Razočarenje građanske Srbije vlašću i opozicijom

Razočaranje – čini se da je to dominantno osećanje građana Srbije u odnosu na politiku i političare. Da li je cunami rezignacije zahvatio i intelektualne elite, one od kojih se očekuje da budu korektori i kritičari političkih elita, pitanje je koje je otvorila i nekadašnja poslanica Liberalno-demokratske partije, danas samostalna poslanica, Vesna Pešić, koja je najavila povlačenje iz politike nakon isteka mandata.

Gotovo je opšte mesto kritika postoktobarskih vlasti da su, nakon rušenja Slobodana Miloševića, umesto uspostavljanja pravnog i demokratskog sistema partitodiktaturom potpuno razorili državu i do pefekcije doveli poredak visoke korupcije.

Ne samo da nisu promovisali javni interes nego su ga brutalno i neskriveno gazili, idući isključivo za akumuliranjem privatnih i partijskih profita. Političke partije su, odavno je primećeno, preduzeća i interesne grupe koje bez ikakve kontrole nastavljaju da pljačkaju ovo malo što je ostalo od javnog dobra.

Ni političke, a kamoli krivične odgovornosti za tako oblikovanu politiku i političare nema jer nema ni nezavisnog pravosuđa, tako da ne čudi što su se građanima Srbije zgadili sveukupna politika i političari.

Ali, ne samo takozvanim običnim građanima nego i pionirima i priznatim prvoborcima ideje građanskog društva. Vesna Pešić, poslanica i nekadašnja predsednica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije, napisaće u “Peščaniku” da je tema broj jedan u Srbiji “politička mafija”, koja se "korupcijom i pohlepom za novcem naselila na leđa ovog već uništenog društva i niko ne zna kako da je se oslobodi”.

Uverena da se protiv te političke mafije ne bore ni prvaci onih partija koje gotovo stavljaju tapiju na evropski put Srbije, odlučila je da po isteku poslaničkog mandata na politiku stavi tačku:

“Rade bukvalno šta hoće. Uništili su pravosuđe. Ovo je sada jedan lopovski poredak. Tu se nahvatala jedna družina, jedna klika, koja iscrpljuje ovo društvo do dna. Nju više ne interesuje politika kao bavljenje javnim stvarima društva, javnim poslovima svih nas koji živimo ovde. Svaku temu će da spinuju, oni isključivo gledaju da ostanu na vlasti. Ovde je zavladao sistem potpune korupcije”, ocenjuje Pešić, dodajući da joj je dosta vremena trebalo da to shvati:

“Kad je počela da se stvara Liberalno-demokratska partija, ja sam na tim sastancima na početku rekla: ‘Ako i ova stranka prevari građjane – to je kraj’. Zato što su se tu bili skupili svi koji su imali ideju da se mora graditi nešto novo. Onda je odjedamput ispalo da je i Čedomira Jovanovića baš briga, da ga interesuju odela, pare, privatan biznis. A lepo sam rekla da ako i ta partija prevari, više nijednu alternativu nećemo imati. A upravo se ta prevara dogodila. I sad, naravno, i kad bi se pojavilo nešto što je dobro, mi više to ne bismo prepoznali zato što smo već sto puta prevareni. Dakle, ne samo ja, građani su izgubili poverenje u sve institucije i u sve političare”, kaže Vesna Pešić.

Kontinuitet vladavine politike nad pravom

Ne znam da li za sebe mogu da kažem da sam razočarana, ali sasvim sigurno mogu reći da sam od 2000. do 2012. godine očekivala da se naprave prvi ozbiljni koraci ka vladavini prava nad politikom, međutim, na žalost, da su sve vlade koje su se u ovom periodu izmenjale u tom pogledu imale isti kontinuitet – uspostavljanje vladavine politike nad pravom, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta “Union” u Beogradu:

“Partokratija je toliko uznapredovala da ponekad ne možete da razdvojite šta je država i državni organ od onoga šta je neformalni uticaj političke stranke. Kao gradjanka ja ću, po svemu sudeći, iako je to do kraja izborne kampanje neizvesno, ubaciti precrtan glasački listić. Prosto, izaćiću na izbore zato što smatram da treba da učestvujem u političkom životu, ali neću glasati ni za koga. Iako znam da će taj moj glas biti smatran nevažećim, takođe vrlo dobro znam da ne postoji nikakav drugi način – osim revolucije za koju se ne zalažem – da naše političke partije pokušaju da se vrate političkom legitimitetu kao jedinom demokratskom osnovu politčke vlasti”, kaže Vesna Rakić Vodinelić.

Iako taj proces neće biti kratak, jedino tako se može vršiti pritisak građana da se u politiku vrati izgubljeni legitimitet:

“Ako ta opomena bude došla od dovoljno velikog broja gradjana, ako ona bude dovela do toga da neka politička stranka koja je na vlasti više ne bude na vlasti, čak i uz rizik da dođe ista ili gora, verujem da će se nakon nekoliko ciklusa glasanja, ipak naći politička stranka koja će imati dovoljno snage da otvori pitanje legitimiteta i da će na pitanju legitimiteta uspeti da dobije poverenje gradjana”, ocenjuje Vesna Rakić Vodinelć.

Nema mesta optimističkoj oceni srpske političke scene, nakadašnja Miloševićeva opozicija a sadašnja vlast jeste urušila društvo i opšti interes, ali i mi građani smo odgovorni što se to dogodilo. Bilo kako bilo, ne može nam biti bolje time što ćemo sedeti kod kuće i biti ljuti na političare, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa književnik Vidosav Stevanović:
 
„Miloševićev režim, proizvodeći haos i uništavajući društvo i institucije, nije mogao proizvesti ni dobru opoziciju, tako da smo ovih poslednjih godina imali na vlasti jednu lošu opoziciju kao lošu vlast. Zakonito, idući iz goreg u gore, od gorih rešenja u gora rešenja, mi smo došli dotle da praktično danas nemamo ni dobru politiku ni dobre političare na sceni. Otud ta ideja o ‘belim listićima’ i otud nepoverenje. Nema mesta optimizmu, svakako, samo ja nisam za tako brzo bacanje koplja u trnje. Jedino sredstvo kojim možemo naterati političare i političke partije da budu bolji jesu izbori. Ako su svi političari isti, dakle, rđavi, onda smo, znači, i svi mi isti, tj. rđavi – u šta ne verujem. Oni su po pravili ili na nivou društva ili nešto gori, tako da prebacujući njima moramo prebacivati i sebi –  zašto nismo birali bolje, zašto ne koristimo javnost, zašto se ne borimo u okviru demokratskih institucija, zašto ćutimo, zašto se ne suprotstavljamo... Sve skupa, ne može nam biti bolje od toga što ćemo sedeti kod kuće i biti vrlo ljuti na neke tamo iks ipsilone“, ocenjuje Stevanović.