Čak su i zapadni posmatrači, među kojima i bivši američki ambasador u Srbiji William Montgomery, ovo označili kao veliki diplomatski trijumf Beograda, ali uz ukazivanje na to treba biti svestan opasnosti radikalizovanja stanja na terenu, jer se jedna strana - Beograd - vidi kao pobednik, a druga - Priština - kao gubitnik ima li mesta trijumfalizmu, odnosno osećanju poraza i da li se išta suštinski promenilo odlukom Saveta bezbednosti o rekonfiguraciji UNMIK-a?
Predsednik beogradskog Centra za ljudska prava i ekspert za međunarodnog pravo Vojin Dimitrijević smatra da je trijumfalizam srpske strane neprimeren, ali da je to odlika balkanskih prostora.
“Taj ovdašnji trijumfalizam, u kojem se sve tumači kao nečija pobeda a nečiji poraz veoma je ružna pojava ovih prostora. Naročito kad su susedi u pitanju – uvek treba neko nekoga da pobedi, odnosno, neko od nekoga da izgubi.”
Odluka Saveta bezbednosti o razmeštanju EULEX-a, uprkos tome što ju je Srbija slavila kao svoju pobedu a Kosovo doživelo kao nepravdu, neće ništa bitno promeniti na terenu, ocenjuje Zijad Bećirović, direktor ljubljanskog instituta za bliskoistočne i balkanske studije i objašnjava zašto:
“Srbija je u ovom trenutku samo fiktivni pobednik, a kosovske vlasti su fiktivni gubitnik. Međutim, Kosovo je nezavisna država, a Srbija ima svoju politiku koju vodi prije svega predsednik Tadić, tako da do radikalizacije političke scene u Srbiji ni u kom slučaju neće doći, pogotovo poslije cijepanja Srpske radikalne stranke i stvaranja Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. U osnovi, ta “pobjeda” ili “poraz”, ako to možemo tako označiti, biće samo na retoričkoj osnovi, ni do kakvih bitnih promjena neće doći.”
Sagovornik Radija Slobodna Evropa smatra da neće doći do radikalizovanja situacije na Kosovu:
“Ne, premijer Thaqi je svjestan da će bilo kakav potez koji bi narušio stabilnost na tim prostorima štetiti prije svega kosovskoj vladi, odnosno, njegovoj opciji, pogotovo poslije puštanja Ramuša Haradinaja iz Haškog tribunala, tako da neće rizikovati svoju poziciju.”
Prihvatanjem plana Ban ki Muna za razmeštanje misije EULEX-a na Kosovu u Savetu bezbednosti UN, Zapad je prvi put napravio ozbiljan ustupak Beogradu kada je u pitanju Kosovo, mada će se u realnosti malo šta promeniti, jer su nezavisnost Kosova već priznale 52 države. Bez ozbira na to što se u izveštaju generalnog sekretara UN ne govori o planu Martija Ahtisarija, razmeštanje EULEX-a je "važna etapa realizacije" tog plana, koji upravo i predviđa nezavisnost Kosova pod protektoratom EU, ocenjuje ruski list “Komersant”.
Na fonu ocena da se odlukom o razmeštanju EULEX-a ništa suštinski nije promenilo je i poznati britanski publicista i izvanredan poznavalac Zapadnog Balkana Tim Judah, koji kaže da se rezolucijom Saveta bezbednosti samo priznaje postojeće stanje na terenu gde i dalje, manje-više potpuno odvojeno, funkcionišu paralelni organi vlasti Albanaca i Srba na Kosovu. Kad je reč o dokumentu UN, dodaje, najveći razlog za zadovoljstvo ima generalni sekretar Svetske organizacije.
“To je trijumf Ban Ki Muna jer je fino izmanevrisao kako srpsko tako i kosovsko-albansko vođstvo i doveo ih tačno tamo gde je hteo: da se rukovodstvo kosovskih Albanaca pravi da je suvereno na čitavoj teritoriji Kosova, pri čemu, razume se, svi znaju da to nije tako, a da se srpski lideri prave da Kosovo nije nezavisna država nego da je deo Srbije, što je takođe neistina, bar kad je u pitanju 90 odsto kosovske teritorije. U tom smislu našli smo se u virtuelnoj stvarnosti, u kojoj Beograd i Priština prihvataju onaj deo te virtuelne stvarnosti koja im odgovara, a sa ostatkom će nekako morati da žive.”
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenjuje da su odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija svi akteri dobili zato što je to korak koji obezbeđuje uslove za stabilnost i mir u regionu:
“Svi akteri su pokazali da žele da se pomere u pravcu dalje stabilizacije. Razume se, to je veoma važno zato što se iz Brisela pomno prati kakvi odnosi vladaju između zemalja regiona.Odgovorno ponašanje svih strana može da bude samo pozitivno primljeno. Za Srbiju je to veoma važno zato što očekuje kandidaturu za EU i bezvizni režim u sledećoj godini. Kad je Kosovo u pitanju, treba ponoviti da je to nadgledana, kontrolisana nezavisnost, u kojoj će međunarodna zajednica - u obličju NATO, Evropske unije i Ujedinjenih nacija – još mnoge godine biti prisutna i u tom smislu bi bilo bolje za Prištinu da se ponela tako da je pristala na to što je ponuđeno.”