Prve destinacije srpske vlade, koja je tek sela za kormilo vlasti, razume se, svojevrsne su poruke o njenim prioritetima. Među njima je i Banjaluka, gde je održana zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske. Tamo su dva kabineta razgovarala o nekoliko budućih ekonomskih projekata. Izgleda, međutim, da ni novoizabrana vlast u Beogradu, baš kao i sve koje su joj prethodile, neće objasniti zašto su specijalne veze Srbije i Republike Srpske važniji prioritet nego veze Srbije i Bosne i Hercegovine.
Veoma često su se specijalne paralelne veze između Beograda i Banjaluke, uspostavljene pre šest godina, opravdavale potrebom intenziviranja privredne saradnje. Čak ako se za trenutak u zagradu stavi pitanje zašto okvir te saradnje s one strane Drine umesto Republike Srpske ne bi bila Bosna i Hercegovina, očigledno je da tokom svih prethodnih godina, uprkos specijalnim vezama i geografsko-prirodnim darovima neba, kakav je, recimo, reka Drina, te posebe veze Beograda i Banjaluke, baš ništa na planu ekonomije nisu donele, primećuje ekonomista
Miroslav Prokopijević.
Pa, šta je onda, misija, tih specijalnih veza, ili, kako narodski kaže primijer
Ivica Dačić, „grljenja i ljubljenja“ između Srbije i Republike Srpske?
„Do sada nekih opipljivih privrednih projekata na liniji Republika Srpska – Srbija jedva da je bilo. Jedino čega mogu da se setim jeste kupovina Telekoma Republike Srpske, što nije bogznakakav potez ni za njih tamo ni za nas ovde – jer ovde smo se zadužili 600 miliona evra da bi to moglo da se kupi, a tamo su dobili vrlo rđavog operatera i vlasnika.
Za druge stvari ja ne znam, iako cela istočna Bosna gravitira Srbiji, što je tu jedna velika reka koja se prosto nudi. Ali, svejedno što je priroda učinila sve – čovek nije uradio ništa, tako da pretpostavljam da će i dalje dominirati politika grljenja i ljubljenja, a da će stvarnih dela biti jako malo. Gledaćemo ih, dakle, kako ruke šire, u obraz se ljube, a realnih dela nigde“, kaže Prokopijević.
Miroslav Prokopijević
Politika zagrljaja dveju vlada u Banjaluci, dodaje Prokopijević, šalje dvostruku poruku:
„Banjaluka da dobro stoji sa novom ekipom u Beogradu i novog kabineta u Beogradu da nije odustao od tradicionalnog nacionalističkog nakašljavanja na temu Republike Srpske“.
Premijer Srbije Ivica Dačić poručio je sa zajedničke sednice vlade Srbije i vlade Republike Srpske u Banjaluci da Srbija poštuje Dejtonski sporazum, ali da nema preči interes od saradnje s Republikom Srpskom.
"To je jasna politika koju Srbija ima i na osnovu te politike razvija i svoje odnose s Banjalukom i Sarajevom. S druge strane, Srbija ima i paralelne i specijalne odnose s RS, što je potpuno razumljivo. Ja ne znam da li iko na svetu može da kaže ijednu reč protiv te saradnje, osim da je pohvali", istakao je premijer Srbije.
Dakle, Banjaluka je, među najvažnijim spoljnopolitičkim – tačnije – unutrašnjopolitičkim prioritetima Beograda, neuvijeno nam kaže Dačić.
Srpski premijer je, govoreći o nužnosti privredne saradnje, pomenuo projekat "Podrinje", koji treba da poveže opštine iz Srbije i Republike Srpske sa obe strane reke Drine, potom brže sprovođenje sporazuma o hidropotencijalu na srednjoj Drini, kao i pitanja putne infrastrukture, dvojnog državljanstva i projekat "Južni tok".
Kao da je osetio potrebu da ih opravda, Dačić je specijalne odnose Srbije sa Republikom Srpskom pokušao da uvije u oblandu regionalne saradnje u Evropi. S pravom kaže da je ona osnova funkcionisanja i u samoj Evropskoj uniji, ali populistički propušta jednu „sitnicu“ – naime, to da Srbija nije regija ili region nego država. Iz čega, onda, proizilazi pitanje za Dačića, zašto država Srbija za realizaciju privrednih projekata koje je pobrojao ne bira državu Bosnu i Hercegovinu nego jedan njen deo – srpski entitet?
Srbija, kaže predsednik srpske vlade, pošto je ritualno pomenuo poštovanje Dejtonskog sporazuma, nema preči interes od saradnje sa Republikom Srpskom. Zašto? Zašto bi saradnja sa Bosnom i Hercegovinom bila u manjem interesu Srbije nego saradnja sa Republikom Srpskom?
Sonja Biserko, čelnica Helsinškog odbora za ljudska prava, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da će novoizabrana vlast još odlučnije nego do sada nastaviti ambivalentni odnos prema Republici Srpskoj, odnosno, Bosni i Hercegovini:
Sonja Biserko
Kakve nade i ciljeve vlast Srbije, srednjoročno i dugoročno gledano, krije u skutima u pogledu Bosne i Hercetovine, odnosno, njenog srpskog entiteta, pitamo našu sagovornicu:
„To treba staviti u kontekst krize u kojoj se objektivno nalazi Bosna i Hercegovina i svakodnevnih najradikalnijih izjava Milorada Dodika u pogledu budućnosti, što nije slučajno. On prosto pokušava na taj retorički način da zapravo Bosnu obesmisli kao državu, što je u skladu sa ovom strategijom koju Beograd demonstrira. Dakle, to je, apsolutno, zajednička akcija: jedna ide na retoričkom nivou i na planu osporavanja svih zajedničkih institucija u Bosni, a s druge strane se odvija ova, uslovno da kažem, agresija Srbije prema Republici Srpskoj“, ocenjuje Sonja Biserko.