Osnovni sud u Čačku odbacio je tužbe Radio televizije Srbije protiv 311 građana koji nisu plaćali TV pretplatu. U Srbiji se već godinama vodi polemika oko toga da li treba plaćati televizijski program javnog servisa, a odgovor građana je tihi bojkot jer više od polovine ne ispunjava tu obavezu nametnutu zakonom.
Radio televizija Srbije proteklih godina podnela je skoro 400.000 tužbi zbog neplaćanja TV pretplate, a odluka suda u Čačku prva je kojom se osporava zahtev državne televizije da se građani sudski prinude da plate mesečnu naknadu za program javnog servisa.
Svetlana Krunić Tasevski, predsednica čačanskog Osnovnog suda, izjavila je da je odluka kojom se odbija predlog RTS-a postala pravnosnažna.
“U svih 311 predmeta doneta su rešenja o odbačaju predloga i postupak je došao u fazu naplate takse od RTS-a”, rekla je Krunić Tasevski.
Aleksandar Tijanić, direktor Radio televizije Srbije, nije bio raspoložen da za RSE opširnije prokomentariše odluku suda u Čačku.
“Pa, kakve mi imamo veze sa pretplatom, i tako dalje… Elektroprivreda Srbije naplaćuje pretplatu, sud sudi, zakon postoji i to je to. Spremićemo, kako se to zove, zvanično saopštenje”, izjavio je Tijanić.
Mesečna TV pretplata u Srbiji od 500 dinara, što je nešto više od četiri evra, plaća se zajedno sa računom za električnu energiju. Prema orijentacionim podacima RTS-a, u Srbiji najmanje milion i šesto hiljada domaćinstava ima obavezu plaćanja TV pretplate, dok se procenjuje da te račune izmiruje samo 40 odsto pretplatnika.
Beograđani sa kojima smo razgovarali za RSE kažu da nerado plaćaju TV pretplatu.
Po sadašnjem modelu naplata televizijske pretplate počela je u decembru 2005. godine, kada su se javile prve reakcije udruženja potrošača koja su pozvala na bojkot plaćanja programa državne televizije smatrajući da bi država trebalo da finansira javni servis, a ne građani.
Bloger
Milan Kamponeski pokušao je preko Facebook-a da organizuje javni protest sa zahtevom za ukidanje zakona o tv pretplati, ali ga je na dan okupljanja privela beogradska policija. Kamponeski za RSE kaže da ne postoji nijedan razlog za plaćanje TV pretplate.
“Najveći problem je to što je RTS u vreme krize, kada posluje loše i ne pravi kvalitetan program, odlučio da problem reši na teret građana. Umesto da napravi rezove u svojoj kompaniji koja sada funkcioniše u minusu zbog mnogih drugih stvari, a ne zbog toga što ljudi ne plaćaju pretplatu”, ocenjuje Kamponeski.
Marković: Demagoška mera
U većim gradovima, kao što je Beograd, polovina pretplatnika izmiruje obaveze, dok u centralnoj Srbiji to čini samo dvadeset pet odsto stanovništva, dok na jugu Srbije, koji je najsiromašniji deo zemlje, jedva desetak odsto domaćinstava ima novca za plaćanje televizijskog računa.
Predrag Marković, član Upravnog odbora RTS-a, rekao je za RSE da nije realno da se uvaže zahtevi za ukidanje televizijske pretplate, jer bi prelaskom na finansiranje iz budžeta bila izgubljena funkcija javnog servisa.
“To je jedna potpuno demagoška mera usmerena u korist tajkuna i skrivenih vlasnika privatnih medija. Pretplata je vrsta poreza kojom se obezbeđuju nezavisnost javnog servisa i širok spektar programskih usluga, od nastupa hora klasične muzike do koncerta džez orkestra. Sve se to finansira iz pretplate. To je sve jedan začarani krug, jer bi program bio dobar da se budžet puni kako treba. Pošto se puni sa manje od polovine pretplate dolazimo u situaciju da građani žele da imaju odličan program, a da ne plaćaju ništa”, navodi Marković.
Ekonomska kriza u 2012. učinila je svoje, pa rukovodstvo državne televizije upozorava da će ove godine javni servis imati na raspolaganju samo 70 miliona evra, u odnosu na mnogo bolje stanje od pre četiri godine kada je od marketinga i pretplate zaradio više od 100 miliona evra, što je minimum za njegovo normalno funkcionisanje.
Vojislav Ilić, novi gradonačelnik Čačka, grada u kom se pravosuđe prvo osmelilo da se suprotstavi nametnutoj obavezi plaćanja TV pretplate, smatra da ipak treba naći razuman način za naplatu programa javnog servisa.
“Trebalo bi neka pretplata da se plaća, jer treba novca da funkcioniše televizija sa nacionalnom frekvencijom. Da li treba promeniti zakon ne znam, ali jasno je da taj medij od nečega mora da se finansira”, istakao je on.
Neka udruženja potrošača najavila su organizovanje velikog bojkota tv pretplate i pozvala sindikate da se pridruže akciji jer, kako tvrde, država preko RTS-a formira javno mišljenje zbog čega bi trebalo i da ga finansira.
Bloger Milan Kamponeski poručio je da neće odustati od ideje za ukidanje televizijske pretplate.
“To je jednostavno nepotrebna dažbina. Ona stalno visi kao teret da neko može da tuži građane koji najčešće ne mogu da je plaćaju, i da ih stalno drži u strahu da će im odneti imovinu, frižider ili televizor iz kuće. Najviše me boli strah građana zbog toga što ne plaćaju potpunu glupost. To je strašno”, ističe Kamponeski.
Državna televizija u Srbiji finansira se iz tri izvora, iz budžeta, od reklama, i od televizijske pretplate. Prema navodima čelnika RTS-a, za funkcionisanje javnog servisa neophodno je 60 miliona evra godišnje od pretplate, i još 23 miliona evra od marketinga.