Vešt diplomatski manevar Rusije?
Novoizabrani ruski predsednik Dmitry Medvedev posetio je Srbiju 25. februara 2008., još dok je bio zamenik premijera Rusije i predsednički kandidat. Poseta je usledila ubrzo nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost.
25.03.2008
Ko god da 11. maja pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, Rusija svoj stav prema kosovskom pitanju neće menjati. Takvu granciju izneo je odlazeći ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Aleksejev.
On će ubuduće u Ministarstvu inostranih poslova Rusije voditi odeljenje za pitanja Balkana. Poslednje dane u Beogradu on provodi u pozdravljanju sa državnim funkcionerima i liderima stranaka, a danas je posetio i centralu Socijalističke partije Srbije, stranke na čijem je čelu do smrti bio Slobodan Milošević. Aleksejev je potvrdio da će Rusija uskoro početi sa slanjem humanitarne pomoći Srbima na Kosovu, uz to nagoveštavajući da je Moskva spremna da učini možda i više nego što je Beograd očekivao. Šta Srbija dobija od Rusije?
“Želim da gospodinu Aleksejevu uručim jedan simboličan poklon. To je srpska ikona Svetoga Đorđa, da ga to potseća na borbu koju smo zajednički vodili.”
Sa sobom je iz Beograda poneo ikonu Svetog Đorđa koju mu je uručio Ivica Dačić u ime levičara iz Socijalistička partije Srbije, ali i jedan, kako je rečeno, tipičan srpski brend:
“Jednu flašu šljivovice sa jednim mali znakom Socijalističke partije Srbije, staru deset godina.”
Po rečima predsednika Socijalista Ivice Dačića, u vreme mandata Aleksandra Aleksejeva u Beogradu, Srbija i Rusija ostvarile su najbliže kontakte do sad. Da nikakvog zahlađenja neće biti, pa ma ko pobedio na izborima 11. maja, potvrdio je odlazeći ambasador:
“Vi znate da je bitka za Kosovo tek na početku. Početkom maja očekuju nas promene na najvišem državnom vrhu. Ali možete biti potpuno sigurni da neće biti promene što se tiče stava Rusije prema Kosovu i što se tiče naše dobre saradnje sa Srbijom.”
Ambasador Aleksejev prestavljao je interese Rusije u Srbiji baš u vreme rešavanja kosovskog pitanja. Shodno politici svoje države insistirao je na ostanku Kosova u granicama Srbije. Kako kaže poslednje dane u Beogrdu provešće u priprema za slanje ruske humanitarne pomoći, koju je juče najavio odlazeći predsednik Vladimir Putin, srpskim enklavama na Kosovu:
“To su pre svega lekovi, sredstva za higijenu, hrana…”
Ipak, ostaje nejasno kako će to Rusi slati pomoć preko Srbije koja se pre dve sedmice suočila sa zabranom kosovskih vlasti da pošalje lekove u Gračanicu, jer pošiljka nije bila odobrena od strane Kosovske agencije za promet lekova. Da li će Moskva sada zatražiti dozvolu te vrste i na taj način zapravo po prvi put prihvatiti komunikaciju sa organima države koju ne priznaje:
“Mislim, to je samo moje mišljenje, da će pomoć biti slana preko Srbije. To je najbrži način”, izjavio je Aleksejev.
Portporal UNMIK-a Aleksandar Ivanko za naš program izjavio kako je međunarodna administracija spremna da pruži pomoć Rusiji u dostavljanju pomoći srpskom stanovništvu. Ali je i dodao:
“Jedino što u ovom trenutku mogu reći je da mi u UNMIK-u nismo dobili nikakav zvanični zahtev od Rusije. Dok ne budemo videli kako će i odakle doći humanitarna pomoć mi to ne možemo komentarisati. Za svako zauzimanje stava nama je potreban zvanični zahtev, a mi to nismo dobili.”
U Beogradu previše ne polemišu o tome kako će Rusija ispuniti svoja obećanja. Aleksejev se u ponedeljak susreo sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, o čemu nije bilo zvaničnih izjava. Dan kasnije, Socijalista Ivica Dačić u oproštajnom govoru naveo je da će Rusija i Srbija ići do „pobede“ u odbrani Kosova, pri čemu je tu rešenost opisao i kroz citat reči pokojnog Slobodana Miloševića:
“Srbija će se do kraja boriti za međunarodni pravni poredak i za svoje pravo, a to je da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije. I kako je nekada govorio naš bivši predsednik Slobodan Milošević – mi ćemo na tom putu i u toj borbi biti do pobede!”
Beograd često dobija uveravanja iz Moskve da Rusija neće omekšati svoj stav prema kosovskom pitanju. Ozbiljnijih reakcija na pozive nekih krugova u Srbiji da Moskva svoju rešenost argumentuje i slanjem vojne pomoći ili otvaranjem baza na jugu Srbije nije bilo. Konstatacijom da razgovorima na tu temu nema mesta ambasador Aleksejev je odgovorio na naše pominjanje mogućnosti vojne pomoći:
“Vi imate moju reč – mi nismo pričali o tome. Nije bilo govora o otvaranju bilo kakve vojne baze na Kosovu. Kao Ambasada mi nismo imali i siguran sam da nećemo imati zadatak da otvaramo vojnu bazu u Srbiji.”
Poslednji potezi Rusije više su diplomatske nego humanitarne prirode, uverena je spoljno politička urednica u nedeljniku „Vreme“ Duška Anastasijević. Ona ocenjuje da se prilika jednostavno namestila, te da su je diplomate iskoristile:
„Mislim da je to jedan prilično vešt diplomatski manevar Rusije koji pokazuje da Moskva u svojim odnosima sa Zapadom i dalje želi kosovski problem da drži kao ulog. A s obzirom da je Rusija odavno nema svoje trupe na Kosovu, povukla ih je, ona je izabrala jednu nekontroverznu temu kao što je humanitarna pomoć. Takođe to inicira da Rusija i dalje insistira da je UNMIK, a ne EULEKS, a još manje kosovska Vlada, vlast na Kosovu.“
Kako je saopšteno, Rusija u kontaku sa Vladom Srbije u ovom trenutku sastavlja spisak stvari najneophodnijh stvari Srbima u enklavama. Do daljnjeg to će biti i jedina varijanta ruskog prisustva na Kosovu.