Merkel obećala pomoć Grčkoj

Nemačka kancelarka Angela Merkel obećala je nastavak pomoći njene zemlje Grčkoj tokom prve posete Atini od izbijanja krize u eurozoni pre skoro tri godine.

Nakon razgovora sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom, Merkel je rekla da je Grčka napravila pomak na bolje u načinu na koji se bori sa ogromnim dugom  da je to bio „težak put“.

Sa druge strane, hiljade ljudi u Atini je protestovalo protiv posete nemačke kancelarke koju smatraju odgovornom za oštre mere štednje koje ova zemlja mora da sprovodi.
Policija je upotrebila suzavac protiv dela demonstranata koji su na njih bacali kamenice. Demonstranti su nosili transparente „Ne četvrtom Rajhu“.

U jutarnjim je satima u zemlji održan  i trosatni generalni štrajk. Demonstracije su bile mirne, ali su na pojedinim mestima demonstranti policiju gađali bocama i kamenicama zbog čega je upotrebljen suzavac.

Ova poseta se, kako navodi BBC, tumači kao izuzetno simboličan način izražavanja podrške Grčkoj i njenoj težnji da ostane članica eurozone.

Poseta je upriličena u trenutku kada se Grčka sprema na  nove rezove od 13 milijardi eura koji bi joj omogućili novi paket pomoći, odnosno svežeg keša.Te nove mere uzrokovale su novo nezadovoljstvo građana Grčke. Istovremeno, Međunarodni monetarni fond (MMF) je objavio prilično pesimističnu prognozu usporenijeg rasta svetske ekonomije do kraja ove i u sledećoj godini.

I dok je zapravo Nemačka zemlja koja obezbjeđuje najveći deo novca iz paketa pomoći, prema oceni  BBC urednika za Evropu Gavina Hewitta, kancelarku Merkel mnogi drže odgovornom zato što je Grčka bila prisiljena da provodi oštre mere štednje u zamjenu za finansijsku pomoć.

Na konferenciji za medije nakon sastanka, Merkel je rekla da je svesna toga da „ima mnogo ljudi u Grčkoj koji pate“ i da je to rezultat finansijske krize i oštrih mera štednje, ali, takođe  je dodala da je veliki deo tog teškog puta za njima, i da se napredak čini na dnevnoj bazi.

Grčki je premijer Samaras  posetu nemačke kancelarke ocenio kao „živi dokaz“ napretka koji je Grčka napravila.

Samaras je najavio da će se Grčka pridržavati reformi obećavajući da će to na kraju biti „jedan Evropski uspeh“, te da će Evropa iz toga izaći snažnija i znatno ujedinjenija iz finansijske krize. Mere sigurnosti koje su preduzete za posetu Angele Merkel  Atini smatraju se najopsežnijom akcijom u poslednjoj deceniji.

Portparol levičarske partije Siriza, Janis Boumos, kazao je Bi-Bi-Si-ju (BBC) da u utorak očekuje velike demonstracije.

“Ljudi su frustrirani i besni jer shvataju da je poseta gospođe Merkel samo pozorišna predstava u cilju političke podrške vladajućoj koaliciji u Grčkoj koja se raspada”, ocenio je on.

Grci su ogorčeni i smatraju da je nemačka politika prema Grčkoj glavni razlog velikog pada njihovog standarda u vreme kada zemlja pozajmljuje novac da ne bi bankrotirala, u zamenu za ispunjavanje uslova koje uglavnom diktira zvanični Berlin.

U Atini je u ponedeljak uveče demonstriralo oko 10.000 ljudi protiveći se poseti Merkel i najavljanim finansijskim potezima, pre svega zbog smanjenja zarada i ukidanja olakšica u protekle tri godine.

Iako je nemačka administracija najavila da Merkelova dolazi u Atinu da bi podržala Grčku kao njen najveći finansijer, čuli su se pozivi za naplatu ratne odštete od Nemačke zbog nacističke okupacije u Grčkoj u Drugom svetskom ratu.

Pojačan pritisak

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi kazao je u Evropskom parlamentu da je Grčka ostvarila napredak u reformama, ali je, takođe, jasno da „još mnogo toga treba da se uradi“.

Tokom sastanka ministara finansija evrozone u ponedeljak, predsedavajući ove grupacije Žan Klod Junker (Jean-Claude Juncker) pojačao je pritisak na Grčku zatraživši od njene vlade da pokaže da je u stanju da primeni planirane reforme „najkasnije do 18 oktobra“ da bi se kvalifikovala za dobijanje sledećeg zajma od 31.5 milijardi evra.

Grčka ekonomija je u recesiji petu godinu zaredom, a vlasti se suočavaju sa čestim štrajkovima i uličnim demonstracijama zbog mera štednje koje zahteva EU.

U međuvremenu, Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio uoči njegovog godišnjeg samita sa Svetskom bankom, koji u utorak počinje u Tokiju, da se globalni ekonomski oporavak usporava jer politike vlada nisu uspele da povrate poverenje tržišta. MMF upozorava na rizik od pogoršavanja stanja.

Prognoza rasta svetske privrede za ovu godinu je smanjena na 3,3 odsto, a u sledećoj godine se može očekivati slabašnih 3,6 procenta. Razvijene zemlje, pre svega na Zapadu, mogu računati na rast od samo 1,3 odsto u ovoj godini, u poređenju sa 1,6 prošle i 3 procenta u 2010-oj godini. I za ekonomije u usponu se predviđa manja stopa rasta u odnosu na 5,3 odsto koliko je procenjivano u aprilu i julu, i 6,2 procenta prošle godine.

Jedan od vodećih ekonomista MMF-a Oliver Blančard (Blanchard), u video obraćanju upozorava da efekti krize nikoga neće zaobići:

”Današnji svet je veoma međusobno povezan. Zbog toga ono što se događa u jednom njegovom delu ima efekte u drugim delovima sveta, a kombinacija svih tih faktora utiče na usporavanje rasta”.