Na Kosovu kažu da su usluge mobilne telefonije preskupe, a uz to, ova država se nije priključila nedavno pokrenutoj inicijativi o ukidanju roaminga za zemlje regije. Stručnjaci kažu da regulatorne agencije ne rade u interesu građana, nego su na usluzi kompanijama koje usluge daju.
Kosovo još uvek nema svoj međunarodni pozivni broj, a dva mobilna operatera, IPKO i VALA, koriste pozivne brojeve Slovenije i Monaka.
Cene mobilnih usluga se razlikuju od paketa do paketa. Primera radi, aktiviranjem pojedinih paketa IPKO kompanije, pozivi ka svim operaterima koštaju devet centi po minuti, pozivi u krugu istog operatera su četiri, SMS poruka je pet, ili četiri centa unutar istog operatera. Za međunarodnu poruku, sa računa se odbija 10 centi. Što se Interneta tiče, korisnici 3G, kojeg pruža ova kompanija, za 300 MB plaćaju 1,95 eura, a za jedan Giga, 4,95.
Ako se, na primer, građanin Kosova nalazi u Hrvatskoj, i želi se javiti svojima na Kosovu, minuta košta 1,67 eura. Ukoliko prima poziv, cena je 0,45 eura a SMS poruka je 40 centi. Isto je i ukoliko zove iz Crne Gore ili iz BiH. Ukoliko je u Srbiji, minut poziva ka Kosovu je 2,5 eura. Ukoliko iz Srbije želi pozvati nekoga u BiH, minut je 3,34 eura.
Kod operatera VALA, pozivi ka bilo kojem operateru u zemlji koštaju 10 centi po minuti, a SMS poruka unutar Vale je dva centa. Aktiviranjem pojedinih produkta, korisnici ove mreže mogu plaćati i četiri centa po minuti i dva centa za SMS poruku.
Građani Kosova sa kojima smo razgovarali, kažu da su njihove usluge preskupe, a pogotovo kada se radi o međunarodnim pozivima i o roamingu.
Građani, međutim, pamte i posleratno vreme, kada je bilo teško doći do broja telefona, a za koji su morali da izdvoje i do 300 tadašnjih nemačkih maraka.
Iz IPKO kompanije kažu da je dolaskom ovog operatera na tržište, uvedena konkurencija, a uz to su pale i cene:
"Cene su se smanjile a kvalitet usluga je povećan na najviši nivo. Naš fokus je pružanje usluga visokog kvaliteta, inovativnih programa i produkta prilagodljivih za različite segmente tržišta", kaže Alban Kastrati, portparol ove kompanije.
Kosovo, inače, nije deo Sporazuma o snižavanju usluga mobilne komunikacije, koji je krajem septembra potpisan u Budvi, a koji predviđa ukidanje roaminga za mobilne telefonske razgovore između Crne Gore, BiH, Srbije i Makedonije.
Ekrem Hoxha, direktor Regularnog autoriteta za elektronske i poštanske komunikacije, u pismenoj izjavi navodi da visoke tarife roaminga u regionu predstavlja dodatni teret korisnicima mobilne telefonije.
On dodaje da Kosovo nije deo upravo pokrenute regionalne inicijative zato što nije zvanično bilo pozvano, ali i na osnovu međudržavnih procedura i protokola.
"U svakom slučaju, nacionalni Autoritet u principu i zvanično je podržao regionalnu inicijativu i sve regionalne inicijative koje za cilj imaju stvaranje uslova za pružanje boljih usluga korisnicima elektronskih usluga. U principu smo izrazili interesovanje da se priključimo regionalnom mehanizmu, ukoliko se pokaže održivim i sprovodljivim u praksi, ali i za postizanjem bilateralnih sporazuma između država regiona", ističe Hoxha.
On je dodao da je Autoritet tokom septembra već održao prvu rundu razgovora sa dva operatera mobilne telefonije na Kosovu, te da je izrađen prvi nacrt ekonomske analize sa konkretnim i specifičnim podacima, koji bi trebao služiti odgovarajućem ministarstvu da poduzme korake, kako bi se postigli bilateralni sporazumi i smanjile tarife roaminga.
S druge strane, Agron Dida, stručnjak za telekomunikacije, kaže da je glavni problem na Kosovu to što telefonski regulator ne funkcioniše i u službi je "klanova koji imaju materijalnih interesa".
"Oni drže pod kontrolu ljude u regulatorima, ljude u državnim institucijama, tako da onda mogu da stave koju god cenu žele. Oni to i rade. Meni se lično desilo na odmoru u Albaniji da sam za 20 sekundi primljenog poziva platio oko euro i po. Ovde su cene strašne, ovo je pljačka. Ono što su četiri balkanske države uradile, to je za pozdrav. Ali, Kosovo nije tu. Ne može se objasniti nivo korupcije koja vlada, ne samo u telefoniji, već i u ostalim, malo više profitabilnim uslugama", kaže Dida i zaključuje:
"Dok nema regulatora, nema konkurencije, ovde vlada oligopol - rade dva operatora i rade kako god žele. A najjednostavnije je krasti iz džepova građana. Izlaz iz ove situacije je da mora da počne da se radi. Ali ovde je problem i to što ne funkcioniše pravna država. Tu je suština problema."
