Premijer
Ivica Dačić ponovo je ustalasao javnost, ovoga puta svojom izjavom na jednoj komemoraciji žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu kojom je, kako tvrde naši sagovornici, praktično falsifikovao istoriju i poslao problematične poruke, ne samo domaćoj, već i evropskoj javnosti. On je rekao da su Evropu počeli da grade oni koji su poraženi u Drugom svetskom ratu i da sada uslovljavaju ulazak Srbije u EU, da su poražene nacije postale važnije na Balkanu, nego što je Srbija i srpski narod koji se borio protiv fašizma.
Neke od teza koje su protumačene kao direktna aluzija na Nemačku, koja ima najtvrđi stav u odnosu na uslove Beograda na putu za EU, posebno kada je o Kosovu reč, i koja traži vraćanje viznog režima za Srbiju, Dačić je pokušao da demantuje tvrdeći da su ga mediji pogrešno preneli.
Prvi Dačićev partner u Vladi iz većinske napredne stranke
Aleksandar Vučić, shvativši koliku štetu može da nanese kontroverzna Dačićeva izjava koja se pre svega odnosi na Nemačku, saopštio je:
“Jutros sam razgovarao sa gospodinom Dačićem, on mi je rekao da je njegova namera bila potpuno drugačija... Ne mislim da iko planira i da iko misli da vodi Srbiju u drugom pravcu od Evrope, ali i da neko planira, to nije realno da se dogodi, ove Vlade tada ne bi bilo”.
Aleksandar Vučić
Pre toga je članica Predsedništva te stranke
Jadranka Joksimović poručila da je u interesu Srbije da se okrene budućnosti i strateškom partnerstvu sa EU, posebno onima koji danas predstavljaju motor razvoja čitave evropske ekonomije, poput Nemačke i Francuske.
Na Dačićevu izjavu reagovala je
Maja Kocijančić portparolka Visoke predstavnice EU rekavši da je za članstvo u EU neophodna i odgovorna retorika, dok je predstavnik u Evropskoj komisiji
Peter Stano uzdržano rekao da je Evropska komisija
"primila na znanje ono što je javljeno da je rekao srpski premijer, ali mi ne dajemo nikakve opaske ili osvrte na izjave političara“.
Pre toga, premijer je krivicu svalio na medije i tražio izvinjenje od nekih od njih zbog loše interpretacije rečenog.
“Odmerio sam šta je trebalo da kažem i za to snosim odgovornost. Mislim da nisam pogrešio, jer nikoga nisam povredio. To sam govorio i u UN. Da su države koje su vodile Drugi svetski rat napravile EU. A mi ovde na Balkanu tavorimo 20 godina posle sukoba”, rekao je naknadno premijer Srbije.
Šta je Dačić zapravo rekao? Ovo je deo njegove izjave na komemoraciji žrtvama fašizma u Dragincu:
Nacionalizacija antifašizma
Ako je prejak naslov na koji je između ostalog reagovao Dačić ("Zločinci nas ne puštaju u EU) , to ipak ne dovodi u pitanje suštinu Dačićevih teza.
„Odmah posle Drugog svetskog rata oni koji su počinili ovaj zločin su počeli da grade novu Evropu... U borbi za ljudske vrednosti, za evropske vrednosti Srbija je dala mnogo više nego što su neke druge države koje su veoma lako postale članice Evropske unije i koji dan danas govore o tome kako Srbiji tamo nije mesto, koji nam svakoga dana prete, govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova, da treba da nam vrate vize i sve ostalo što ne spada više u domen jedne ozbiljne politike“, rekao je Dačić aludirajući sasvim jasno na Nemačku.
Spoljnopolitički komentator
Bojan Al Pinto Brkić ocenjuje:
„Političari iz Srbije, kada daju ovakve izjave, ponekad ne samo što ne razmišljaju o efektima tih izjava, nego ne razmišljaju o tome kako bi one mogle kasnije stvoriti neku vrstu trajnog nepoverenja kod njihovih sagovornika. Ovo je poslednja epizoda sa Nemačkom od koje verovatno zavisi budućnost Srbije u EU, jer Nemačka svojim uticajem i svojom ulogom svakako može određivati i tempo i uslove priključenja Srbije.“
Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za međunarodne odnose kaže da nije slučajno što se u Srbiji problematizuju pricipi na kojima je stvorena EU.
Zagorka Golubovićnavodi Gligorov.
Svojom izjavom, Dačić je ne samo udario na Nemačku, već falsifikovanjem istorije celog regiona.
Profesorka
Zagorka Golubović kaže, komentarišući tvrdnju Ivice Dačića da je Srbija uvek bila na strani antifašizma.
“On ne kaže da je DEO Srbije bio na strani antifašizma. A da je upravo ona Srbija kojoj je on bio na čelu i Milošević, bila nastavak fašizma. To može da proizvede reakcije kod našeg naroda koji na žalost, prvo, ima kratko pamćenje, drugo, vrlo je prijemčiv na reči, zaboravljajući nešto što mu je inače teško da pamti, a to su 90-te godine, godine u kojima je narod najviše stradao”, ističe Golubović.
I istoričar
Srđan Milošević dovodi u pitanje interpretiranje istorije od strane premijera Ivica Dačića. I ko je bio učesnik antifašističke borbe na Balkanu.
“Reč je o nacionalizaciji antifašizma i o nastojanju da se istakne značaj sopstvenog, a umanji značaj drugih naroda u borbi protiv fašizma. To je u punoj suprotnosti sa onim što je bila stvarna istorija antifašističke borbe u Jugoslaviji. To je bio jedan internacionalni pokret, jugoslovenski, u kome su učestvovali svi jugoslovenski narodi”, ističe Milošević.
Ova poslednja izjava Ivice Dačića koja je i dalje sporna, bez obzira na njegove naknadne intervencije, jedna je u nizu izjava predstavnika novih vlasti koje nas vraćaju u sistem vrednosti 90-ih godina. Kao što je Dačićevo uporno pominjanje deobe Kosova, pa cinično komentarisanje evropskog stava o Paradi ponosa.
Doduše, nije jedini Dačić koji šalje neevropske poruke iz Beograda. Novi predsednik
Tomislav Nikolić je to uradio tri puta, tri puta je sa Andrićevog venca poručio da u Srebrenici nije bio genocid. I to sve u vreme kada nova vlast, koja ima veliku hipoteku učešća u ratovima 90-ih, treba da dokaže svoju evropsku orijentaciju.