговора ненадлежности. Како постоји ова процесна сметња Тужилаштво је дужно да се огласи ненадлежним и уступи предмет надлежном тужилаштву Републике Српске. Неисцрпно је писање о свјесним грешкама поступајућег Тужиоца и његовим незаконитим радњама, па стога пријаву употпуњавамо, а ради и бржег процесуирања, са аргументима:
- чланом 35. Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине одређена су права и дужности Тужиоца, а основно право у тачки један је откривање и гоњење учинилаца кривичног дјела која су у надлежности Суда, дакле Суда Босне и Херцеговине, а чланом 23. истог Закона одређена је стварна надлежност Суда. Дакле, у конкретној правној ствари нема надлежности за поступање Државног суда па ни Тужилаштва Босне и Херцеговине, јер у Кривичном закону Босне и Херцеговине (''Службени гласник Босне и Херцеговине'' , број 37/03) у члану 12. између осталог наводи се за кога и на кога се примјењује материјално кривично право Босне и Херцеговине, па да не цитирамо цијели члан довољно је навести тачку г) ''кривично дјело против службене или одговорне особе у институцијама Босне и Херцеговине и у вези са њеном службом, што значи да је за поступање по једној од пријава против осумњичених и запослених у Влади Републике Српске, органима управе, наравно уколико постоје основи сумње да је одређено лице починило кривично дјело, надлежно Републичко тужилаштво Републике Српске, односно Окружно тужилаштво Републике Српске, Специјално тужилаштво Републике Српске, у зависности које се дјело осумњиченим ставља на терет, према врсти, тежини и запријећеној казни, а што се не види из дописа прослијеђеног Пореској управи Републике Српске, па тако нисмо у могућности ни прецизирати надлежног тужиоца у Републици Српској.
- Правосуђе Босне и Херцеговине надлежно је само у случају ако домаће законодавство нема одређена дјела у својим материјалним законима, него су иста само прописана у законодавству Босне и Херцеговине.
- ''Глава'' 18. Кривичног закона Босне и херцеговине одређује кривична дјела против привреде и јединства тржишта те кривична дјела из области царина. Сва ова кривична дјела, па и више њих побројана су у Кривичном закону Републике Српске у '' глави'' двадесетчетвртој. Надлежност тужилаштва, судова мора се поштовати како стварна, тако и мјесна, те не смијемо заобићи одредбу члана 119. Кривичног закона Републике Српске по којој је за пријављене Тужилаштву Босне и Херцеговине надлежно правосуђе Републике Српске.
- На крају поступање пред Тужилаштвом Босне и Херцеговине за лица која живе на територији Републике Српске, а за које се сумња да су починила неко од кривичних дјела у вези са вршењем службе у институцијама Републике Српске (јер како кршити одредбе материјалног права да је за поступање надлежан онај суд гје је учинилац поступао, извршио кривично дјело, вријеме кад је поступао, и наведена обиљежја бића кривичног дјела одређују мјесну и стварну надлежност суда, што значи да је надлежан онај суд на чијем подручју је извршено кривично дјело, ако је уопште извршено), органима управе је директно кршење уставних принципа и непоштовање одредби Устава Републике Српске, па и Устава Босне и Херцеговине јер Републици Српској припадају све државне функције и надлежности по Уставу РС осим оних које су Уставом Босне и Херцеговине пренесене на Босну и Херцеговину, дакле надлежност и поступање у кривичним предметима ове врсте није пренешена на Босну и Херцеговину јер и сам Устав Босне и Херцеговине одређује да се суди по законодавству ентитета, а у случају различитости дефинисања појединих одредби између ових устава примјењују се одредбе које су за појединца повољније, што је свакако повољније да се истрага води пред мјесно и стварно надлежним тужилаштвом. По Уставу Републике Српске, Република уређује законитост, контролу законитости располагања средствима правних лица , (што је овдје случај) систем јавних служби.
