Analitičari: Kosovo će biti primorano da nastavi dijalog

Bez obzira na izjave zvaničnika Vlade Kosova da se dijalog sa Beogradom neće nastaviti sve dok se ne sprovedu već postignuti sporazumi u Briselu, to će se ipak desiti zbog pritiska međunarodne zajednice.

Shenol Muharemi, politički analitičar ističe da Kosovo i kosovski lideri nisu toliko jaki da bi uslovljavali Evropsku uniju oko nastavka dijaloga. Slično ističe i analitičar Shpend Kursani iz instituta KIPRED (Kosovski Institut za politička istraživanja) dodajući da će se dijalog nastaviti i da će tema razgovora biti sever Kosova.

Iz Brisela je poslata poruka da razgovori Prištine i Beograda treba što pre da se obnove. Prethodno je međutim kosovski premijer Hashim Thaci u nekoliko navata izjavio da se dijalog ne može nastaviti sve dok se ne sprovedu svi postignuti sporazumi u Briselu.

Shenoll Muharremi, analitičar i dobar poznavalac evropskih pitanja ocenjuje da uzimajući u obzir činjenicu da je EU, a naročito Cathrine Eshton, dosta investirala u dijalog Kosova i Srbije, u budućnosti će se nastaviti pritisak Unije nad Vladom Kosova kako bi se nastavio dijalog.

“Republika Kosovo i njeni lideri nemaju politički kredibilitet i Kosovo kao država nije toliko jaka da može da postavlja uslove EU ili nekoj državi u međunarodnim odnosima zašto bi nastavili ili ne bi dijalog. Da ne zaboravimo, u oktobru će se objaviti Studija izvodljivosti koja će odrediti Kosovu put evropske agende. Ne zaboravimo i to da vodimo dijalog o liberalizaciji viza kao i da je Kosovo poslednja zemlja u regionu kada su u pitanju evropske integracije. Prema tome, ne vidim kako premijer Kosova može da insistira na tome da neće nastaviti dijalog”, kaže Muharremi.

Kursani: Oprezno u političkom dijalogu

Slično navodi i Shpend Kursani iz KIPRED-a. On ističe da će Vlada Kosova i premijer popustiti na pritiske EU i da će obnoviti dijalog sa Srbijom u kojem će glavna tema biti sever Kosova.

“Premijer Kosova je uvek bio izložen pritiscima. Sada, što se severa tiče, iako premijer kaže da neće o tome razgovarati sa Srbijom, u to je ipak teško poverovati, pošto je premijer isto rekao da neće prihvatiti fusnotu. Takođe je rekao da neće prihvatiti da se na Kosovu održe srpski izbori, a na kraju je to prihvatio. Tako da pritisak za sever i mnoge druge okolnosti koje su stvorene, kao npr. okončanje nadgledanje nezavisnosti, zajedno sa ovim pritiscima, prisiliće premijera Kosova na razgovore sa Srbijom o severu”, kaže Kursani.

Analitičar Muharremi takođe ističe da je sasvim normalno da razgovori sa tehničkog pređu na politički oblik, ukoliko Srbija promeni svoj pristup prema Kosovu. Međutim, dodaje on, uzimajući u obzir da se pristup ne menja ali i prošlost trenutnih lidera u Srbiji, Kosovo treba biti veoma oprezno u ovakvom dijalogu.

„Najpre, vratimo se zahtevima Angele Merkel od prošle godine. Jedan od njih je bilo uklanjanje paralelnih struktura koje finansira Srbija na Kosovu, a koje sabotiraju razvoj Kosova. To su osetljiva pitanja i politički dijalog treba da ima neke uslove kako bismo ubedili Srbiju da promeni svoj stav prema Kosovu. Nažalost, do sada nije bilo signala za tako nešto“, kaže Muharremi.

Dijalog Prištine i Beograda uz posdredstvo EU počeo je u martu 2011. godine. Nakon devet održanih rundi dijaloga, dve strane su postigle sedam sporazuma i to o regionalnoj saradnji, integrisanom upravljanju granicama, slobodnom kretanju, priznanju univerzitetskih diploma, registarskim tablicama, katastru, carinskim pečatima, a pitanja telekomunikacije i električne energije i dalje ostaju otvorena.