Milica Mančić Stojković je novinarka i književna prevoditeljka iz Beograda. Trenutno više posvećena prevodu, tekstove objavljuje na regionalnom poslovnom portalu SEEbiz, čije je sedište u Zagrebu. Milica Mančić je, takođe, jedna od pokretača inicijative na društvenim mrežama "No Fences In Europe" (Protiv ograda u Evropi). Poslednjih dana skrenula je pažnju javnosti kada je zajedno s mađarskim kolegom i prijateljem Đerđom Kakukom simbolično presekla žičanu ogradu na srpsko-mađarskoj granici. Kakuk je tom prilikom uhapšen.
Subota, 12. septembar
Danas sam videla trejler za film u kome glumi jedan junaka mog detinjstva. Veliki povratnik u domaći film - Žarko Laušević. Dve decenije nije se bavio glumačkim poslom, živeo je u Americi nakon strašne tragedije i odslužene zatvorske kazne. Ako postoji neki film koji ove godine jedva čekam da vidim - to je "Smrdljiva bajka", reditelja i scenariste Miroslava Momčilovića u kojem glavne uloge tumače Žarko Laušević i Jelena Đokić.
Nije Laušević jedini razlog zbog kog mu se veselim. Sâm trejler je pun nekih pozitivnih vibracija koje nam, čini mi se, nedostaju u životu. Veoma sam radoznala.
Uveče me sačekala još jedna sjajna filmska vest koja se tiče regiona. Na Filmskom festivalu u Veneciji Zlatnog lava za najbolji kratkometražni film osvojila je hrvatska autorka Dubravka Turić za film "Belladonna".
(Trejler filma "Belladonna")
Uopšte, regionalne filmske koprodukcije ove godine su odnele mnoga međunarodna priznanja. Pomenuću samo one s najviše uspeha – "Ničije dete" Vuka Ršumovića i "Zvizdan" Dalibora Matanića. Ako se u nekom vidu kulture ovaj region svetu predstavlja u najboljem svetlu - onda je to film.
Nedelja, 13. septembar
Sportski dan. U nedelju smo videli svu bedu i sjaj regionalne košarke. Hrvatska je opet razočarala na velikom takmičenju. Bilo je to teško i gledati, Česi su bili bolji u svim elementima igre od prvog minuta. Hrvati već odavno ne opravdavaju status nekada velike košarkaške nacije. Pokazale su to igre Perasovićeve ekipe na ovom prvenstvu, ali i loša organizacija i još gora promocija šampionata u Zagrebu.
Zapravo, mislim da bi bolja organizacija i promocija Zagreba kao domaćina ovog Eurobasketa pomogla i u nastupima hrvatske reprezentacije, što bi im podiglo samopouzdanje, no to se, nažalost, nije dogodilo. Sada im je jedino rešenje da, nakon Perasovićeve ostavke, angažuju čoveka koji je vrhunski trener, a nedavno je ostao bez angažmana. To je srpski stručnjak Duško Vujošević. To bi im zaista bio spas i prekretnica. Nažalost, ni to se neće dogoditi.
Srbija, pak, nastavlja da krči put prema medalji. Bilo je teško protiv Finaca tri četvrtine, no, u poslednjoj je kvalitet došao do izražaja. Dva posebna igrača - Bjelica i Teodosić - i selektor Đorđević koji uliva poverenje - trebali bi da budu garancija još jednog uspeha. Disciplina u igri i borbenost dovoljni su aduti za ulazak među četiri najbolje ekipe, a onda je ionako sve moguće.
Ponedeljak, 14. septembar
Mađarska u ponoć zatvara i poslednji prolaz kuda su izbeglice mogle ilegalno preći granicu sa Srbijom. Na snagu stupa novi zakon po kome je za ilegalni prelazak zaprećeno s čak tri godine zatvora. Granicu će obezbeđivati ne samo policija, nego i vojska. U slučaju da se proglasi vanredno stanje zbog priliva izbeglica, vojnici će imati odobrenje da pucaju na one koji ilegalno prelaze granicu.
Zbog najavljenog zatvaranja, u Beogradu je među izbeglicama nastao haos. Poslednji autobus s beogradske autobuske stanice kreće ka mađarskoj granici. Stres, haos, suze, panika onih koji ne mogu da uđu... Taksisti pokušavaju da zloupotrebe situaciju i od izbeglica izvuku novac koji ovi nemaju. Laži: neki govore da je pedeset evra isto što i pedeset dinara. Niko ne govori engleski. Preprodavci telefonske SIM kartice prodaju za petnaest evra, a kupili su ih po dvesta dinara. "Mađari su zatvorili granicu u četiri popodne! – Ne, ne, Kanjiža se zatvara u ponoć! – Hajmo, imamo još dva i po sata! – Hoćemo li stići busom? – Nećemo! – Možda taksijem... Trista evra! Nemamo toliko novca."
