Doskorašnji predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, tokom posete Beogradu je izrazio optimizam da će proces proširenja EU biti nastavljen, iako je novi sastav Komisije odlučio da na pet godina zamrzne prijem novih članica. Barozo je, na skupu o Zapadnom Balkanu u organizaciji Instituta za javnu politiku, ohrabrio države kandidate da nastave sa reformama, istakao važnost dobrosusedskih odnosa u regionu, a osvrnuo se i na Rusiju, za koju je rekao da „nije bila konstruktivna“.
„Proces proširenja Evropske Unije će biti nastavljen i zemlje zapadnog Balkana će postati članice u ne tako dalekoj budućnosti“, jedna je od poruka koje tokom posete Beogradu preneo Žoze manuel Barozo, doskorašnji prvi čovek Evropske komisije. On je ocenio da vlada Srbije ima snažan mandat i kapacitet da vodi zemlju u evropskom pravcu, kao i da je u poslednje vreme ostvaren napredak u mnogim oblastima, ali je istovremeno poručio i da ima još mnogo pitanja na kojima je neophodno raditi, poput slobode medija. „Pitanje slobode medija zahteva posebnu pažnju i ovde i u Crnoj Gori. Nema demokratije bez pune slobode medija“, rekao je Barozo.
Govoreći o potrebi usklađivanja spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU i odnosa Srbije sa Rusijom, Barozo je podvukao da Brisel želi konstruktivne odnose sa Rusijom, ali da nažalost Moskva nije gajila takvu težnju. „Što se tiče Rusije, važno je napomenuti da Evropska unija ohrabruje konstruktivne odnose sa Rusijom ali, na žalost, Rusija nije održavala isti duh. U Evropskoj uniji imamo države koje imaju tradicionalne odnose sa Rusijom i to nije problem. Ono što je važno jeste da država ispuni svoje uslove u oblastima ekonomskih reformi, vladavine prava, fundamentalnih prava... To su pitanja od ključne važnosti.“
Barozo je rekao da priznanje Kosova nije uslov Srbiji za članstvo u EU, ali da dobrosusedski odnosi, svakako jesu i da je "značajno to što su odnosi Beograda i Prištine sada bolji". „Istina je da u ovom regionu postoje specifičani problemi i istina je da je veoma važno uspostaviti dobrosusedske odnose. To je jedan od napredaka koje smo zbaeležili i drago mi je da je Evopska komisija tokom mog mandata dala svoj doprinos u uspostavljanju mnogo boljih odnosa Srbije i Kosova. Dakle, kada uslovi budu ispunjeni, Srbija će moći da se priključi EU. Ali, mislim da ne bi trebalo da predviđamo kakva će situacija biti za recimo pet godina. Ono što je sigurno jeste da su dobrosusedski odnosi sa svim državama u regionu, uključujući Kosovo, veoma važno pitanje za Evropu.“
Barozo, tokom čijeg je mandata na čelu Evropske komisje, Evropska unija dobila 13 novih članica, rekao je da se dosadašnje proširenje EU pokazalo kao veliki uspeh i da je uveren da će se taj proces nastaviti, iako je njegov naslednik Žan Klod Junker, najavio da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica.
„Pitanje koje se postavlja jeste da li će se proširenje EU nešto što će se nastaviti ili je sa tim gotovo. Kao što znate, postoji i izraz ’Zasićenje proširenja’. Želim da vam kažem da sam ja apsolutno uveren da će se nastaviti, a nastaviće se zato što to nije samo interes zemalja-kandidata za članstvo nego i same EU. To je obostrana pobeda. Dozvolite da vam postavim jedno hipotetičko pitanje – da se, na primer, EU nije proširila na Baltik ili na Bugarsku i Rumuniju, danas ne bi imali jednu Ukrajinu, već mnogo kritičnih zona poput Ukrajine u mnogim delovima Evrope.“
Barozo je ohrabrio države kandidate za članstvo da nastave da rade na reformama, a posetu Beogradu je završio sledećim rečima: "Evropska Komsija ume nekada da bude veoma oštra u primedbama, ali to treba gledati kao na čvrst način pokazivanja ljubavi. To je način da se pokaže šta je potrebno da bi se pridružilo Evropskoj uniji, a cilj je da se zemlji pomogne da prođe kroz proces reformi."
