Oblasti u kojima ove zemlje najviše zaostaju su reforma pravosuđa i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. U grupi od šest zemalja koja obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju, Srbija i Bosna i Hercegovina su, prema rezultatima istraživanja Evropske komisije, pokazale najveći zastoj u sprovođenju reformi, klizeći nazad u nacionalizam.
Kad je u pitanju Srbija, izveštaj, koji će u utorak i zvanično biti predstavljen u Briselu, konstatuje da su reforme usporene zbog oštrih političkih podela u vladajućem bloku, a ukazuje i na nacionalističku retoriku koja je i dalje jaka. Navodi se i da političkom klimom u zemlji najviše dominira pitanje Kosova, uz ocenu da u njegovom rešavanju nije pokazano dovoljno konstruktivnosti.
Komisija je uočila i jasno opredeljenje nove vlade za evropske integracije, uz opasku, doduše, da su rezultati u praksi polovični, a pohvalno se izrazila i o profesionalnom načinu na koji su vođeni pregovori o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji. Zaključeno je da Srbija “raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka Evropskoj uniji. Dobro su ocenjeni i snažan rast srpske ekonomije, kao i početni rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala, koji, međutim, i dalje ostaje ozbiljan problem u zemlji.
Međuetnička situacija u Vojvodini ocenjuje se sve boljom, na jugu Srbije stabilnom, iako napetom, ali se konstatuje da je u Sandžaku pogoršana usled podela unutar muslimanske zajednice.
Branislav Ristivojević, portparol Demokratske stranke Srbije zadovoljan je opštom ocenom izveštaja:
"Ukupna ocena je da napredak postoji i mislim da je to primarno u tom izveštaju."
Osvrćući se na zamerke o korupciji, Ristivojević obećava:
"Stepen tolerancije koji će ova policija imati prema korupciji kao pojavi u našem društvu je nula - maksimalno će se boriti na svim poljima i svim sredstvima koja pravna država dozvoljava."
Tanja Miščević iz Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, kaže da je ovakav izveštaj Evropske komisije očekivan, ocenjujući da je, uprkos kritikama, veoma izbalansiran i pozitivan:
"Vidi se jasna vizija. Dakle, to jeste kritika ali je uvek jako važno dobro razumeti poruke i preporuke koje daje Evropska komisija u ovim izveštajima. Za nas je važno da reforma pravosuđa bude konačno okrenuta ka pravom pravcu, da privatizacija javnih preduzeća bude što pre završena i da finansijska kontrola javnih nabavki bude uređen sistem u zemlji kako ne bi već u narednim godinama komisija ponavljala ocenu da je stepen korupcije zabrinjavajući."
Evropska komisija se trudila da notira uspehe, ali i najproblematičnije oblasti u koje spadaju reforma pravosuđa i borba protiv korupcije, kaže Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije. Komentarišući ocene Komisije o porastu nacionalističke retorike i nedovoljnoj konstruktivnosti u rešavanu kosovskog problema, ona kaže:
"To su ocene na koje Evropska komisija ima pravo. Ono što nije dobro je to što se, na neki način, povezuje pitanje integracije sa pitanjem Kosova, iako to nije zvaničan stav Brisela."
Upitana da li se iz izveštaja Evropske komisije može naslutiti strategija Evropske unije prema Srbiji u narednom periodu, Ksenija Milivojević odgovara:
"U pogledu ubrzavanja procesa prvi signal bi, naravno, bio brzo parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i mi očekujemo da konačne i zvanične vesti o tome dobijemo već tokom današnjeg dana, eventualno u sledećih par dana. A zatim i pristupanje potpisivanju tog sporazuma, s tim što će se u toj fazi insistirati na završetku saradnje sa Haškim tribunalom."
Živorad Kovačević, predsednik Saveta za spoljnu politiku pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije, smatra takođe da je izveštaj Evropske komisije ozbiljan i uravnotežen:
"Daju se pozitivne ocene čitavom nizu stvari i onda dolazi ono veliko 'ali'. Jedno se odnosi na sprovođenje reformi – naglašeno je da zaostajemo u reformi pravosuđa i u suzbijanju korupcije. Međutim, ima i jedno veliko političko 'ali' – ono se odnosi na kompletnu političku situaciju u Srbiji koja se zaoštrava i u kojoj ima, kako oni kažu, puno nacionalističke retorike. Pitanje Kosova zasenjuje sva ostala pitanja tako da se spoljna politika skoro reducira, na određeni način, zbog pitanja Kosova. To je ono što ih brine i što je neki način u konkretnoj stvari izraženo kao upozorenje u demaršu pet velikih zapadnih zemalja."