Sa druge strane, Srbija na novi mađarski zakon uzvraća porukom zvaničnika da neće primiti izbeglice nazad. Objašnjavaju kako Srbija mora primiti samo one na koje se odnosi Sporazum o readmisiji, koji imamo zaključen sa svim zemljama EU. Dakle, samo one koji u Srbiju nisu stigli iz neke zemlje EU, a skoro sve izbeglice pristigle su ili iz Grčke, ili iz Bugarske.
Bliži se zima, a sva je prilika da će veliki broj izbeglica ostati na "ničijoj zemlji" između Srbije i Mađarske, odnosno u kampovima u Kanjiži i Reskeu. Kako će to izgledati, strah me je da pomislim.
Utorak, 15. septembar
Slika govori hiljadu reči, to je stari kliše. Ne mogu rečima opisati razočarane izraze lica ljudi koji su ostali na srpskoj strani nakon mađarskog zatvaranja granice. Internetom kruže fotografije deteta snimljenog pre par dana u beogradskom parku, nasmejanog u naručju majke i, danas, u zagrljaju izbezumljenog oca, iza mađarske bodljikave žice i ograde.
Javljaju mi se ljudi iz raznih delova Evrope sa najrazličitijim idejama. Kontaktiraju našu stranicu No Fences in Europe u nadi da će se veći broj ljudi okupiti da pomognu u ovoj, naizgled bezizlaznoj situaciji. Neki iz Beograda predlažu da se organizujemo i odemo na granicu da sečemo prolaze kroz žicu. Jedan prijatelj iz Hrvatske sastavio je upozorenje mađarskim vojnicima, u slučaju da ih neko bude primoravao da s izbeglicama postupaju na nehuman način, suprotno međunarodnim konvencijama.
Ljubljanski "Protirasistični front brez meja" predlaže međunarodni karavan građana EU koji bi izbeglice svojim vozilima prebacivali iz Hrvatske preko Slovenije u Austriju. Stranica Dutch Revolution iz Amsterdama moli da što više ljudi obavestim o spisku stvari koje svaki pojedinac konkretno može da preduzme, u ma kojoj zemlji Evrope da se nalazi... Puno je ljudi koji se nude da volontiraju. Nije im jasno da je naša stranica, No Fences in Europe, inicijativa protiv ograda i nehumanog tretmana izbeglica, odnosno ljudskih bića, a ne nevladina ili humanitarna organizacija.
U toku dana, izbeglice polako odustaju od Horgoša i počinju da se kreću ka Tovarniku u Hrvatskoj. Trenutno sam u Zagrebu i znam da ih tamo čekaju volonteri s pomoći i novinari. Ali, šta će biti dalje, kako će se postaviti hrvatske i slovenačke vlasti, to tek ostaje da vidimo...
Sreda, 16. septembar
Hajde da se takmičimo u humanosti! Posle zatvaranja mađarske granice, izbeglice su krenule preko Hrvatske. Hrvatski premijer obećava da će izbeglicama tu biti "bolje nego u Srbiji". Odlično! Staro srpsko-hrvatsko rivalstvo, koje često truje javni prostor nepotrebnim prepucavanjima, danas rađa i nešto pozitivno: utrkujemo se ko će biti humaniji prema izbeglicama. Međutim, ima i nekih nepotrebnih izjava.
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović kaže da "ne želi videti ono što smo proteklih dana viđali u Makedoniji, Srbiji i Mađarskoj". Ne znam zbog čega je u tom kontekstu pomenula Srbiju, koja se u ovoj krizi dosad vrlo odgovorno ponašala, pa ne mogu da se otmem utisku da je čak i ova izjava u službi predizborne kampanje u Hrvatskoj i raspaljivanja starih strasti. Žalosno.
Iako su se Hrvatska i Slovenija još i pre najave da će izbeglički talas zapljusnuti i njihove zemlje prilično otvoreno i razborito postavile prema ovoj situaciji, nazire se da stvari neće ići tako glatko. Hrvatska i Slovenija očito neće moći da glatko "propuste" izbeglice na putu ka Nemačkoj i drugim zemljama u koje žele ići.
Austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc pozvao je telefonom svoje kolege Karla Erjavca i Vesnu Pusić i upozorio ih da će "morati da poštuju pravila EU". Austrija je, kaže, već previše opterećena izbeglicama, pa Kurz najavljuje pooštravanje kontrole svoje granice sa Slovenijom.
U Horgošu smo, pak, danas videli vrlo dramatične scene. Izbeglice su mađarsku policiju koja im je preprečila put gađali kamenicama i svime što su mogli dohvatiti, a ovi su uzvratili suzavcem i vodenim topovima. U metežu su povređeni i novinari koji sve to prate. Ako je nešto pozitivno u ovim nemilim prizorima izbegličke frustracije, onda je to što je srpska policija brzo odgovorila na poziv Mađarske i sprečila dalje napade.
