Predstavnica holandskog MIP-a rekla je za RSE da Holandija čeka redovni izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca 3. decembra.
Ako Bramerc izvesti da srpska vlast ulaže maksimum napora u saradnji sa Haškim tribunalom, to će biti veoma značajan faktor u formiranju stava Holandije.
Upitana da li bi eventualna Bramercova ocena o maksimumu napora koji Beograd ulaže u hapšenju, značila i pristanak Holandije da odblokira put Srbije ka EU i odmrzne Sporauzum o stabilizaciji i pridruživanju, uprkos tome što haški optuženici za ratne zločine Ratko Mladić i Goran Hadžić nisu uhapšeni, predstavnica holandskog MIP-a je odgovorila da bi za Holandiju najbolji dokaz saradnje Srbije sa Tribunalom bio da Srbija zaista i uhapsi haške optuženike.
Mladić je optužen za genocid u BiH a Hadžić za ratne zločine u Hrvatskoj.
Ipak, dodaje sagovornica RSE, ako Bramerc ponudi dokaze o maksimalnim naporima Beograda u tom pravcu, to će biti veoma značajno za formulisanje holandskog stava o deblokiranju srpkih evrointegracija.
HOLANDSKE STRANKE TAKOĐE ZA PROMENU KURSA
Slične informacije danas objavljuju i drugi beogradski mediji, pa je tako dnevni list “Politika” preneo tekst holandskog dnevnika
“Hendelsblad” koji objavljuje da su tri tamošnje parlamentarne partije vladajuće koalicije – demohrišćani, radnička partija i hrišćanska unija – ocenile da “postoje jasni znaci pozitivnog uticaja u Srbiji”, a kada je u pitanju saradnja sa Hagom.
Čak i da se odmrzne Sporazum, u svakom momentu moguće ga je suspendovati
Taj list navodi da poslanici vladajuće koalicije ostaju pri stavu da pridruživanje Srbije EU može početi tek sa potpunom saradnjom sa Hagom, ali se i napominje da postoji volja da se „Seržu Bramercu prepusti da presudi o tome“.
Dnevnik “Hendelsblad” prenosi takođe da je šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen izjavio da veruje da će Bramercov izveštaj 3. decembra biti pozitivan.
Promenu holandskog stava, zbog kojeg je SSP zamrznut od aprila 2008. godine najavio je pre dva dana ministar Ferhagen u svom obraćanju poslanicima u Donjem domu holandskog Parlamenta. On je ocenio da je primetna uzlazna linija u saradnji Srbije sa Tribunalom i da stoga više ne isključuje dalje približavanje Srbije Uniji.
MOGUĆE, ALI NE TREBA PREVIŠE SANJATI
Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu i izvjestilac za Srbiju
Jelko Kacin u izjavi za RSE takođe nije isključio mogućnost da Holandija promeni stav, ali je ipak naglasio da Srbija ima prioritetni zadatak da uhapsi i Hagu preda preostale optuženike.
“Treba završiti posao, naći Hadžića i Mladića, isporučiti ih i na taj način pokazati da je Srbija suverena zemlja. Koliko god da je dobro da se u ovom momentu raspravlja u tom pozitivnom duhu da bi moglo doći do promene stava, ja kao izvestilac želim podvući da je izuzetno važno da Srbija uporno radi na traženju Mladića i Hadžića i da taj posao i završi“, rekao je Kacin i dodao:
„Ne mogu isključiti da se to može desiti, ali želim biti realan optimista, a to znači da sve dok se to ne desi, jednostavno nije moguće sanjati da je to već gotova stvar. Srbija će i u sledećim fazama uporno morati da radi na tome, a da li će već do kraja ove godine dočekati promenu stava u Holandiji – to je druga stvar.“
Istovremeno, pojedine članice EU pozivaju ne samo na deblokadu SSP, nego i podržavaju Srbiju u podnošenju kandidature za članstvo. Italijanski premijer
Silvio Berluskoni rekao je u Rimu na konferenciji za medije sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem, da je uveren da bi Srbija i druge države zapadnog Balkana mogle da postanu punopravne članice EU 2014. godine:
"Želimo da se odredi rok kada će Srbija ući u EU. Mi smo želeli da to bude 2012, ali jedna zemlja pruža otpor i došlo se do 2014. godine, što ne znači da Srbija ne može da ubrza tok i pre 2014. postane punopravna članica EU".
OPREZNA OČEKIVANJA
Šta ovakve najave znače za Srbiju, koja najavljuje podnošenje kandidature za članstvo u EU pre kraja godine. Jedan vrlo pozitivan pomak, ali što ne umanjuje značaj ispunjenja obaveza, kaže
Milan Simurdić, predsednik Foruma za medjunarodne odnose:
“Ali tu zapravo ne bi bio presedan zato što je I Hrvatska bez Gotovine u Hagu značajno napredovala prema EU, bezmalo do statusa kandidata. Znači, SSP nije ni izbliza bio vezan na ovakav način. Verovatno se sagledavaju sveukupne okolnosti, I onaj deo koji nije dostupan javnosti moguće je da će biti dovoljno uverljiv da Holandija podrži početak realizacije privremenog sporazuma I ulazak u proces ratifikacije SSP, što bi bio veoma značajan, verovatno I odlučujući korak na putu Srbije prema EU.”
Iako je zvanična Srbija optimistična u pogledu Bramercovog izveštaja i promene stava Holandije, dobar deo analitičara smatra da treba piti “oprezan” u prevelikim očekivanjima.
Profesorka na Fakuletu političkih nauka u Beogradu i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji
Tanja Miščević rekla je za RSE da je osećanje potrebe za saradnjom sa Tribunalom u Hagu suštinski element Sporazuma.
“Čak i da se odmrzne Sporazum, ili počne da se primenjuje, a da se ne ispuni taj uslov, uslov ostaje u samom tekstu sporazuma – da je to, dakle, element zbog koga je, u svakom momentu, moguće suspendovati, čak, i Sporazum koji je u potpunosti stupio na snagu.”, rekla je ona.
Bramerc je boravio početkom ovog meseca u Beogradu gde je razgovorao sa najvišm državnim zvaničnicima u Srbiji uoči izveštaja koji će u decembru predstaviti Savetu bezbednosti.