Против петопријављеног Шефка Шахбеговића судије за претходни поступак подноси се кривична пријава јер је издао незакониту Наредбу број : X-КРН-08/611 дана 13.11.2008.године којом се како се наводи у наредби због постојања основа сумње да су службена и одговорна лица у органима извршне власти Републике Српске починила кривична дјела злупотребе службеног положаја или овлаштења из члана 347. КЗ РС, те да се изузима документација Владе Републике Српске таксативно набројана у Наредби. Наредба је незаконита јер се крши одредба члана 35.став 2. тачка ф. и члана 65.став 3,4.и 9. Закона о кривичном поступку и члана 13. Закона о суду БиХ, дакле заједно са поступајућим тужиоцем и В.Д.Тужиоца Милорада Барашина као злочиначко удружење издао акт који је у потпуности противзаконит, а посебно што је знао за чињеницу да је Влада Републике Српске изразила спремност уступити тражено, па је упркос наведеном сазнању на захтјев Тужилаштва издао незакониту Наредбу. Дакле подржао је политичке мотиве поступака Тужилаштва,и злочиначко удружење, а посебно што су у питању предистражне радње и да званична истрага није још увјек почела, те је поступљено супротно члану 1. Закона о кривичном поступку. Суд није смио издати Наредбу јер је Влада Републике Српске исказала спремност за сарадњу и достављање документације .Наредбу Суда извршавала је , тј. поступала по њој Државна агенција за истраге и заштиту Босне и Херцеговине, '' СИПА'' и приступила у просторије Владе Републике Српске , са намјером ''одузимања'' документације, те је стога Лукач Драган као Замјеник директора ''СИПА''-е подржао криминалне радње свих пријављених и починио заједно са злочиначким удружењем кривично дјело злоупотребе службеног положаја или овлаштења, знајући да ''СИПА'' није надлежна за поступање када су у питању кривична дјела која се гоне по кривичном законодавству ентитета, посебно што се и Суд у преамбули Наредбе позива на Кривични закон Републике Српске.Према Закону о Државној агенцији за истраге и заштиту запослени у ''СИПА''-и немају ова овлаштења јер се наведено коси и са Законом о тужилаштву и Законом о Суду, дакле противправно је подузимао радње које нису у његовој надлежности. Све ове радње подржава и организује Дејвид Апчер , шеф Одјела за организовани криминал Тужилаштва БиХ, знајући за напријед наведене договоре В.Д. Тужиоца и Рафи Грегоријана и организује прикупљање документације, вођење поступаака, спровођење предистражних радњи и тиме чини са осталим злочиначко удружење у намјери да нанесе штету Републици Српској и чини кривично дјело злупотребе положаја и овлаштења, тј. кривично дјело из члана 220, Кривичног закона Босне и Херцеговине. Дејвид Апчер зна да је Влада Републике Српске исказала спремност достављања документације и упркос наведеном организује предистражне радње како би омогућио издавање незаконите Наредбе суда.
Дакле, пријављени су у договору, тајним састанцима, путем медија Федералне телевизије , магазина '' 60 минута'' уз помоћ организације '' Народног фронта'' на чијем је челу Драгомир Бабић организовали удружење и кампању да се одређена дјела пред Тужилаштвом БиХ, а по законима Републике Српске процесуирају, што је апсурдно, а против лица која су савјесно и одговорно обављала свој посао, и нису починила дјела која им медији стављају на терет у предмету КТА број: 460/07.
Предлажемо да Тужилаштво Босне и Херцеговине по пријему ове пријаве, коју ће надамо се одмах узети у рад, као и у предмету број КТА. 460/07, претходно саслуша пријављене, осумњичене, а да ОДМАХ , наредбом забрани у магазину '' 60 минута'' емитовање прилога у којима се говори о Републици Српској у било ком контексту, па и у позитивном, а посебно да се емитују прилози у вези са предметом КТА 460/07 јер је у том случају Тужилаштво дозволило да истрага иде у погрешном правцу , чиме пријављени чине злоупотребу положаја или овлаштења на тај начин што причињавају Републици Српској штеу, а посебно што се утиче на свједоке који би свједочили у овом предмету, што је забеањено свим позитивним прописима.
Дана 04.септембра 2008.године Уставни суд Босне и Херцеговине у предмету број АП . 785 /08 у правној ствари подносиоца апелације Томислава Матановића и др. донио је привремену мјеру којом се забрањује Суду Босне и Херцеговине да подузима било какве радње у предмету број X-K-07-383 до коначне одлуке Уставног суда , а предмет се односи на стварну и мјесну ненадлежност Суда Босне и Херцеговине за суђење функционерима Херцеговачког кантона, који су се у апелацији позивали да је за дјела злоупотребе службеног положаја надлежно Кантонално тужилаштво у Мостару, као и судови на подручју Кантона.
Дакле, знајући за ову привремену мјеру Тужилаштво Босне и Херцеговине, поступајући Тужилац свјесно крши законске прописе и чини дјело које му се овом пријавом ставља на терет.
Доказ: саопштење за јавност Уставног суда Босне и Херцеговине од 27.10.2008.године.
С обзиром на наведено тражимо да се предмет одмах процесуиира , да надлежни тужилац донесе Наредбу о спровођењу истраге против пријављених , након чега ће у складу са чланом 226.Закона о кривичном поступку против пријављених подићи оптужницу и исту прослиједити судији за претходно саслушање.
Co: Дисциплинском тужиоцу ВСТВ
ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ
Милорад Додик