Beograd između Kosova i EU - i referendum u igri

Da li će tačku na svoju evro-perspektivu građani Srbije staviti na referendumu, na kome bi se izjasnili o dilemi – Kosovo ili Evropska unija? Mogućnost održavanja takvog referenduma prvi vicepremijer i ministar odbrane Aleksandar Vučić nije opovrgao, uz dodatak da bi to bilo „poslednje sredstvo“. Ukoliko bi se na njega odlučila, aktuelna srpska vlast presekla bi pozitivan trend koji je otvorila odustajanjem od famozne fusnote za Kosovo na regionalnim skupovima. Da li će tu biti i kraj gestovima dobre volje i da li je zaista moguće novo, dramatično zaoštravanje kojim bi se mogla staviti tačka na proklamovane srpske evro ambicije?

Nova vlast ipak ne podiže previše tenzije, pa Vučić najavljuje da je na Vladi, čiji je uz premijera Ivicu Dačića najznačajniji član, da sprovede sve one odluke vezane za Kosovo koje je preuzela od na izborima u maju poražene vlasti.

„Nema problema, mi nećemo bežati ni od kakvog posla. Ali zato mi imamo jedno ograničenje. Ograničenje ili možda neko dobro ograničenje. To je Ustav Republike Srbije. A sve ono što je prethodna Vlada prihvatala, naša je obaveza da to sprovedemo. Mislim da političari moraju da imaju dovoljno hrabrosti da primene sve što je u skladu sa Ustavom. Naravno referendum je jedno sredstvo. Na njemu demokratska volja građana dolazi do izražaja. Ali mislim da je to poslednje sredstvo“, rekao je Vučić.

Poslednji referendum Srbija je imala 2006. godine kada je i donela Ustav, te zakovala svoju kosovsku politiku. Na samo pominjanje te reči u današnjim prilikama, donedavni šef tima za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović kaže: „Mislim da bi bilo zgodno da stave na referednum da se građani pitaju i da li da se PDV poveća na 20 odsto“.

Sonja Liht do skora je bila članica Spoljno-političkog saveta Ministarstva inostranih poslova. Referendum je tema na kojoj pomalo popušta i njena staloženost.

„Zašto me terate da komentarišem nešto što je po mom dubokom ubeđenju besmislena ideja“, upitala je.

Opcija je možda malo verovatna, ali ako bi se vlast na nju odlučila, uverava komentator Boško Jakšić, velike su šanse da bi „to bio poraz“.

„Drugim rečima pojačalo bi se agitovanje da se shvati koje bi to proizvelo dugoročne štete po Srbiju. Ova vlast ne bi bila spremna da doživi takav poraz. A veliko je pitanje da li bi ga i preživela“, ocenjuje Jakšić.

Stefanović: Nemoć i neznanje

No, od prošle sedmice kada su vodeći nemački parlamentarci ispostavili sedam uslova vezanih za Kosovo, bez kojih ne vide kako bi srpske evro-integracije mogle biti nastavljene, Dačićeva Vlada prvi put je sapletena o kosovsku prepreku.

Ni Borislav Stefanović ne ustručava se da konstatuje težinu navedenih zahteva.

„Dobila je zaista jedan težak uslov. To je da potpiše sporazum o dobrosusedstvu sa Kosovom. Videćemo kako će oni izaći iz toga. Ako je njihov izlaz da se ide na referendum mislim da je to jasan znak da oni beže od odgovornosti i selektivno biraju ono što je najmanje popularno – da pitaju građane. Ali to svakako zanči da mi na evropske integracije u jednom dužem periodu zaista možemo da zaboravimo“, smatra Stefanović, a na pitanje da li je njegov zaključak da bi referendum vodio u izolaciju odgovara:

„Ne. Mislim da je referendum normalna ustavna kategorija u svakom demokratskom društvu. Ali ona pre svega pokazuje nemoć i neznanje nove vlasti, pa se pribegava referendumu. Uostalom to su videli od svojih učitelja poput Slobodana Miloševića. Kao što znate on je više puta za tim posezao. A znate i sami šta se posle tih referenduma dešavalo. Uglavnom je vođena politika suprotna od onoga što je bio rezultat referenduma“.

Baš kao što se desilo 1998. godine kada se u aprilu 94 odsto izašlih na referendum izjasnilo protiv inostranog učešća u rešavanju kosovskog pitanja, da bi već u maju Milošević dogovarao dolazak OEBS-ove misije na Kosovo.

Pečatiranje bolnog procesa

Sa istorijskog podsećanja, vratimo se na dan u kom je otvorena zabrinjavajuća opcija. Utorak je počeo sa spekulacijama o tome da li će se predsednik Srbije Tomislav Nikolić rukovati sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem u Njujorku, na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija – prvoj kojom predsedava donedavni šef diplomatije, nosilac rigidne politike prema Kosovu, Vuk Jeremić. Mediji su preneli kako su minimalne šanse da će Nikolić ponoviti nedavni gest bivšeg predsednika Borisa Tadića, koji je u Dubrovniku stegao ruku Tačiju.

Istovremeno se dodaje da će po Nikolićevom povratku iz Njujorka biti odlučeno kakav je dalji pravac politike prema Kosovu. Sonja Liht ne uočava vezu između onoga što se događa pod krovom Svetske organizacije i odnosa prema Kosovu. Ako bi pitanje referenduma zaista postalo realnost, navodi ona, bilo bi to nešto što se potpuno ne uklapa u nedavni Dačićev ekspoze:

„Ko bi pokrenuo ideju za referendum? Bojim se da je opet reč o razmišljanju na slobodne teme, moram da kažem, slobodno lebdećih ljudi koji se ni na koji ozibljan način ne bave niti Srbijom, niti njenom budućnošću. Takođe, vrlo malo su svesni toga gde živimo i koji su zadaci u ovom trenutku pred nama“.

Nova vladajuća nomenklatura u prvim sedmicama svog rada demonstrira politiku otvorenu prema svim globalnim centrima moći. Stoga je i pod stalnim procenama da da li će se više prikloniti, ruskom, evropskom ili možda američkom uticaju. Neočekivani udarac iz Berlina za sada je najozbiljiniji izazov takvoj politici. Aleksandar Vučić ga je dočekao ocenom da „ne treba zatvarati oči“ ili reći da je to izneo neko nedovoljno bitan.

Na sličan zid i prošla Vlada naišla je kada im je nemačka kancelarka Angela Merkel ispostavila, tada neočekivani, zahtev za rasformiranje paralelnih institucija na severu Kosova. Uprskos tome Vlada Mirka Cvetkovića uspela je da (posle jednog odlaganja) stekne status kandidata za početak pregovora sa Evropskom unijom. Izazov koji je postavljen pred Dačićevu i Vučićevu Vladu sada se čini i težim i ukoliko izostane diplomatskog takta i strpljenja, opasnost da se sklizne u rizične opcije poput referenduma – ne izgleda tako nemoguće. Međutim, ni ishod takvog referenduma, navodi Boško Jakšić, nije moguće lako prognozirati.

„Ako bi na primer referendumsko pitanje glasilo – da li ste spremni da se odreknete Kosova, zarad ulaska u Evropsku uniju – mislim da bi taj referendum propao sa stanovišta članstva u EU. Međutim, ukoliko bi se referendumsko pitanje formulisalo na način – da li ste spremni da se odreknete Kosova za mirnu, prosperitetnu budućnost Srbije, onda misilm da bi postojale velike šanse. To bi onda zaista pečatiralo taj bolni proces koji Srbiju opterećuje već jako dugo“, zaključuje Jakšić.