Iako negiraju da je Zakon bio povučen pod pritiskom Crkve, iz Vlade najavljuju da će pre vraćanja u proceduru održati sastanak sa predstavnicima crkava i verskih zajednica.
Na antidiskriminacioni zakon čeka se četiri godine, prošao je sve procedure usvajanja u Vladi, ministarstvima i skupštinskim odborima. Ministarstvo za rad i socijalna pitanja radilo je na njemu tri godine i dobio je najviše ocene svih međunarodnih organizacija. A onda, na dan kada je trebalo da se nađe na dnevnom redu parlamenta kao prva tačka dnevnog reda, iz Vlade stiže obaveštenje da se povlači iz procedure. Dan pre toga, usprotivila mu se Srpska pravoslavna crkva, te ministar za rad Rasim Ljajić, kojeg nisu pozvali tokom telefonske sednice, postavlja sledeće pitanje:
“Da li mi menjamo jednu uobičajenu demokratsku proceduru. Neka nam se kaže da ubuduće zakone šaljemo prvo crkvama, a onda da idu u redovnu proceduru.”
Odlukom Vlade zbunjen je bio i Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara:
“Meni nije jasno kako se može desiti da Vlada na telefonskoj sednici skine sa dnevnog reda Predlog zakona, kada znamo da se na njemu godinama radi i kada znamo da je bila organizovana javna rasprava.”
A u Vladi su kao razlog povlačenja naveli dodatna usaglašavanja, uz obećanje da će posao biti završen brzo, budući da je ovaj Zakon nužan uslov za stavljanje Srbije na "belu šengensku listu". Uz tvrdnju da se njena partija zalaže za hitno donošenje Zakona, Jelena Trivan iz vladajuće Demokratske stranke rekla je da je za njegovu primenu neophodna opšta i široka podrška javnosti:
“Uvek je bolje da Zakon dođe u skupštinsku proceduru usaglašen sa svim relevantnim činiocima.”
O kakvim je usaglašavanjima reč, i sa kojim činiocima, nije pojasnila. Zna se, međutim, da je srpska crkva tražila i dobila izmenu člana koji garantuje slobodu promene veroispovesti, kao i da se protivi usvajanju člana koji sprečava diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. U Patrijaršiji je potvrđeno da je Sinod Srpske pravoslavne crkve, uz saglasnost drugih crkava i verskih zajednica, uputio pismo sa primedbama na predlog zakona. Episkop niški Irinej u izjavi za naš program kaže kako mu nije poznato da li je bilo ko iz Crkve uticao na povlačenje zakonskog predloga. Na sam tekst Nacrta nema preterane primedbe, dok svoj stav o homoseksualnim osobama ne krije:
„Za mene lično, to je bolest. Nešto što je nenormalno može da se prihvati i razume, ali ja ne mogu da shavtim da to bude zakonski regulisano, i da to bude poštovano.“
Sa vladikom se slaže i Dragan Marković Palma iz vladajuće koalicije socijalista. Dok demokrate tvrde da Zakon o borbi protiv diskriminacije ima jedinstvenu podršku koalicije na vlasti, Marković poručuje:
“Poslanički klub SPS - Jedinstvena Srbija neće glasati za taj Predlog zakona. Ako homoseksualci treba da vode Srbiju u Evropu, onda bolje da ostanemo da čuvamo ovce u Srbiji i na selu.”
Radikali, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija se, očekivano, protive donošenju Zakona, dok su Liberalno demokratska partija, ali i brojne nevladine organizacije najoštrije osudile njegovo povlačenje kao "ozbiljan udarac demokratskom uređenju Srbije". Žarko Korać, lider Socijaldemokratske unije:
“Uticaj crkve na ovu Vladu je očigledno veći nego za vreme Vojislava Koštunice. Srbija je ovim napravila jedan mali korak ka nečemu što nikada u svojoj modernoj istoriji nije imala, a to je da počinjemo da ličimo na začetke stvaranja teokratije, gde će crkva da određuje šta treba da rade institucije države.”
Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić ne želi u ovo da veruje. Poručio je da će se njegovo ministarstvo boriti da se anidiskriminacioni zakon usvoji u neizmenjenom obliku jer je ‘u skladu sa evropskim standardima i pruža zaštitu širokom krugu građana’:
“Obećanje jeste da ćemo videti u čemu je to problem, koji su to tehnički razlozi. Kada se govori o tehničkim razlozima, podrazumevaju se uglavnom neke minorne greške u samom Predlogu, i ja želim da verujem da je to i da će tako i ostati.”
Predlog zakona protiv diskriminacije obezbeđuje samo osnovne uslove za zaštitu seksualnih manjina u Srbiji, što je zapravo jako malo za zemlju
u kojoj je nasilje nad gej osobama redovna pojava. To dokazuje i primer zabeležen septembra prošle godine, kada je grupa maskiranih mladića
napala posetioce beogrdskog Kvir festivala. Među njima i jednog gosta iz Amerike i našu sagovornicu Majdu Puaču:
„Prilazi nam jedan visoki tip, prvo meni, a onda i drugaru Amerikancu sa kojim sam pričala. U tom momentu kreće da stavlja kapuljaču i medicinsku masku. Okrenem se ka ekipi koja je stajala iza, i vidim da i oni počinju da stavljaju maske i kapuljače, a da pored mene stoji tip sa fantomkom na glavi. U tom momentu izbija mom drugu flašu piva iz ruke koja se razbija, i ja krećem da trčim i urlam, policija, policija...“
Gostu iz Amerike slomljena je ruka dok je jedna devojka pretučena. Ovim i sličnim slučajevima bavićemo se i u našoj Temi sedmice, u
subotu od 18 časova u regionalnom programu Radija Slobodna Evropa.