Srijeda, 27. avgust/kolovoz 2014, 22:58 CET

Srbija

Sedamnaest godina od proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca

Danas se navršava 17 godina od proterivanja vojvođanskih Hrvata iz sremskog mesta Hrtkovci tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Šestog maja 1992. u Hrtkovcima je održan predizborni miting Srpske radikalne stranke na kom su pročitani spiskovi meštana nesrpske nacionalnosti, posle čega je počeo odlazak Hrvata iz tog sela.

Katolička crkva u HrtkovcimaKatolička crkva u Hrtkovcima
x
Katolička crkva u Hrtkovcima
Katolička crkva u Hrtkovcima
Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, pod raznim pritiscima iz Hrtkovaca, Slankamena, Golubinaca, Nikinaca i drugih mesta u Sremu, u Hrvatsku se iselilo nekoliko hiljada ljudi. Kako je počelo u Hrtkovcima 1992., za naš program, sedamnaest godina kasnije, govori Đorđe Subotić, iz nevladine organizacije Vojvođanski klub:

"Kao pakao na zemlji. Došli su ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta i počeli su da se useljavaju u kuće, pre svega, ljudi hrvatske nacionalnosti koji su bili u inostranstvu, a zatim se namerili da prete i starosedeocima Hrvatima. Ti ljudi, starosedeoci, nisu u početku hteli da se sele, međutim, kad su se pretnje ustalile, kada su počele pretnje telefonom, citiram – 'Ustašo, seli se!', 'Biraj dijete koje ti je draže' – kad su nalazili zaklanog psa na pragu, onda su ljudi kretali za Hrvatsku i pokušavali da zamene svoja imanja."


Najveći broj građana Srbije, hrvatske nacionalnosti, otišao je iz Novog Slankamena, njih oko 1.600, iz Hrtkovaca 1.200 ljudi, koliko i iz Zemuna; iz Beške je otišlo 850 Hrvata, dok je iseljavanja bilo i u drugim mestima u Vojvodini. U to vreme, u vojvođanskim mestima sa višenacionalnim sastavom, bili su učestali mitinzi političkih partija i raznih organizacija, a šestog maja 1992. Srpska radikalna stranka održala je u Hrtkovcima predizborni miting na kom su pročitani spiskovi meštana nesrba, pod optužbom da sarađuju sa hrvatskim službama i policijom, posle čega su Hrvati počeli da se iseljavaju. Lokalna vlast, koju je predvodio Ostoja Sibinčić, ubrzo je promenila naziv sela u Srbislavci.

Đorđe Subotić, na sedamnaestu godišnjicu ovih događaja, kaže da se takve stvari više nikada ne smeju ponoviti:

"Ljudi su morali da se sele samo zbog toga što su drugačije vere i druge nacionalnosti. Ono što posebno zabrinjava jeste da niko od tih aktera, a ima ih još koji su živi, koji su organizovali to, takozvano, humano preseljenje, nije odgovarao. Niti je bilo koji slučaj Hrtkovaca, ili nasilnog proterivanja nesrpskog stanovništva iz Vojvodine, procesuiran kod domaćih sudova."


Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke (SRS), pred Haškim tribunalom, po jednom delu optužnice, sudi se i za proterivanje Hrvata iz Hrtkovaca i drugih vojvođanskih mesta. Zoran Krasić, šef Šešeljevog pravnog tima, rekao je za naš program da smatra da predsednik SRS-a nije kriv:

"Jednostavno, oni su Vojislava ubacili u tu priču, tendenciozno, da bi završili neki svoj propagandni rat protiv Srbije."

Krasić danas odbacuje navode da su Hrvati iz Hrtkovaca prognani, već tvrdi da se po dolasku srpskih izbeglica dogodilo nešto sasvim drugo:

"U Hrtkovcima je bila razmena nepokretnosti pod pokroviteljstvom rimo-katoličke crkve – to mora da znate. Iz Hrvatske je proterano 250.000 Srba, i to sa onih teritorija gde nije bilo oružanih sukoba. Verovatno su usled dolaska te velike grupe apsolutno obespravljenih ljudi imali nekih neprijatnosti, ali ne možete te neprijatnosti da vezujete ni za Srpsku radikalnu stranku ni za Vojislava Šešelja, niti za predizborni miting, šestog maja 1992. godine."

