(možda i nemoguće) da održi stabilnost u zoni koja je, nakon što je sa Kosova pobeglo na hiljade Srba, najkompaktinija etnički srpska sredina u toj oblasti. Pri tome lokalni Srbi ne samo da ne priznaju nezavisno Kosovo, nego su očigledno spremni i da se protiv toga bore. Naši sagovornici strahuju da bi takvo raspoloženje, ukoliko ne bude kontrolisano i umireno, moglo biti preneto i izvan Kosova.
Slike zabležene u Kosovsoj Mitrovici prizori su nasilja koje polako postaje svakodnevnica severnog Kosova. Na žalost, pokazalo se da su bili u pravu i oni koji su sumnjali da se u takvoj situaciji žrtve ne mogu izbeći. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić nakon što je stigao na sever podeljenog grada:
“Neke je izveo ovu spektakularnu akciji u kojoj je moglo biti jako puno žrtava i neko će zbog toga morati da odgovara.”
Sam Samardžić trpi optužbe da svojim izjavama, u kojima je pokazivao razumevanje za upotrebu nasilja u političke svrhe, isto i podstiče. ipak njegovo pojavljivanje u Kosovskoj Mitrovici obradovalo je jednog od umerenijih tamošnjih srpskih lidera Olivera Ivanovića:
“Smatram da je to veoma pozitivno jer je preuzeo odgovornost za događaje ovde. Sada kada je jedna institucija kao što je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i jedan ministar kao što je Slobodan Samaržić ovde, mi možemo računati i na kontrolisano nezadovoljstvo Srba a računamo i na pregovore jer bez njih nema ništa.”
RSE: Da li dolazak Slobodana Samaržića podrazumeva odgovornost i za eventualno novo izbijanje nasilja?
Ivanović: Razume se, ako se preuzima odgovornost za razgovore onda se preuzima i odgovornost za sve negativne konsekvence.
Međutim, duboke podele u srpskoj vlasti koje su okončane padom Vlade i to upravo zbog pitanja Kosova, dovele su do toga da i neki noseći državni funkcioneri nisu upoznati sa stanjem stvari na terenu, a neki poput ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je i funkckoner Demokratske stranke, to i ne kriju:
“Ja zaista ne znam koji su planovi Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Za mene je skandalozno da Ministarstvo odbrane nema u posedu te planove. Mi za sada kontrolišemo jug Srbije i ni na koji način nemamo locirane bilo koje elemente koji bi mogli da izazovu destabilizaciju.”
Uz to, Šutanovac je potvrdio kako je predsednik Srbije Boris Tadić juče razgovarao sa Slobodanom Samaržićem, koji je iz bloka premijera Vojislava Koštunice, te da mu je ovaj obećao da niko sa srpske strane neće provocirati nove incidente. Oliver Ivanović navodi da se tako sigurne ocene mogu dati tek kada se bude znalo šta vreme donosi:
“Ako u narednih dan dva ne bude incidenata sličnih razmera onda možemo reći da je sve pod kontrolom jer će se sve uvesti u legalne tokove.”
Kada bi se znalo čija je krivica veća bilo bi jednostavno i utvrditi kome uputiti kritike za tragična događanja u Kosovskoj Mitrovici, i koga smatrati odgovornim ukoliko nasilje ne bude zaustavljeno samo na Kosovu. Ovako, sve strane se mogu kritikovati sa potpuno osnovanih pozicija. Sa pravom se može reći da Beograd podstiče frustracije kosvoskih Srba, što je upravo i bilo jasno u protestu pravosudnih radnika u Kosovskoj Mitrovici. Devet godina nakon što su izbačeni tamošnjeg Suda odlučili su da protestom vrate svoja radna mesta baš nakon proglašenja nezavisnosti. Da li su to učinili po direktivi Vlade Srbije? Oliver ivanović:
“Teško je reći za sudiju, čoveka koji je visoko obrazovan, da je izmanipulisan. Ali se objektivno radi o politički neukim ljudima. i ti ljudi ne shvataju kakva je situacija, a mislim da je onaj koji bi to morao da im objasni to nije učino. Kakava je mogućnost delovanja srpskog suda na Kosovu i Metohiji to mora da objasni ministar Samardžić jer je on dostavio pismo i predlog ugovora o delovanju srpskih sudova. On mora da objasni koja je njegova početna platforma, kao i šta je završnica. Niko ne ceni političke poteze prema idejama koje stoje iza, već po rezultatima. Cenićemo ministra Samardžića prema tim rezultatima. Ako oni budu negativni, ja ću tražiti njegovu odgovornost.”
istovremeno, međunarodnim snagama može se prigovoriti i netaktičnost koja se donekle ogleda i u tome što su se za akciju odlučili baš na četvorogodišnjicu od nemira iz marta 2004. godine, kada je hiljade Srba napustilo svoje domove, mnogima su kuće spaljene, a 19 ljudi je stradalo. Beograd prevashodno prigovara zbog, kako se tvrdi, prekomerne upotrebe sile. Analitičar Aleksandar Radić podvlači da je međunarodna zajednica trebalo da pokaže više snezibilnosti i mirnim putem potraži rešenje. Umesto toga akcijom u Mitrovici samo je dala novu snagu onima kojima nasilje odgovara:
“Međunarodna zajednica, bez obzira na to što ima dužnost da štiti bezbednost na Kosovu bez obzira ko da je ugrožava, ipak se intervencijom protiv Srba svrstala na stranu albanskih vlasti. To je upravo mislim i priželjkivano od strane inicijatora nereda, jer se na ovaj način međunarodna zajednica distancirala od Srba. Biće vrlo teško uspostaviti poverenje u danima koji dolaze i u kojima se može očekivati samo porast nasilja. Način na koji su reagovali samo ide na ruku izazivačima nereda.”
Da li je situacija na terenu već otišla dovoljno daleko, da ju je svakim dan sve teže kontrolisati i držati u granicama Kosova? Vojni analitičar Aleksandar Radić ima baš takvu dilemu:
“Posle igranja sa ulicom u Kosovskoj Mitrovici sada bi trebalo razumeti da je jako teško zadržati silu kada se jednom krene kroz zloupotrebu tog mehanizma. Zbog toga postoji veliki rizik da se u jednom trenutku situacija otrgne kontroli i da strasti prevladaju.”