Iznad Evrope, u poslednje vreme, redovno patrolira ruski teški bombarder „Tupoljev 95".
Činjenica da se ruski ratni brodovi nalaze u Mediteranu, kao i obnova letova strateške avijacije, jasno nagoveštavaju da se Rusija, osim što je povratila status velike političke i velike ekonomske, ponovo nastupa i kao velika vojna sila, kaže vojnopolitički komentator Zoran Dragišić:
“Međutim, apsolutno se ne slažem sa onima koji smatraju da je to uvod u nekakav novi hladni rat, da će Rusija formirati neki Varšavski ugovor nasuprot NATO-u itd. Vidimo da Rusija ostaje prilično verna sporazumu NATO-RUSIJA, iako postoje određene trzavice, i da se tu ne dešava ništa dramatično, niti je na pomolu bilo kakav hladni rat. Mislim da će zapadne zemlje morati da se ponovo priviknu na Rusiju kao veliku silu.”
Zoran Dragišić je ubeđen da ulazak ruske flote u Mediteran nema nikakve veze sa Kosovom:
“Kosovo je samo jedna tačka u kojoj se Rusija ne slaže sa zapadnim zemljama i naravno da niko ne očekuje da će između Rusije i SAD doći do rata zbog Kosova, pa da su ti brodovi došli zbog toga. Takve priče su preterane i mislim da ne treba imati nikakve strahove u tom smislu. Drugim rečima, Rusija se vraća kao velika sila, ruski brodovi će biti prisutni u Mediteranu i ruska strateška avijacija, koja je ponovo počela da leti, će takođe leteti po čitavom svetu. To je realnost i to samo po sebi nije ni dobro ni loše već je samo pitanje kakve će biti političke implikacije toga.”
Da nema osnova za tvrdnje da su ruski brodovi poslati u Mediteran zbog aktuelnih političkih razloga, pre svega rešavanja statusa Kosova, tvrdi i ruski vojni analitičar Aleksandar Golc:
“Nema šanse, ovi brodovi nisu pripremljeni za takvu vrstu misije, pa ni za mirovne operacije. Znate, 1999. godine u Kremlju je razmatrana mogućnost slanja ratnih brodova u Sredozemno more, ali su na kraju odustali od te ideje. Smatram da Rusija apsolutno nema resurse da izdrži takav sukob. Mislim da je slanje ovih brodova samo politički simbol da se Rusija vraća u Mediteran kako bi pokazala svoju zastavu.”
Golc smatra da čitavu priču treba posmatrati iz dva ugla – iz praktičnog i propagandnog. U praktičnom smislu, po prvi put nakon dugog vremena, ruski brodovi su poslati na tako dug put, u istočni Atlantik:
“To nije ništa loše jer ako Rusija ima brodove za duboka mora, mora se na njima vežbati. Međutim, problem je PR, kada ruski političari i novinari preuveličavaju značaj ovog poduhvata. Podsetiću vas da je reč o samo četiri ratna broda iz dve grupe koji se, naravno, ne mogu porediti sa američkim snagama u Mediteranu. Zato je više nego smešno tvrditi da ruski brodovi mogu uspostaviti ravnotežu sa američkom šestom flotom u tom regionu.”