Dostupni linkovi

Dno srpskog fudbala


Ilustrativna fotografija
Ilustrativna fotografija

Hoće li se ikada sport u Srbiji naći na zdravoj grani, lišen uticaja političara, menadžera i pretnji navijačko-ekstremističkih grupa?

Višedecenijsko, a opet pitanje koje ne gubi na aktuelnosti, nameće se posle novih skandala, koji najčešće ostaju bez reakcije države. Pretnje likvidacijom fudbaleru zbog promašaja ili ustručavanje medija da zbog bezbednosti svojih novinara emituju istraživačke emisije o korupciji u fudbalu - najbolji su pokazatelj katastrofalnog stanja.

Repetiranje pištolja je čuo Žarko Udovičić, bivši igrač fudbalskog kluba Novi Pazar, pre nego što mu je pištolj prislonjen na slepoočnicu. Dva dana posle promašenog penala, u svlačionicu je za vreme treninga upala grupa navijača, gde su ga i dočekali.

"Kada se dogodi ta filmska scena i kada neko uperi pištolj u tebe i repetira, zaboraviš okolinu, jednostavno samo misliš na to šta će se desiti. Penal je moja greška i ja ne bežim od toga, stojim iza toga. Ono šta je izazvalo sumnju kod navijača i što je izazvalo ceo incident, nije mi jasno. Ni jednog trenutka mi nije padalo na pamet da promašim namerno penal. U svlačionici kada su mi prišli, pitali su me da li sam namerno promašio penal, da li sam to uradio u dogovoru sa nekim iz Uprave. Odgovorio sam da ne bih bio na tom mestu, da se tako nešto desilo, i da nikada ne bih namerno to uradio", rekao je koleginici Novki Ilić, Žarko Udovičić, koji je za dlaku izbegao sudbinu Andreasa Eskobara, reprezentativca Kolumbije. Eskobar je pre 18 godina na jednom parkingu glavom platio autogol protiv Sjedinjenih Država, koji je Kolumbiju koštao plasmana u osminu finala Mondijala 1994.

Uprkos čestim pokličima sa najviših instanci vlasti (čitaj premijera Aleksandra Vučića) da huligani nisu jači od države, jedan od retkih koji je stao u zaštitu fudbalera Udovičića je potpredsednik Vlade, Rasim Ljajić. Političar koji je, poput mnogih drugih, bio u sportu kao član uprave Partizana.

Eksponenti vlasti, bili su i još uvek su nezaobilazan deo rukovodstava klubova, pogotovo dva nekada najveća, Crvene zvezde i Partizana. Tobožnji značaj im se pripisuje u raspodeli novčanih sponzorstava javnih preduzeća.

Međutim, nekoliko uprava Zvezde i Partizana, bivših svetskih, evropskih i regionalnih giganata - danas njihovih senki pred stečajem, prate ozbiljne sumnje u poslovanje i povezanost sa kriminalnim i ekstremističkim navijačkim grupama. To je bio fokus istraživanja redakcije Reportera B92, pod okriljem Insajdera, čije su emisije posle burnih reakcija i optužbi aktuelnih rukovodstava dva kluba na račun novinara, povučene sa programa - što je izazvalo zabrinutost čak i iz Brisela.

Željko Bodrožić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, upozorava da su Zvezda i Partizan reagovali u panici jer su novinari durnuli u osinje gnezdo.

Željko Bodrožić
Željko Bodrožić

"Svaki tekst, svaka obrada njihovog rada u medijima mora da otkrije javnosti kako se radi danas u fudbalu, kakve malverzacije i kakav kriminal je prisutan u tom poslu. Svako ko se usudi da tako nešto uradi, mora da računa da će naići na oštar odgovor tih moćnih ljudi koji su u velikim klubovima. Nadam se da će novinari sada stati u odbranu svoje profesije, ekipe Insajdera, da će oni nastaviti da se bavi ovakvim pitanjima, baš zbog ovakve reakcije. I da će i drugi mediji razgrnuti to smeće nagomilano u našem fudbalu", navodi Bodrožić.

Ko "vlada" sportskim društvima i klubovima koja su prema važećoj legislativi registrovana kao udruženja građana? U Crvenoj zvezdi visoko pozicioniran je Zvezdan Terzić, bivši fudbaler, koji uprkos tome što se sa slobode brani od optužbi za malverzacije prilikom prodaje igrača, obavlja funkciju generalnog sekretara.

Partizan od nedavno vode novi ljudi koji su nasledili upravu Dragana Đurića, bivšeg predsednika kluba. Đurić je, prošlog januara, čak boravio i u pritvoru tokom procesa koji se protiv njega vodi zbog optužbi za zloupotrebe prilikom privatizacije beogradskog Veterinarskog zavoda.

Rukovodstva se ređaju kao na traci, računi su blokirani, a rupe krpe novcem javnih preduzeća i poreskih obveznika. Kao jedino rešenje za te sportske klubove, premijer Aleksandar Vučić vidi privatizaciju, čiji je žestoki zagovornik.

Međutim, iako ima običaj da obećava i najavljuje rešavanje najrazličitijih svakodnevnih problema, u ovom slučaju obelodanio je da odustaje, a to priznanje ubrzo i povukao.

Meč Crvene zvezde i Partizana, 2013.
Meč Crvene zvezde i Partizana, 2013.

