Godišnji Samit Centralnoevropske inicijative, okupio je u Beogradu predstavnike 18 zemalja članica, među kojima premijere i ministre ekonomija zemalja članica.
Tema koja je dominirala susretom jeste zajednički problem – savladavanje posledica ekonomske krize. Zajednički zaklučak jeste da je tako nešto moguće jedino kroz unapređenje regionalne saradnje.
Otvarajući Samit, kojim Srbija ove godine predsedava, domaćin skupa, srpski premijer
Mirko Cvetković, ocenio je da krupni problemi, izazvani svetskom ekonomskom krizom, ne mogu biti rešavani izolovano, te da Srbija teži saradnji sa svim državama u regionu. Na tom polju je, kako veruje, postignut značajan napredak.
„Regionalna saradnja predstavlja jedan od prioriteta naše spoljne politike i, s tim u vezi, naglasio bih značaj čestih bilateralnih i multilteralnih
"Krupni problemi, kao što su nepoverenje u finansijske institucije, pad privredne aktivnosti i visoka nezaposlenost, ne mogu da se reše izolovano“, rekao je Mirko Cvetković.
skupova, kao što je ovaj, pre svega u cilju rešavanja aktuelnih regionalnih problema i fokusiranje na prioritetne oblasti saradnje. Krupni problemi, kao što su nepoverenje u finansijske institucije, pad privredne aktivnosti i visoka nezaposlenost, ne mogu da se reše izolovano“, rekao je Cvetković.
Predsedavajući Saveta ministara BiH,
Nikola Špirić, pozdravio je napredak zemalja regiona u procesu evropskih integracija i takođe uputio poruku da je za prevazilaženje posledica ekonomske krize neophodno unaprediti regionalnu saradnju.
Samit CEI, Beograd, 4. novembar 2011
„Napredak svake zemlje pojedinačno i regiona u celini, važan je za uspeh i dinamiku daljih reformi, za ekonomski napredak i politički entuzijazam. Svi ovi faktori zajedno, predstavljaju potrebnu pokretačku snagu za promene. Inicirajući regionalnu saradnju i radeći na konsolidovanju naših društava za koja želimo da budu demokratska, tržišno orijentisana i socijalno odgovorna, postajemo u punom smislu kreatori svoje sudbine. Dozvolite da na kraju spomenem još jednu bitnu poruku – proces proširenja EU je pod budnim okom javnosti i zavisi od njenog mišljenja, bilo da se radi o javnostima u članicama EU, bilo u zemljama koje teže članstvu. U BiH, 88 odstao građana podržava pristupanje države EU“, rekao je Špirić.
Dijalog sa Prištinom ključni uslov
"Jedina formula uspeha za minimiziranje posledica ekonomske krize jesu nastavak, ali i dalji podsticaj regionalnog dijaloga“, ocenio je premijer Crne Gore,
Igor Lukšić.
„
Proces integracije u evropske i evroatlanske strukture, predstavlja cilj koji je direktno povezan sa poboljšanjem kvaliteta života naših građana, praćen tesnim ekonomskim vezama, a utemeljen na stabilnosti ukupnih političkih okolnosti“, dodao je Lukšić.
"Jedina formula uspeha za minimiziranje posledica ekonomske krize jesu nastavak, ali i dalji podsticaj regionalnog dijaloga“, ocenio je premijer Crne Gore, Igor Lukšić.
Sastanak je bio prilika i za više bilateralnih susreta, ali i poruku šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji,
Vensan Dežera, koji je rekao da Srbija ima mogućnost da dobije ne samo status kandidata za članstvo u EU, već i datum za
početak pregovora, ako reši ključni uslov - napredak u dijalogu sa Prištinom.
Prethono je srpski premijer Cvetković rekao da očekuje da će Srbija "u decembru dobiti status kandidata i što skoriji datum za početak pregovora sa EU".
Članice Centralnoevropske inicijative su Albanija, Austrija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Italija, Makedonija,
Moldavija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka, Slovenija
i Ukrajina.
Njihovim predstavnicima, u Beogradu se obratio i generalni sekretar tog tela,
Gerahrd Fancelter, čija je poruka bila kratka, ali jasna –
„Lek protiv krize jeste više, a ne manje Evrope“