Danas je 35 godina od smrti doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Tim povodom, istoričarka Branka Prpa govori o tome kako se menjao odnos prema Titu, od vremena njegove smrti, do danas. Ona kaže da je taj odnos doživeo naglu suštinsku promenu, od kulta ličnosti do jakog antititoizma, ali i do toga da novi lideri, manje ili više potajno se poredeći sa njim, priželjkuju makar delić njegove harizme.
U trenutku kad je umro, on je imao neizmerno poštovanje i pijetet svih građana bivše Jugoslavije, da bi takav odnos potpuno nestao.Isti je slučaj i sa odnosom prema bivšoj Jugoslaviji, tako da on deli sudbinu istorije države južnih Slavena, kaže Prpa.
RSE: Da li je ublažen snažan antititoizam sa kraja 80-ih i 90-ih godina, kako razumeti činjenicu da bi mnogi sadašnji lideri da se porede sa njim?
Prpa: Svi bi rado da se porede sa Titom. Jer, takvog političara još uvek ovaj prostor nije izrodio, svetskog političara koji je dao snažan doprinos svetskoj politici druge polovine 20. veka. Političar tog kalibra se ne rađa često.
Od jugoslovenske države nasteale su države koje još uvek, svaka ponaosob, traži svoje mesto u svetskoj politici, i bojim se da ga teško pronalazi.
Nama tek predstoji jedna ozbiljna problematizacija istorije druge polovine 20. veka, koja je pre svega obeležena ličnošću Josipa Broza. To je nešto što očekuje istoriografiju u svim jugoslavenskim zemljama, takve knjige koja problemtizuje kulturnu matricu nastalu u vreme njegove vladavine mi još uvek nemamo, osim pamfletskih koje su naučno irelevantne.
Što se tiče madih ljudi danas, imate jedan vrlo zanimljiv fenomen. On se njima sviđa! Ove mlade generacije, koje žive na nečemu što je nastalo od jugoslavenske države, susreću se sa inferiornošću svojih vlastitih zemalja, inferiornošću svoje političke elite, pa time i sopstvenom inferiornošću. I sigurno im treba nekakva istorijska paradigma kada ta inferiornost nije postojala. On im se dopada kao paradigmatični lik.
Dobar pokazatelj je Muzej 25 maj, gde dolaze ljudi iz cele bivše Jugoslavije da odaju počast Josipu Brozu. Između ostalog, tradicionalno dolaze bajkeri, odnosno cela horda motociklista iz Slovenije. Sve su to mladi ljudi. Zanimljiv je to fenomen. Koliko god se svi upuštali u reviziju istorije, reviziju antifašizma, neke procese u smislu istorijske istine, ne možete da prikrijete niti da gurnete pod tepih.
A, sa druge strane, imate ideološku atribuciju , ona je a priori „bad guy“. Ta njegova „lošost“ proizlazi iz same činjenice što je komunista. Ali, mislim da ubuduće neće moći da se održitakva ideološka negacija nečeg što jeste uspešna istorija.
FOTOGALERIJA: Poseta Titovom grobu na godišnjicu smrti
Godišnjica smrti Josipa Broza Tita
RSE: Da li je odnos prema Titu istovetan u svim državama bivše Jugoslavije, ili se može na neki način izdvojiti BiH?
Prpa: BiH može da se izdvoji samo u bošnjačkom delu te države. Srpski i hrvatski deo te države deli istu ideološku matricu kao i matične zemlje.
RSE: Kad bi vas neko pitao da li je Josip Broz Tito danas pozitivan ili negativan lik, šta biste odgovorili?
Prpa: Kada gledate saldo, kad uporedite rezultat jedne politike, onda je on više nego uspešan. On spada među najuspešnije političare u istoriji jugoslovenskih zemalja. Sa druge strane, ja u mladosti nisam bila njegov ljubitelj, smetao mi je kult ličnosti, smetalo mi je sve to što je iznedrila ta vrsta političkog monizma i to je velika šteta za jednu takvu ličnost kao što je bio on.
