Iz zaključaka Saveta ministara Evropske unije jasno se vidi da je implementacija Briselskog sporazuma uslov svih uslova. Preovladao je, dakle, stav Nemačke, a ta zemlja ni do sada nije krila da neće biti otvoreno nijedno poglavlje dok se u normalizaciji odnosa sa Kosovom, precizno sumiranom u Briselskom sporazumu, ne postigne traženi napredak, ocenjuju za RSE eksperti za spoljnu politiku i evrointegracije.
Iako su srpski zvaničnici često najavljivali da će prvo poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU biti otvoreno do kraja ove godine, od toga nema ništa. U zaključcima Saveta ministara EU nema ni pomena termina za otvaranje bilo kojeg poglavlja. Nema nikakve sumnje u to, niti je to ikome ovde bilo nepoznato, da će Srbija moći da otvori prva poglavlja tek nakon što implementira sve predvidjeno Briselskim sporazumom. Johannes Hahn, evropski komesar za politiku susedstva i proširenje, podsetio je već u Briselu da je to tokom svoje nedavne posete Beogradu jasno stavio do znanja vlastima Srbije.
Izgovor Beograda da se nije mogao implementirati Briselski sporazum jer šest meseci nije formirana nova vlast na Kosovu ne može se koristiti jer neke odredbe tog dokumenta mogu i mogle su da se primene bez koordinacije sa drugom stranom, podsetio je komesar Hahn.
Iako izričito ne pominje pridruživanje sankcijama EU protiv Rusije, Savet ministara inostranih poslova EU od Srbije očekuje da se postepeno usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Šefovi diplomatija EU pozitivno se osvrću na napredak Srbije u reformama pravosudja i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na ekonomske reforme, ali uz napomenu da su i tu nužni dodatni napori.
U zaključcima se, naime, od srpskih vlasti traži da obezbede delotvorno, nezavisno sudstvo i rezultate u suzbijanju korupcije.
Takodje se izražava zabrinutost zbog pogoršanja uslova za punu slobodu izražavanja.
S obzirom na to da pojedine zemlje, medju kojima prednjači Nemačka, insistiraju na tome da se prvo otvore poglavlja 35, 23 i 24, a otvaranja poglavlja 35 nema bez pune implementacije Briselskog sporazuma, Srbija će verovatno do proleća iduće godine, ako ne i duže, ostati kratkih rukava.
Ovakvi zaključci Saveta ministara EU mogli su se očekivati, kaže za RSE Igor Novaković, istraživač ISAK fonda.
„To uopšte ne treba da iznenadjuje pre svega zato što je Nemačka utvrdila svoj mehanizam odlučivanja o novim zemljama-kandidatima, odnosno, da na to veliki uticaj ima i Bundestag. Nemački parlament, pak, vrši veliki pritisak na nemačku vladu da se utvrdjeni sporazum sa Kosovom brže implementira. To je jedan od glavnih izazova sa kojim ćemo se vrlo verovatno suočavati i nadalje, s obzirom da sa implemantacijom Briselskog sporazuma neće sve biti završeno“, ocenjuje Novaković, koji odbija da licitira o roku otvaranja prvog, odnosno, poglavlja 35.
„Po informacijama kojima raspolažem, već početkom godine nastavlja se proces u Briselu i čini mi se da na obe strane postoji velika spremnost da se to konačno i završi“.
U zaključcima Saveta ministara EU nema ničeg novog u odnosu na poruke koje su i do sada stizale iz Brisela. Čini se naprosto da je u izveštaju učinjen nekakav balans izmedju pohvala i primedbi, ocenjuje za naš radio Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku. Upitana zašto je izbegnuto spominjanje datuma otvaranja poglavlja, naša sagovornica kaže da se očigledno nije želelo odredjivanje termina, kojima bi se kasnije moglo špekulisati da li su dostignuti ili nisu.
„Ono što je evidentno jeste da se sve češće spominje da najteža poglavlja – 23 i 24 - najpre treba da budu otvorena, ali za to Srbija nije spremna jer još nije odradila akcioni plan. Što se tiče poglavlja 35, još uvek je – i iz ugla Brisela - prilično nejasno kako će izgledati, ali je evidentno da je preovladao stav Nemačke da je implementacija Briselskog sporazuma preduslov za otvaranje poglavlja, odnosno, za nastavak pregovora sa Evropskom unijom. Da li će se striktno držati toga da se implementira čitav Briselski sporazum, za šta bi po svoj prilici trebalo dosta vremena, ili će EU nagraditi političku dobru volju onog trenutka kada se dijalog bude nastavio - što sledi već u januaru - i kada se pojedine tačke iz tog sporazuma budu ispunile – to je nešto što ostaje da se vidi“, kaže Aleksandra Joksimović.
Upitan da li je realno da na proleće bude otvoreno poglavlje 35, Igor Novaković kaže:
„Hajte da se nadamo – dakle, mart, april..., medjutim, svi smo mislili da će do kraja godine biti otvoreno, a imali smo pauzu šest meseci. Dakle, opet neko političko pitanje ili politička nestabilnost može da dovede do toga da ono i dalje ostane zatvoreno.“
