Hičner za RSE: Međunarodna zajednica ne diže ruke od BiH

Nameru Dodikove vlade da raspiše referendum treba posmatrati i kao pozicioniranje za predstojeće izbore, kaže za Radio Slobodna Evropa Brus Hičner (Bruce Hitchner), profesor američkog univerziteta Taft i direktor projekta Dejtonski sporazum.

On smatra da međunarodna zajednica ne može da spreči njegovo održavanje, ali ga svakako neće ni priznati, tako da Republika Srpska neće time ništa dobiti. Hičner očekuje nove inicijative SAD i EU koje bi trebalo da omoguće reforme u BiH na njenom putu ka evroatlatskim integracijama.

RSE: Kako komentarišete potez Vlade Republike Srpske?

Hičner: Politička atmosfera unutar Republike Srpske je opterećena velikim tenzijama kada je reč o referendumu. Mislim da debata oko ovog pitanja zapravo u značajnoj meri kao svoju pozadinu ima političke sporove unutar ovog entiteta uoči predstojećih izbora, odnosno kako zauzeti najbolju poziciju – u istoj ravni kao što je i odnos prema mandatu međunarodne misije u Bosni i Hercegovini. Dakle, političke partije u Republici Srpskoj nastoje da izvuku korist od forsiranja referenduma, ili, pak nastojanja da ga blokiraju. Da ponovim, pitanje referenduma u ovom trenutku ima veći značaj na unutrašnjopolitičkoj sceni u Republici Srpskoj, nego na širem planu, zbog čega bi  međunarodna zajednica brinula.

Naravno, Republika Srpska neće ništa dobiti održavanjem referenduma. Naprotiv, time se otvara Pandorina kutija za raspisivanje referenduma o svakom spornom pitanju. To može voditi podrivanju legalnih institucija, kao što su vlada, parlament i ostale, sa pogubnim posledicama po sadašnju političku strukturu u Republici Srpskoj.

S druge strane, održavanjem referenduma Vlada Republike Srpske samo bi zaoštrila odnose sa međunarodnom misijom. Istovremeno, teško je očekivati, odnosno nemoguće je da međunarodna zajednica prihvati odluku donetu na referendumu. 

Prošlo vreme za smene

 

RSE: Da li će Dodik ići do kraja i zaista raspisati referendum, kao što je najavio. Istovremeno, da li Ured međunarodnog predstavnika može da spreči njegovo održavanje? 

Hičner: Bilo bi teško da međunarodna zajednica spreči održavanje referenduma, ali ga može proglasiti nelegalnim i to će imati isti efekat kao i da ga je onemogućila. Videćemo da li će na kraju biti održan ili je reč samo o političkom pozorištu. Međutim, jedno je sigurno - međunarodna zajednica neće priznati rezultate, jer bi time stvorila presedan za održavanje referenduma o svakom pitanju u Bosni i Hercegovini a što bi podrilo sam Dejtonski sporazum. Jer, Ured visokog predstavnika je utvrđen ovim dokumentom i onda se ne može insistirati na poštovanju Dejtona, a, istovremeno, arbitrarno biti protiv Ureda međunarodnog predstavnika. 

RSE: Odlazeći predsednik Hrvatske Stipe Mesić je nedavno izjavio da bi naredio intervenciju hrvatske armije, ako bi Republika Srpska raspisala referendum o statusu. Da li međunarodni predstavnik Valentin Incko može da reaguje smenama Dodika i ostalih zvaničnika Republike Srpske, kao što su to činili njegovi prethodnici?

Hičner: Ne verujem da će se to desiti. Međunarodni predstavnik ima ovlašćenja, ali njegov uspeh zavisi i od saradnje sa domaćim političkim faktorima. Mislim da je prošlo vreme za smene. Ako bi, na primer, referendum bio održan, odluku o tome donela bi većina u Skupštini Republike Srpske. U takvoj situaciji teško je smeniti sve njih ili nekoga izdvojiti. Zato ne verujem da će biti preduzeta takva mera. 

RSE: Kakve će biti političke posledice referenduma, ako se održi? Po nekim mišljenjima, to je samo prvi korak ka ključnom referendumu o statusu Republike Srpske, a što je Dodik u više navrata pominjao kao mogućnost. 

Hičner: Kao što sam rekao, imao bi pogubne posledice po celu zemlju. U drugim delovima Bosne mogu biti održani referendumu kojim se odbacuju odluke referenduma u Republici Srpskoj. Ovakvo izjašnjavanje naroda je demokratski čin, ali može destabilizovati predstavničku vladu. Američka država Kalifornija je na neki način blokirana zbog održavanja mnoštva referenduma o najrazličitijim pitanjima. Dakle, to je Pandorina kutija i svaki političar u Bosni koji razmišlja dugoročno, shvatiće da je održavanje referenduma kontraproduktivno. 

Očuvati polet

RSE: Konkretno, da li ovaj referendum, ako bude održan, može biti samo uvod u ključni –  o statusu Republike Srpske, mada Dodik za sada govori o očuvanju Bosne. 

Hičner: To pitanje je u više navrata bilo potezano i zato postoji zabrinutost da bi ovaj referednum mogao da stvori presedan za održavanje sledećeg koji bi ugrozio celovitost Bosne. Čak i ovaj referendum bi doveo u pitanje arhitekturu stvorenu u Dejtonu, jer bi se održao u jednom entitetu. 

RSE: Propao je nedavni „butmirski proces“, koji su inicirali SAD i EU. Neki se pribojavaju da je Bosna na ivici raspada, ističući da Zapad nema kontra-strategiju za poteze Dodikove vlade. 

Hičner: Ne verujem da je to tačno. Doduše, izgubljen je zamah nakon okončanja Butmirskog procesa. SAD posvećuju značajnu pažnju ovom pitanju i razmatraju na koji način da se očuva polet iz vremena kada je pokrenuta butmirska inicijativa. Svima je jasno da predstoje izbori i da u ovom trenutku nije lako postići saglasnost o ustavnim reformama i verifikovati ih u parlamentu. Međutim, međunarodna zajednica je odlučna da omogući dijalog do izbora o svim spornim pitanjima, a da se nakon toga intenzivira čitav proces i nova vlada počne da sprovodi reforme.

Dakle, ja nisam pesimista, odnosno ne mislim da će se Bosna raspasti i da međunarodna zajednica diže ruke. Naprotiv. Dokument o ustavnim reformama od 20. novembra i dalje je čvrsta osnova za nastavak pregovora i u tom smislu narednih meseci mogu se očekivati nove inicijative međunarodne zajednice. Prvi put nakon 2006. postoji okvirni dokument koji omogućava kompromis. Svaka strana treba da zna da ako ga odbije, neće moći da ponudi alternativu oko koje bi se ostali saglasili.