Pre skoro pola godine prvi Društveni Centar, nakon kratkog rada u nekadašnjoj novosadskoj kasarni „Arčibald Rajs“, ostao bez prostorija. Naime, vojska je izbacila aktiviste četrdeset nevladinih organizacija iz tog objekta. Međutim, borba za mesto na kulturno-društvenoj sceni se nastavlja.
Inicijativa da se osnuje prvi Društveni centar u Srbiji nije nestala: mladi novosadski umetnici i aktivisti iz raznih nevladinih organizacija i dalje pokušavaju da dobiju podršku zajednice i da tako stvore prostor za rad. Trenutno su u jednoj napuštenoj baraci. To je samo privremeno rešenje, objašnjava aktivista, Dejan Šolajić.
„Političari jesu izjavljivali po medijima kako nam daju podršku, ali se sve završilo samo na tome, i mi do sada nismo dobili nikakvu ponudu. Budući da smo bili obavezni prema tim stvarima koje smo mi dobili od građana i koje su ljudi donosili u kasarnu,nekako smo osećali obavezu da ih negde sklonimo u trenutku napuštanja kasarne smatrali smo da je ova napuštena zgrada može da bude privremeno rešenje. Političari su u obavezi da obezbede uslove za delovanje i rad organizacijama koje nisu profitabilne i koje su za dobro zajednice“, smatra aktivista.
U goste su im došli iz drugih društvenih centara iz regiona. Antonija je iz zagrebačke „Reciklaonice“. Ona kaže da je i njima dugo trebalo da dokažu da su više nego potrebni nezavisnoj kulturnoj sceni.
„Imali smo dosta problema sa policijom da smo nelegalno u zgradi i bili su pritisci sa svih strana, ali se ništa nije desilo. I eto, prošlo je skoro osam meseci i niko nas ništa ne pita niti nam išta prigovaraju. Čak im se sviđa ideja: vlasnik te zgrade je gradska komunalna firma, direktor te institucije kaže da mu se sviđa ova ideja i da će ovo biti novi Berlin, dopada im se nezavisna kulturna scena“, kaže Antonija.
Najstariji centar na teritoriji bivše Jugoslavije, koji je pre devetnaest godina preuzet od strane mladih umetnika i aktivista je ljubljanska „Metelkova“. Tine je iz tog centra došao u Novi Sad. On kaže da je najbitnija podrška javnosti.
„Kada smo mi javnost pozvali na podršku, ja mislim da je to bila ključna tačka. Za ovakav projekat je najbitnije kako dobiti podršku javnosti, posebno onih ljudi koji su u tom delu grada gde je sam društveni centar. To je uslov za uspešnost jedne takve ideje“, naglašava Tine.
Formiranje alternativnih kulturnih prostora nije nova ideja: u svetu svaki veći grad ima takve centre i oni su danas deo šarolikosti kulturnog života.
Pitanje je hoće li Novi Sad, koji želi da bude evropska prestonica kulture 2020. prepoznati značaj podrške subkulturnim inicijativama.