„Mi nemamo nikakav problem sa EULEX-om pod određenim uslovima“, jasan je predsednik Boris Tadić, a zatim i pojašnjava:
„Da li je u pitanju EULEX koji ima mandata Ujedinjenih nacija ili je u pitanju sadašnji UNMIK nije od odlučujuće važnosti. Najbitnije je da to bude u mandatu Ujedinjenih nacija, što je prvi uslov, drugi uslov je da nema primene Ahtisarijevog plana koji podrazumeva nezavisnost Kosova, treći uslov je da je ta misija statusno neutralna. Pod tim okolnostima kako god da se zove međunarodna misija na Kosovu nije od odlučujuće važnosti, važno je da ona sprovodi ovakvu politiku, da ne ugrožava integritet Srbije, da ne ugrožava vitalne interese srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Ali takođe i da ne ugrožava vitalne interese albanskog stanovništva. Mi ne želimo nikakvu štetu albanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, mi smatramo da su i Albanci na Kosovu naši građani.“
Tadić se susreo sa novinarima u Kragujevcu gde je prisustovao obeležavanju 67. godine od masovnog streljanja civila u tom gradu u Drugom svetskom ratu. Sve se događa samo dan nakon što je srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, rezimirajući prvih 100 dana rada svog kabineta u okviru Vlade Mirka Cvetkovića, upravo kao prioritet svoje politike odredio i odnos prema misiji Evorpske unije na Kosovu:
„Do rekonfiguracije bi moglo da dođe ukoliko bi bio postignut dogovor između Beograda i Ujedinjenih nacija. On se već neko vreme vodi, bilo je progresa do sada.“
Kao hladan tuš na ovako čvrsta uveravanja zvaničnog Beograda u ponedeljak je delovala izjava lidera „Jedinstvene Srbije“ Dragana Markovića Palme. Iako najmanja stranka u vladajućoj koaliciji, ali i partija na čijem je čelu nekadašnji funkcioner Arkanove stranke, Marković je, shodno političkoj transformaciji koju je otpočeo pred majske izbore kada se bez ozbiljnijih rezervi založio za proevropsku politiku, i ovog puta rekao da Srbija nema vremena za trošenje na pitanja poput prirode EULEX-a:
"Za mene nema nikakve razlike, da li se međunarodne snage na Kosovu i Metohiji zovu UNMIK ili Euleks, jer i u Rezoluciji 1244 UN piše da su na Kosovu prisutne međunarodne snage, a 95 odsto država, koje su prisutne u Euleksu prisutne su i u UNMIK-u. Nikakve razlike nema, osim što se Euleks pominje u planu Martija Ahtisarija, koji je Srbija odbacila, ali ukoliko to ubrzava ekonomsku saradnju Srbije i približavanje Evropskoj uniji, a Euleks je već raspoređen na Kosovu i Metohiji i preuzeo ingerencije, mislim da Srbija oko toga ne bi trebalo da gubi mnogo vremena."
Istovremeno, na desnici čak jača opredeljenje da se EULEX ne prihvati u kakvom god obliku da ga međunarodna zajednica ponudi. Takav stav izneo je i bivši premijer Vojislav Koštunica, a u Beogradu na konferenciji za novinare ponovili su ga i predstavnici Skupštine zajednica opštine autonomne pokrajine Kosova i Metohije. Osim što su podvukli da ih nisu primili, te njihove stavove nisu čuli, niti predsednik Srbije Tadić, niti predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović, najavili su i konkretnu akciju. Po rečima potpredsednika Skupštine Marka Jakšića, uskoro će započeti potpisivanje peticije koja bi trebalo da pokaže šta građani Kosova misle o misiji EULEX:
„Prihvatanje misije EULEX-a za nas Srbe sa prostora Kosova i Metohije značilo bi priznanje pre svega još jedne albanske države na Balkanu, a sa druge strane važno je i bitno da bi to značilo i kršenje prethodno donete Rezolucije Skupštine Srbije. Mislim da vladajuća većina treba da poništi Rezoluciju koju je ranije donela pa da tek onda prihvati EULEX. Izuzev ako EULEX nije bio predmet trgovine u Njujorku u Generalnoj Skupštini UN-a kada se pre svih najveći deo zemalja iz Evropske unije odlučio da bude neutralan. Možda je to bila cena da Srbija prihvati EULEX u zamenu za takozvano evropsko ćutanje u Generalnoj Skupštini.“
Među umerenijim Srbima sa Kosova odavno je prisutan stav da bi država Srbija morala voditi realniju politiku. U tom smislu predsednik regionalnog odbora Srpskog pokreta obnove Ranđel Nojkić kaže da je realnost da Srbi žive u teškim uslovima, a time je i realnost da se moraju tražiti rešenja koja će omogućiti jednak život sa ostalima, stoga je on uveren da Beograd mora menjati svoj negativan stav u odnosu na pitanje misije EULEX-a, rekao nam je Nojkić:
„Mislim da j tu realnost Beograd shvatio, jer EULEX ovde funkcioniše. Severno od reke Ibar ne funkcioniše, ali u drugim delovima Kosova je prisutan. Na kraju krajeva mnoge fukcije, poslovi, sada na ovim prostorima su direktno vezani za EULEX. Pa ukoliko hoćemo da ljudima priuštimo nekakav pristojan život, odnosno rešavanje određenih životnih problema, onda moramo da se vežemo za one od kojih zavisi ta sudbina, a u ovom trenutku to jeste EULEX.“
Predsednik Tadić ponavlja da će se Srbija voditi samo time da neće prihvatiti nametnuta rešenja od Evropske unije niti ucene koje bi se mogle odnositi kako na EULEX misiju, tako i na priznavanje nezavisnosti Kosova:
„Kao što vidite niko iz Evrope ne ucenjuje Srbiju priznanjem nezavisnosti Kosova. Kada bi neko pokušao to da uradi, ne bi mogao.“
To što EULEX misija na terenu već funkcioniše nije uzdrmalo rešenost zvanične vlasti u Srbiji da sve odluke o Kosovu imaju pečat Ujedinjenih nacija.