Prema podacima Demokratskog saveza Hrvata (DSHV) u Vojvodini, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji iz Srbije se iselilo oko 50.000 Hrvata. Petar Kuntić, predsednik DSHV-a, rekao je za naš program da se i 17 godina posle, po dubokim posledicama, lako vidi da se u sremskim selima dogodilo prisilno iseljavanje:

"Ti koji su bili čitani su odmah promenili kuće, a ovi drugi, kada su videli da su ovi glavni u selu otišli, otišli su i oni za njima. Sada, 17 godina kasnije, onaj Srem koji je bio 1992. i ovaj Srem danas 2009. nije isti, jer je broj Hrvata zanemarljiv. U nekim selima gde je bilo 70 odsto Hrvata, a 30 odsto ostalih, sad je 10 odsto Hrvata, a 90 odsto većinskog naroda i ostalih stanovnika."

Danas, kaže Petar Kuntić, vojvođanski Hrvati nadaju se da postoji snaga da se zajednički, na temeljima tolerancije i saradnje, izgradi društvo po uzoru na Evropu:

"Svi koji su ostali žive u promenjenim uslovima i, naravno, prilagodili su se tome. U poslednje vreme nema nekih većih incidenata. Sada, 2009. godine, situacija je pod kontrolom, ali ne može se upoređivati ona pozicija iz 1992. godine i ova pozicija sada, zbog toga što se promenila etnička struktura."

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari stranica of 2
 Prethodni    
Ime: ujac hrvoje
07.05.2009 16:44
&quot;Kao pakao na zemlji. Došli su ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta i počeli su da se useljavaju u kuće, pre svega, ljudi hrvatske nacionalnosti koji su bili u inostranstvu, a zatim se namerili da prete i starosedeocima Hrvatima. Ti ljudi, starosedeoci, nisu u početku hteli da se sele, međutim, kad su se pretnje ustalile, kada su počele pretnje telefonom, citiram – 'Ustašo, seli se!', 'Biraj dijete koje ti je draže' – kad su nalazili zaklanog psa na pragu, onda su ljudi kretali za Hrvatsku i pokušavali da zamene svoja imanja.&quot;<br /><br />Tko sije buru (1992.), žanje Oluju (1995.). <br /><br />Da nije bilo Oluje ne bi bilo ni današnje Herceg Bosne, a ni današnjega mira na jugoiztoku Europe. Iako je Daytonski sporazum bio neopravdano darežljiv prema agresoru u HB i dao mu 49% ozemlja za mnogo manje stanovnika u postotku, proljevanje krvi je privremeno prekinuto. U poviesti je, osim u nesretnoj HB, ostalo nezabilježeno da poraženi agresor s oko 150,000-250,000 ubijenih i nebrojeno unesrećenih, iseljenih itd. iza sebe - biva nagradjen postavši medjunarodno uvažen medjunarodni čimbenik. <br />Kao što je poznato, bojišnicu su Srbi potom premjestili na Kosovo. Odlučnim oružanim odporom, bez Bošnjacima svojstvenog odlaganja i neopravdane ratne miroljubivosti uz neprpoznavanje prirodnog saveznika, albanski narod je kao i hrvatski, velikosrbima pokazao zube. Zato Hrvati i kosovski Albanci danas imaju cjelovite države Hrvatsku i Kosovo, a Bošnjaci nemaju. To je potonjima svojevrstna kazna što su uz pomoć hrvatske vojne sile našli spas u vremenu najveće ekskalacie srbske agresie u HB, sporazumno dozvoljeli Hrvatima da uz njihovu malu, da ne kažem simboličnu, pomoć oslobode zapad HB i dodju pred Banja Luku, žarište ratnog otrova, koje bi bilo neutralizirano da nesavjestna medjunarodna zajednica to nije zabranila - da bi Hrvate i nakon Splitskog sporazuma izjednačili sa srbima kao agresorom. Zato sad postoji neodrživa država s dvie države, ili: federalna država s dva naroda uz jednu samostalnu državu s jednim narodom! Pa se onda Visoki predstavnici nizko spuštaju izjavama kako je već 14 godina HB u komi. <br />Jako smiešno i jako tužno.<br /><br /><br /><br />

