U Beogradu su uvereni da proces pred Međunarodnim sudom pravde ne bi uzdrmao proces evropske integracije zemlje, već da bi Srbija nastavila tim putem nezavisno od raspleta kosovskog pitanja.
Celokupna strategija srpske vlasti proteklih meseci bila je sračunata sa namerom da se na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izdejstvuje saglasnost za srpsku inicijativu. Službenici Ministarstva inostranih poslova obilazili su kako najmoćnije države sveta, tako i one koje nemaju značajan međunarodni uticaj. Vicepremijeru Božidaru Đeliću to budi veru da pozicija Srbije u Ujedinjenim nacijama nije uzdrmana iako se rasprava o inicijativi vezanoj za Kosovo otvara samo dva dana nakon što je u Briselu blokiran Prelazni trgovinski sporazum zbog haškog pitanja:
“Znamo da u Ujedinjenim nacijama imate i Rusiju, Kinu, Indoneziju, imate Brazil, Južnu Afriku, Meksiko… Seriju država. Drugim rečima ne bi trebalo mešati ta dva foruma. I ovaj momenat konjukture holandskog protivljenja, niti protivljenje nekih značajnih zemalja protiv naše inicijative, neće nas pokolebati. Niti će nas pokolebati činjenica da jedan broj važnih zemalja ide pogrešnim pravcem prema našem viđenju i mi ćemo nastaviti da se borimo za naš teritorijalni integritet.”
Da Beograd ipak ulazi na donekle rizičan teren ukazao je ministar inostanih poslova Vuk Jeremić koji je izjavio kako ima razloga za optimizam, ali je i dodao kako razvoj situacije može biti nepredvidiv ukoliko se Srbija suoči sa citat "čvrstim i agresivnim blokom moćnih zemalja". Najglasniji u protivljenju srpskoj inicijativi za sada su Velika Britanija i Sjedinjene Države, podseća glavna i odgovorna urednica “Politike", te poznavalac međunarodnih odnosa, Ljiljana Smajlović. Međutim, ona dodaje da upravo prepuštanje stvari Međunarodnom sudu pravde Srbiji može doneti diplomatsku relaksaciju:
“Onda će to da omogući Vladi u Beogradu da kaže da je sada stvar na Sudu i da će Beograd da se u borbi za Kosovo za sada ograniči na to da sačeka kako će Međunarodni sud pravde da razreši stvar. To za Beograd znači da nikakvo drugo sukobljavanje sa vodećim zemljama Evropske unije ili SAD nije potrebno zato što će se odluka Suda čekati možda i do dve godine. A ni nakon te odluke odnosi ne moraju da se kvare zato što odluka Međunarodnog suda pravde svakako nije obavezujuća.”
Beograd polaže nade i u to što je globalno i dalje daleko veći broj onih država koje nisu spremne da priznaju nezavisno Kosovo. Taj argument često se pominje iako svega šest država Evropske unije nije priznalo Kosovo, dok je 21. to učinila. Bez obzira na time očigledno pokazano negiranje insistiranja Srbije na nepovredivosti teritorijalnog integriteta, Vlada obećava da neće odustati od Kosova. Na dan otvaranja rasprave u Ujedinjenim nacijama ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović otvorio je u Gračanici sedište Koordinacionog centra za Kosovo, i sa tog mesta uputio upravo takvu poruku:
“Vlada Republike Srbije je i dalje rešena da se bori za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu države Srbije. Upravo i ovo moje današnje prisustvo ovde u Gračanici je poruka i Vlade i predsednika Srbije da Srbija nikada neće priznati Kosovo i Metohiju, nikada se neće odreći svoje svete zemlje.”
U izjavi za naš program saradnik Centra za političke studije iz Brisela Majkl Emerson kaže da se pogoršanje odnosa, ukoliko stvar bude prepuštena u ruke Međunarodnog suda pravde može očekivati, te da su neprijatnosti moguće na obe strane:
“I samom sebi postavljam to pitanje. Šta će se dogoditi ako taj sud donese odluku po kojoj Kosovo donelo odluku o otcepljenju od Srbije na način protivan međunarodnom pravu. Otvoreno je pitanje da li će tada države koje su priznale Kosovo odustati od svoje odluke. Ja zaista ne verujem da će više od dvadeset država članica EU povući priznanje, ali znate to zaista jeste interesantno pitanje, ali se plašim da u ovom trenutku odgovora na to ne može biti bez opsežne pravne ekspertize.“
Inicijativi Srbije ne može se pronaći ozbiljna mana osim te da neke zemlje na nju ne gledaju blagonaklono, stava je Ljiljana Smajlović. Ukoliko se inicijativa nađe na sudu, uverena je ona, bila bi to dobra vest za sve strane:
“Mislim da bi kada inicijativa ode na Sud to stvorilo prostor da Srbija vrati ambasadore i u druge zemlje koje su priznale Kosovo u međuvremenu, a ne samo u zemlje Evropske unije i da čeka presudu, a u međuvremenu gradi svoje odnose sa drugim zemljama nekim redovnim i normalnim putem – ne uzimajući gotovo više u obzir Kosovo.”
Međunarodni sud pravde verovatno je poslednja adresa na kojoj Beograd može zatražiti osporovanje otcepljenja Kosova.