Godišnjica stradanja radnika RTS-a: Decenija i po traganja za istinom

Ko je sve odgovoran za pogibiju 16 radnika Radio televizije Srbije u NATO bombardovanju pitanje je na koje nema odgovora ni 15 godina od tog događaja. Petnaesta godišnjica obeležena je u Beogradu pomenom stradalima uz još jedan apel porodica da se odgovorni izvedu pred lice pravde.

Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Zašto?" ispred zgrade RTS-a 23. aprila u dva sata i šest minuta, u vreme kada su stradali, poštu poginulima odali su članovi porodica, kolege i prijatelji.

Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića, obraćajući se okupljenima rekao je da porodice nastradalih žele da saznaju punu istinu.

"Krivci za njihovu smrt, generali i političari koji su bili upozoreni na tačan čas napada i koji su ih hladnokrvno žrtvovali još uvek nisu procesuirani. Petnaest godina posle i dalje pitamo: Zašto? Zašto i kome je bilo potrebno da ovih 16 nevinih ljudi izgubi svoje živote? Odgovor još nismo dobili. Nadam se da krivci barem noćas neće mirno spavati."

U noći između 22. i 23. aprila 1999, tokom NATO bombardovanja, sa dva projektila pogođena je zgrada Televizije Beograd, tačno u 02:06 u trenutku dok su na programu emitovane vesti. Tom prilikom poginulo je šesnaestoro zaposlenih. Jedina osoba koja je osuđena zbog toga što radnici RTS-a nisu na vreme evakuisani je tadašnji direktor te televizije Dragoljub Milanović koji je 2002. godine dobio 10 godina zatvora. Do danas nije utvrđena odgovornost ljudi koji su u državnoj hijerarhiji bili iznad njega.

Reditelj Janko Baljak, autor filma “Anatomija bola” o bombardovanju zgrade RTS-a i pogibiji zaposlenih, rekao je za RSE da je razočaravajuće da ni posle 15 godina svi odgovorni nisu kažnjeni.
“Jeziva je činjenica da se u strukturama državne vlasti ništa nije promenilo, jer se istina o ovom ubistvu još uvek ne zna. Na današnji dan je zakazano sudsko ročište po tužbi bivšeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića protiv novinara B92 koji je izveštavao o tom slučaju. To je ne samo ruganje porodicama nastradalih već i ozbiljno upozorenje kada je istina u pitanju, a o pravdi da i ne govorimo.”

Identičan rukopis

Nezavisno udruženje novinara Srbije zatražilo je da se obnovi istraga o stradanju radnika RTS-a jer još nisu poznate sve okolnosti pod kojima se desio taj zločin. Porodice poginulih sumnjaju da ih je tadašnja vlast svesno ostavila na meti bombi da bi njihovu pogibiju koristila u propagandnom ratu.

Ovaj zločin istražuje Komisija za utvrđivanje istine o ubistvima novinara, na čelu sa Veranom Matićem, koji je izjavio da se, za razliku od ostalih slučajeva, nadležno tužilaštvo nije aktivno uključilo u istragu i procesuiranje podnetih dokaza.

“Pažnja Komisije okrenuta je ka Vojsci Srbije zbog činjenice da nije do kraja utvrđena uloga nadležnih službi Ministarstva odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Postoje indicije da pomenuto ministarstvo raspolaže i izvesnim dokumentima iz kojih proističe da su vojni i državni vrh tadašnje države bili pravovremeno upozoreni na tačan čas NATO napada na RTS,” rekao je Matić.

Porodice žrtava su još 2006. dokumentaciju koja upućuje na odgovorne poslale nadležnima a jedan od ključnih dokumenata, kako tvrde, mogli bi da budu transkripti presretnutih razgovora posade NATO aviona koji je bombardovao zgradu nacionalne televizije. Ministarstvo odbrane Srbije kasnije je saopštilo da u arhivama Generalštaba i Vojske Srbije ne postoje pomenuti transkripti razgovora pilota NATO sa bazom.

Janko Baljak smatra da se naziru razlozi zbog kojih ovaj slučaj do sada nije rasvetljen.

“Potpuno je jasno da je ovo u kompletu sa svim zločinima koji su se tih godina dogodili u Srbiji. Rukopis je identičan i sa ubistvima novinara Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije, i mislim da su izvršioci i nalogodavci i dalje na slobodi. Te strukture, o kojima i danas vrlo malo znamo, opstale su bez obzira što se vlast više puta menjala.”

Komisija za istraživanje ubistava novinara najavila je da će po formiranju nove vlade od ministra odbrane tražiti da pomogne u istraživanju pogibije radnika RTS-a. Dokumenti i odgovori o tom događaju zatraženi su i od NATO saveza.

Janko Baljak zaključuje da još ostaje samo nada da će istina izaći na videlo.

“Na žalost, za porodice ima sve manje vremena. Svake godine na tom tužnom skupu ispred Aberdareve sve je manje tih sada već jako starih, poraženih i razočaranih ljudi. Tako da se bojim da većina, a možda i niko od njih, neće dočekati pravdu i satisfakciju za smrt svojih najbližih.”

U bombardovanju RTS-a poginuli su Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stojmenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.