"Ne vidim, ni tehnički, ni suštinski kako da to rešenje izvedemo. Kako da se napravi Lex specialis za privatizaciju u sportu? Ne odustajem od toga, to moja izjavila nije značila. Značila je da priznajem krivicu. Rekao sam da nismo mogli to da uradimo. I u redu je, kao i svi pre mene, snosim deo krivice za to. Nadam se da ćemo moći u budućnosti. Do sada nije bilo volje i snage", rekao je Vučić.

Kao veliki kamen o vratu sređivanju stanja u klubovima pred stečajem, iz kojih igrači čak i beže zbog neisplaćenih plata, okačeni su sporna legislativa i pitanje njihove imovine.

Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i bivši član uprave Crvene zvezde, upozorava premijera Vučića da bi trebalo hitno menjati Zakon o sportu koji je, kako tvrdi, pun protivrečnosti.

"Klubovi, koji su sada udruženja građana moraju postati privredna društva", navodi Ivošević. Takođe, sportska društva, čiji su Zvezda i Partizan deo, su vlasnici objekata, ali ne i zemljišta na kojima su izgrađeni, upozorava dugogodišnji sudija.

"Pošto je sad on predsednik Vlade, neka zasuče rukave i donese predlog izmena i dopuna tog zakona i otkloni sve protivrečnosti. Onda će taj zid, koji je odgovornost Vlade, da nestane. Oni ga moraju ukloniti time što će predložiti izmene koje će Skupština usvojiti. A ne da govore privatizacija je neophodna, mora odmah da se uradi. Pa daj mi zakon na osnovu koga ćemo to uraditi", konstatuje Ivošević.

Stavove o Zvezdi i Partizanu Vučić je izrekao u nedelji koju je obeležila serija napada na novinare-istraživače koji su se bavili poslovanjem dva kluba i spregom politike, kriminala i sporta. Jedan od najglasnijih bio je Nebojša Čović, član Zvezdine uprave, koji je doveo u pitanje opravdanost policijskog obezbeđenja urednice Insajdera, Brankice Stanković.

"I ona dobije obezbeđenje. Kaže, čovek kupio snajper. Onda mi pitamo gde je taj čovek? Pa pobegao je. Zašto nju obezbeđuje SAJ i zašto to niko ne prokomentariše iz Vlade?", pitao se Čović protiv koga je Tužilaštvo za organizovani kriminal proširilo istragu koju vodi zbog sumnji na zloupotrebe u kupovini stanova i izgradnji objekata za raseljene sa Kosova u vreme dok je bio šef Koordinacionog centra za Kosovo u Vladi Srbije.

Brankica Stanković
Brankica Stanković

U međuvremenu, rezignirana pasivnošću države koja nije regovala na navode koji su u javnosti plasirani o njoj, Brankica Stanković je zatražila od MUP-a ukidanje obezbeđenja. MUP je odbio da povuče 24-časovnu pratnju koja joj je dodeljena pre šest godina zbog pretnji smrću posle serijala o vođama ekstremnih sportskih navijača. Da li su oni poslednja barijera privatizacije klubova, ako se ima u vidu davno otkrivena javna tajna, o navijanju kao ozbiljnom biznisu osumnjičenih za teška kriminalna dela?

Dragan Đurić bivši je predsednik Partizana. I sam pod udarom zakona. Nevezano za ovaj fudbalski klub, trenutno mu se sudi zbog optužbi za zloupotrebe u privatizaciji beogradskog Veterinarskog zavoda. Govoreći o svom fudbalskom iskustvu kaže kako veruje da navijači nisu jači od države, ali i navodi da je u vreme kada je upravljao Partizanom, bilo onih koji su hteli da preuzmu vođenje kluba.

"Imaju želju da apsolutno rade ono što njima odgovora. Znate šta im odgovara? Da budu vlasnici kluba. Ili da budu menadžeri, mnogo svega toga. Te želje, dok sam ja bio, nisu mogle da budu ispunjavane", kaže Đurić.

Nije mogao da odgovori da li je među takozvanim vođama navijača bilo onih koji su se bavili kriminalom.

"Nisam u to ulazio, niti me je to zanimalo. Za vreme mog boravka u Partizanu vođe nisu primale platu, a privilegije su se odnosile na putovanja na gostovanja, popuste na karte i organizovanje koreografije", tvrdi Dragan Đurić.

Sam premijer je 2012. posredovao je u postavljanju novog rukovodstva Zvezde, za koju navija od malih nogu. Među vodećim kadrovima, od kojih se očekuje da spasu Zvezdu od propasti, su ljudi sa članskim kartama vladajućih naprednjaka i socijalista.

Slobodan Georgiev, koordinator programa BIRN-a, kaže da mu nije jasno sa kim tačno Vučić ne može da izađe na kraj, obzirom na to da bi u upravi Zvezde trebalo da sede ljudi od njegovog poverenja.

"Povukao se pred tim ljudima koji neformalno vode klubove. Kad kažemo klubove, mislim na Zvezdu i Partizan. Dakle, on sa njima ne može da napravi dogovor koji bi zapravo podrazumevao da ti ljudi više ne budu uticajni. To su verovatno vođe navijača, ljudi oko njih. Razne menadžerske agencije i tome slično. On to možda ne može da uradi jer je na neki način i potekao iz tog ambijenta. Sa dosta ljudi iz tog miljea ima neku vrstu odnosa iz prošlosti, koji ne može da prevaziđe, ili misli da nije sad trenutak da se time bavi", zaključuje Georgiev.

  • Slika 16x9

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

XS
SM
MD
LG