Izbeglice, iz nekog razloga, aplaudiraju svaki put kada se među njima pojave srpski policajci ili kola hitne pomoći Izgleda da sve zavisi od odnosa i javne retorike. Izbeglice to prepoznaju, čak iako ne razumeju srpski. Stoga su pristali da se pomaknu sa zatvorenog prelaza i odu u kamp u Kanjiži. Kakva će biti dalja njihova sudbina, ostaje da vidimo.
Četvrtak, 17. septembar
Iako je nedeljama hrvatska Vlada uporno ponavljala da ima spremne planove za doček izbeglica, nakon samo dva dana pokazuje se da su ti planovi bili neozbiljni i nerealni. Govorilo se o 1.500 izbeglica dnevno, a u samo 48 sati ušlo ih je oko 11.000. Informacije sa lica mesta, iz Tovarnika, govore o veoma slaboj organizaciji i premalim kapacitetima za sve nesrećnike koji su prešli granicu juče i danas.
Da stvar bude i komična, Crveni krst je već danas saopštio kako više nema zalihe hrane i vode te da očekuju robu iz Robnih zaliha. Kako to obično biva, kad imate lošu organizaciju, haos je nadohvat ruke. Kasno poslepodne izbeglice su probile policijski kordon kod Tovarnika. Hrvatska policija, za razliku od mađarske, nije primenjivala silu i to je dobro, ali ostaje gorak ukus loše pripreme koja je i dovela do tih scena.
Nema sumnje - u samo 48 sati izbeglice su postale prvorazredna politička tema u Hrvatskoj. Predsednica Grabar-Kitarović je čak predložila podizanje borbene gotovosti vojske, a njena stranka, HDZ, privremeno zatvaranje granice sa Srbijom. Istu je mogućnost večeras spomenuo i ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić.
Realno, više izvora se slaže da je Hrvatska u ovoj situaciji između čekića i nakovnja. Nemačka, Austrija pa ni Slovenija sada ne žele izbeglice i one će, barem neko vreme, ostati u Hrvatskoj. Bez obzira na mnoge znakove solidarnosti i veoma srdačnu dobrodošlicu i od strane policije i većine javnosti, to je činjenica koja će istu tu javnost sigurno sve više plašiti.
Sigurno je i to da će se i odnosi Srbije i Hrvatske dodatno usložnjavati kao posledica svega ovoga. Već i današnja razmena oštrih izjava svedoči da smo spisku "otvorenih tema" dodali još jednu. "To kako se oni ponašaju je nedopustivo. Mi se sigurno ne ponašamo tako neodgovorno.“ Isto govore jedni i drugi. Ne bismo smeli nasedati na takvu retoriku, koja je u svojoj suštini prazna demagogija, a koriste je najistaknutiji ljudi obe zemlje, počev od Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović.
Sigurna sam da ni jedni ni drugi, kao uostalom ni Viktor Orban, ne rade ništa na svoju ruku. Živimo u previše malim i nedovoljno uticajnim državama da bismo sami kreirali izbegličku politiku. Što znači da sve „oštre“ reči zapravo služe za sticanje jeftinih političkih poena. Zato obećavam da takve budalaštine više neću komentarisati.
Petak, 18. septembar
Juče me je Đerđ Kakuk zamolio da u njegovo ime, kao Mađara i političara, prenesem izvinjenje novinarima RTS-a za brutalno ponašanje mađarske policije prema njima na graničnom prelazu, kada su povređeni pendrecima i suzavcem. "Ne u moje ime", napisao je naš prijatelj iz Budimpešte.
Nažalost, danas se čuo jedan mnogo zloslutniji glas iz Mađarske: na Youtubeu se pojavio video u kome načelnik opštine Ašotalom u militantnom stilu preti izbeglicama koje bi pokušale da ilegalno uđu u Mađarsku. Pominje čak i samoorganizovane "poljske straže" i "građanske straže" u tom pograničnom mestu. Od ove poruke koja nalikuje nacističkoj propagandi ledi mi se krv u žilama.
Današnji dan je očito uvod u ono što će se događati narednih nedelja i meseci, a to je da Evropska unija napokon mora, nakon višemesečnog kašnjenja, doneti smisleni plan za prihvat stotine hiljada izbeglica iz Sirije i s Bliskog istoka.
Hrvatski premijer Milanović je bio jasan: Hrvatska neće biti hot-spot, odnosno sabirni centar za izbeglice. Jasno je optužio Mađarsku i Sloveniju da jednostranim potezima pokušavaju da prebace probleme ha Hrvatsku.
