Uoči dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Beograd, deo međunarodne zajednice ne skriva zabrinutost. Razlog je niz međudržavnih sporazuma koji će u četvrtak potpisati Srbija i Ruska Federacija, a među kojima je i onaj kojim se daju imunitet i privilegije kontroverznom Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. Dok zvanični Beograd tvrdi da je misija Centra pomoć pri elementranim nepogodama, u pojedinim krugovima se spekuliše da je njegova namena zapravo – vojnu bazu. Tu tezu pojačava i netransparentnost koja obavija ovaj rusko-srpski sporazum.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić uverava javnost da sporazum daje Centru „isti status kakav pruža i Sporazum o statusu snaga (SOFA) koji Srbija ima sa SAD”.
“Ovaj sporazum o olakšicama, privilegijama i imunitetima Centru i njegovom osoblju je u skladu s Bečkom konvencijom. Oni neće imati status diplomata, već administrativno-tehničkog osoblja. Mi imamo razne sporazume s različitim državama na ovu temu, između ostalog i sa SAD - SOFA sporazum. Ne vidim razlog za bilo kakvu brigu ili probleme”, rekao je ministar spoljnih poslova beogradskim medijima.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, ipak, ukazuje na razlike između SOFA sporazuma i rusko-srpskog.
“Razlika je u tome što je SOFA standardizovan ugovor koji definiše obaveze onih koji su u vojnoj bazi imaju prema pravosudnom sistemu zemlje domaćina. On nema nikakvo isključivanje iz pravosudnog sistema, nego baš suprotno”, kaže Jelena Milić.
Centar, koji je zvanično namenjen za brzo reagovanje u slučaju vanrednog stanja, u zapadnim diplomatskim krugovima se već nekoliko godina vidi kao potencijalana ruska vojna baza na Balkanu. Rusko-srpski sporazum je, čini se, pojačao je ta strahovanja, naročito zato što su njegovi detalji nepoznati javnosti.
Prema mišljenju Jelene Milić, utvrđivanje imuniteta i privilegija za instituciju kakav je niški centar, je u najmanju ruku nepotrebno.
„Već su postojali sporazumi koji su definisali status zaposlenih u tom centru, koji je bio sličan statusu administrativno-tehničkog osoblja u tim misijama. Sada navrat-nanos i odjednom, ’out of blue’, otvarati pitanje davanja posebnog statusa humanitarnog centra i porediti to sa statusom vojnih misija je krajnje čudno. Mislim da je u stvari Dačić greškom zapravo ogolio šta je prava namera Srbije pod pritiskom Rusije“, objašnjava Milić.
Rusko-srpski humanitarni centar počeo je sa radom 2012. godine, ali je i ranije bio predmet spekulacija. Još početkom 2009, američka Globalna agencija za strateške analize (STRATFOR) objavila je istraživanje po kojem bi centar u Nišu mogao biti prvi logistički centar sa potencijalnom vojnom namenom izvan teritorije bivšeg SSSR-a. Centar se nalazi u okviru niškog aerodroma, što ej takođe uzeto u obzir, kao i geostrateški položaj Niša, koji se nalazi na stotinak kilometara od granice sa Kosovom, gde je stacionirana američka vojna baza Bondstil.
Marko Milošević, iz Beogradskog centra za bezbednost, međutim, ne veruje da je moguće od centra napraviti vojnu bazu, naročito ako se zna da je Srbija okruženama zemljama koje su ili članice NATO ili na svojoj teritoriji imaju vojne trupe Alijanse.
“To je kao ono galsko selo iz ‘Asteriksa’, ali bez čarobnog napitka. Ako uzmemo zasnovanost toga, kako bi se logistički ta baza održavala iz Rusije? Rusija nikad nije mogla da preleti Rumuniju, ni ’99. ni potom, bez njihove saglasnosti”, ocenjuje Milošević.
Osim sporazuma o niškom Centru, na listi od sedam dokumenata koji bi trebalo da budu potpisani tokom Putinove posete Srbiji, nalaze se sporazum o vojnotehničkoj saradnji, kao i sporazum o energetskoj efikasnosti. Uoči posete ruskog predsednika, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin izjavio je da je najvažniji cilj posete da se politički odnosi transformišu u ekonomsku, naučnu i kulturnu saradnju.
„Naši odnosi se razvijaju u dobrom smeru, ne radimo ni protiv koga, zainteresovani smo za to da se naše zemlje i privrede razvijaju, da se podigne životni standard građana i ako ta saradnja ide na korist obe strane - onda tu saradnju treba unapređivati”, dodao je ruski ambasador.
Putinov dolazak u Beograd dešava se u periodu zaleđenih odnosa između Kremlja i Evropske unije zbog ukrajinske krize. To je, prema pisanju beogradskih medija, bio povod da SAD i EU sugerišu Beogradu da zatvori Centar.
U tom svetlu, postavlja se pitanje kako će se ovaj sporazum odraziti na odnose između Srbije i EU kojoj Beograd, makar načelno, teži. Florian Biber, profesor za jugoistočne evropske studije u Gracu, kaže za naš program da je ovo neobičan potez Srbije, koji šalje poruku da sa Rusijom gradi odnose koji nisu do kraja otvoreni.
„Ipak se šalje signal da je to nešto što je izvan obične vrste saradnje. To je signal da Srbija želi u EU, ali pokušava da čuva ta druga vrata malo otvorena. To, naravno, dovodi u pitanje ozbiljnost Srbije u procesu pristupanja EU. Prilično sam siguran da će to biti tema razgovora između Srbije i EU i da će evropske članice to spomenuti. Imaće neka pitanja, iz kojih će želeti da saznaju šta je plan i zašto je Srbija to uradila“, zaključuje Biber.
