Samostalno organizovani preko društvenih mreža, stotinak građana Beograda dočekalo je u utorak paraolimpijace Srbije koji su na Igrama u Londonu osvojili pet medalja, što, izgleda nije bilo dovoljno da Grad i država organizuju tradicionalni svečani doček za sportiste.
Uz povike „Šampioni, šampioni“ i transparente dobrodošlice, Beograđanke i Beograđani dočekali su na platou kod Terazijske česme reprezentativce Srbije koji su kući doneli dve zlatne i tri srebrne medalje, čime su ostvarili najeći uspeh tima od raspada SFRJ.
Odličja su u Londonu osvojili atletičari i stonoteniseri, a zlatni su bili
Željko Dimitrijević u bacanju čunja i
Tanja Dragić u bacanju koplja, dok je srebro iz Pekinga odbranio
Draženko Mitrović u bacanju kugle. Srebro od pre četiri godine odbranila je i
Borislava Perić-Ranković, a isto odličje pripalo je stonoteniseru
Zlatku Kesleru.
Sportisti na Terazijama nisu skrivali oduševljenje ostavarenim rezultatom, ali i dočekom.
“Predivno je biti ovde u ovom trenutku i podeliti sve ovo sa ljudima koji su došli da izraze svoju podršku i emocije koje su doživeli sa svima nama. Hvala im mnogo. Nadamo se da ćemo svaki put opradati njihova očekivanja i da ćemo ih ovako lepo obradovati”, kaže stonoteniserka Borislava Perić-Ranković.
Njen kolega iz reprezentacije Željko Dimitrijević iz Londona se vraća ne samo kao nosilac zlatne medalje, već i kao novi svetski rekorder u bacanju čunja. On kaže da je kao sportista prvi put dočekan na ovaj način.
“Drago mi je da je jedan paraolimpijski sport stavljen na neke više grane, gde mu je i mesto, što smo pokazali na ovom takmičenju”, ističe Dimitrijević.
(FOTOGALERIJA: Doček paraolimpijaca, 11. septembar 2012)
Đilas: Doček samo za sportove sa publikom
Dok je ovogodišnji domaćin Igara, Velika Britanija, za svoje reprezentativce organizovala ogromnu uličnu feštu pred više stotina hiljada ljudi, gradske i državne vlasti u Srbiji autistično su dočekale vest o uspehu paraolimpijske reprezentacije. No, nije potrebno ići hiljadama kilometara do britanskog ostrva, dovoljno je pogledati na koji su način paraolimpijci
Bosne i Hercegovine dočekani u glavnom gradu te zemlje.
Ovdašnje sportiste su u ponedeljak na aerodromu pozdravili članovi porodica i malobrojni mediji, a nekoliko sati kasnije primio ih predsednik Srbije
Tomislav Nikolić. Paraolimpijci su u utorak, pored slavlja na Terazijama, imali konferenciiju za novinare u hotelu “Moskva” i doček u Privrednoj komori Srbije.
Izostao je, međutim, svečani skup ispred Skupštine grada, koji se već tradicionalno organizuje za pobedničke sportiste i reprezentacije. Pre oko mesec dana na tom je mestu, uz vatromet, muziku a uz podršku gradske vlasti, hiljade ljudi pozdravilo sportiste koji su osvojili medalje na Olimpijskim igrama.
Kada su paraolimpijci u pitanju, beogradski gradonačelnik
Dragan Đilas, međutim, kaže da ne zna hoće li biti organizovan doček i dodaje da "do sada nije bilo prakse za tim".
"Mi pravimo doček za sportove koji zaista imaju rezultat i koji imaju publiku. U svakom slučaju paraolimpijci su pomognuti od Grada. Do sada nije bilo prakse za tim, videćemo posle ovog događaja za dalje”, rekao je prvi čovek Beograda novinarima.
Zbog ovakvog odnosa institucija, nije iznenađenje što su sami sportisti osetili potrebu da svoj uspeh podele sa građanima, pa su pod sloganom “Dođite da se družimo!”, pozvali na okupljanje u centru glavnog grada Srbije. Građani su odgovorili samoorganizovanjem, a
Miloš Krstić koji je skup prijavio policiji, kaže za RSE da je doček priređen ad hoc posredstvom društvenih mreža.
“Tu ima možda i nekih propusta kod onih koji je trebalo nešto da organizuju, a meni je, sa druge strane, još tužnije da društvo samo ne oseća potrebu da se okupi. Ako se već država i zvaničnici ne sete, društvo treba da se seti”, smatra on.
Beograđani koji su bili na dočeku kažu da se raduju uspehu sportista, ali su istovremeno ogorčeni zbog ovakvog odnosa države prema paraolimpijcima.
Paraolimpijski komitet u Srbiji osnovan je 1999. godine i okuplja osobe sa invaliditetom, kako bi podstakao njihovu rehabilitaciju i resocijalizaciju. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji živi oko 800.000 ljudi koji imaju neki oblik invaliditeta.
Iako je Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom, građani se još uvek suočavaju sa društvenom diskriminacijom i nezaposlenošću, a većina gradova Srbije nije tehnički prilagođena njihovim potrebama.