Ime: Simo Grad: Utica
07.05.2009 14:46
Srbija je uglavno bila homogena sredina i jedino u doba Tita je doslo do tolerancija, ali znamo sta se desilo poslije njegove smrti. Srbija nije poput recimo, Amerike, Australije i drugih zemalja koje su otvorene premda drugim nacijama. To su srpskom drustvu je bruka i cin izdaje. Pa vi koji ste iz BiH znate vrlo dobro kakv su tretman imali Srbi koji su se usudili reci NE Karadzicu i njegovoj politici ili Srbima vjencanim sa osobama drugih nacija. Ne trebamo lagati, ali surova je istina da su Srbi bili prvi ti koji su uvjek bili optereceni "srpskim teritorijama" i "humanim razmjenama stanovnistva." Ono sto je napravljeno nazalost je postalo validno. U mnogim krajevima gdje je Srpsko stanovnistvo iznosilo 20% a nesrpsko 80%, sad je situacija takva da imamo 99% Srba i 1% nesrba. Pogledajte istocnu Bosnu. Pa Srbi su jedini narod koji je javno preko radija i televizije pjevao o klanju i ubijanju drugih naroda. Sjecate li se onih pjesama: "Bjezi balija tu ti mjesto nije doce Milos s Manjace nozem da te brije," ili "Doslo vrijeme da se Srbi svete sve dzamije u oblake lete" ili "Drma mi se na subari cvijece ubicemo zaklacemo ko sa nama nece." Odite na Youtube i dan danas cete naci te spotovo. I koliko ljudi iz Srpske vlasti je reklo NE tom ludilu? Cedo Jovanovic i nekolicina i odmah su izdajnici i CIA agenti.

Ime: srbin Grad: raspetokosovo
07.05.2009 11:34
Evo jos jednog koga zapad voli a on se tako sdusno sladi otimanjem srbske zemlje<br />i lazima naucenim negde na zapadu pa kaze sve je tvoje kad otnes i on to tako prihvata da sto je srbsko kad otmes onda je tvoje ovo se odnosi dardana takozvanog i ako ni sam nezna sta to znaci

Ime: dardan Grad: stockholm
06.05.2009 22:28
Ma ljudi da li je to MOGUCEEEEEEEEEEE Srbi da proteraju nekoga i to prije sedamnaest 17 godina nemoguceeeee jel tada su Srbi bili ugrozeni zato je cjela Yugoslovenska Vojska bila uz Predsednika Srbije i uz Srpske Masakre nad nesrbima .Vidi vidi ti Srbi istjerali Hrvate mozda Hrvati laze bre sad ce nam neki poput milosa dati neki koment ili neki poput Kemala koji je Srbin AL upotrebi muslimanski nadimak.Cudno Srbi mislili Hrvati su nepismeni i ko zlatna ribica ne pamte vise od jednog 1 secunda ali eto 17 godine a nisu zaboravili nego se secaju da su Srbi istjerali Hrvate ..<br /><br />
Komentari stranica of 2
 Prethodni    

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Nemački kredit Srbiji - 140 miliona evra

Nemačka planira da u projekte u Srbiji do kraja godine uloži 140 miliona evra, o čemu je premijer Srbije Aleksandar Vučić u Berlinu razgovarao sa nemačkim ministrom za ekonomsku saradnju Gerdom Milerom.

Lagard zvanično pod istragom

Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila je da je zvanično pod istragom za nemar u slučaju koji se tiče korupcije, a koji se dogodio još dok je bila ministarka finansija Francuske.

Visoko osiguranje za vozila na granici Kosova i Srbije

Građani Srbije i Kosova već tri i po godine, na osnovu sporazuma o slobodi kretanja koji su postigli Beograd i Priština, plaćaju visoke cene osiguranja za vozila prilkom ulaska iz Srbije na Kosovo i Kosova u Srbiju. U Vladi Kosova tvrde da je zbog visokih cena osiguranja odgovorna Srbija.